“Ja sam samo ležao u krevetu i posmatrao. Imao sam mali moždani udar i telo je otkazalo, samo sam mogao da čujem i vidim, ostalo ništa nisam mogao”
Vuk Golubović ima 34 godine i rodom je iz Jagodine. Kao šestogodišnjak preživeo je ekstremno stanje Lajmske bolesti, a 2016. godine mu je dijagnostikovana multipla skleroza, koja mu je bila prisutna od 7. godine života i nastavila je da progresira. Vuku je iz godine u godinu sve teže zdravstveno stanje, koje mu ne dozvoljava normalno da živi. Hod mu je spastično paraparetičan i uz pomoć štapa.
Vuk i danas ima poteškoće sa govorom ali je sa velikim naporom uspeo da nam ispriča jedan deo svojih zdravstvenih problema:
– Moji problemi kreću kad sam imao samo šest godina, slabošću desne ruke. Ubrzo posle toga, po predlogu doktora odlazimo za Beograd. Dva dana sam proveo na klinici za dečiju neurologiju, rezultati su bili u redu i trećeg dana je trebalo da uzmem otpusnu listu i odem kući. Međutim, po ustajanju sam vrlo brzo izgubio funkciju govora i telo nisam mogao da pomerim. Ja sam samo ležao u krevetu i posmatrao. Imao sam mali moždani udar i telo je otkazalo, samo sam mogao da čujem i vidim, ostalo ništa nisam mogao. Analize koje su doktori tada uradili su pokazale da sam bio pozitivan na Lajmsku bolest, odakle kreću svi moji zdravstveni problemi.
Vuku je posle mesec dana počela da se vraća snaga u desnu stranu tela i postepeno je krenuo da govori. Tri meseca se oporavljao a zatim je krenuo u predškolsko da bi nastavio sa redovnim životom ali sa prisutnom slabošću leve strane tela. Leva šaka mu nije funkcionisala kako treba i levim stopalom je hramljao. Tada su mu doktori govorili da je moguće da ima cerebralnu paralizu a sumnjali su i da je možda enterovirus uzrokovao i napravio sve te zdravstvene probleme.
– 2009. godine su me odbili na regrutaciji za vojsku – nastavio je da se priseća Vuk i kreće da ređa sve simptome, koji su se samo nizali jedan za drugim:
– I koliko se sećam te godine sam počeo da osećam blago pogoršanje u hodu, a zatim i gubljenje ravnoteže, slabost mišiča a jedno vreme sam imao zamućen vid. Dani i meseci su prolazili i ja sam već 2015. godine u aprilu, krenuo da nosim štap i potpomažem se pri hodanju. Kraj te godine je obeležio jak bol u lumbalnom delu leđa, kao i veliki bolovi u nogama i jako otežano hodanje, gde mi je bila potrebna stalna pomoć majke za funkcionisanje po kući. Bol je bila sve učestalija do te mere da sam početkom 2016. godine otišao na kontrolni pregled u KCS i doktorka me je stavila da ležim, kako bi uradila ispitivanja i analize. Dijagnostikovali su mi MS (Multipla skleroza), bez nekih većih objašnjenja kakva je to bolest i šta nosi sa sobom, šta se dalje može dešavati i još puno toga što ja nisam znao. Bez terapije za MS, koja bi zaustavila progresiju bolesti, iz godine u godinu mi je bilo sve teže i teže sa hodanjem i funkcionisanjem. Vremenom sam dosta toga saznao o ovoj opakoj bolesti, kao što su mi i sami oboleli pričali, pa sad znam na koje se sve načine može ispoljiti i kakvi me izazovi očekuju. Trudio sam se i trudim se koliko mogu da budem aktivan, uprkos pogoršanjima i bolovima, koji su stalni.
Vuk povremeno odlazi na plivanje uz pratnju i nadzor prijatelja. Boravak u vodi mu značajno pomaže da održi svoje zdravstveno stanje na što boljem nivou.
– I sama bolest je nepredvidiva, ima dana kada me majka u kolicima vozi jer uopšte ne mogu da hodam od spazma i grčenja nogu. Koristim često šetalicu za hodanje i štap jer sam uporan da ostanem na nogama. Pre tri godine pozvala me je doktorka iz KCS da dođem na pregled i analize. Videvši sve moje izveštaje od 1994. godine, konzilijum doktora mi je saopštio da ja zapravo Multipla sklerozu imam od svoje sedme godine. U avgustu sam konačno dobio terapiju za zaustavljanje progresije bolesti, međutim, još uvek ne primećujem neko olakšanje, već mi je i teže u svakodnevnom funkcionisanju. Moje opšte zdravstveno stanje je loše i ima tendenciju da bude još gore. Nada postoji lečenjem matičnim ćelijama u Turskoj. Pozivam i molim ljude dobre volje da se priključe humanitarnoj akciji sakupljanja novca za moje lečenje preko FONDACIJE – humanost bez granica, čija pomoć, lepa reč i spremnost da budu uvek tu uz mene mi puno znači.
Kako bi se zaustavila progresija bolesti i da bi se osposobio za nastavak života, Vuku su potrebna sredstva za odlazak na tretmane matičnim ćelijama, rehabilitaciju, neurorobotsku rehabilitaciju sa posebnim spravama, banjska lečenja, kao i za troškove puta i smeštaja. Porodica do sada nije imala potrebu za sakupljanjem sredstava, ali za dalji nastavak lečenja neophodno je da se obezbedi 100.000 evra, pa ovim putem pozivamo sve ljude dobre volje da pomognu Vuku za osposobljavanje za život tako što će preko FONDACIJE – humanost bez granica, poslati SMS sa brojem 109 na 2407. Uplate za pomoć u lečenju mogu se izvršiti i na dinarski i devizni račun korisnika i putem E-doniraj internet plaćanjem platnim karticama iz celog sveta, kao i preko PayPal-a
Cena SMS-a iznosi 200 dinara. PDV se ne naplaćuje. Mogućnost slanja SMS-a imaju korisnici MTS-a, Yettel, A1i Globaltel mreže.
Pomozimo Vuku!
SMS: 109 na 2407
Dinarski račun: 160-6000001465618-11
Devizni račun: 160-6000001467429-10
IBAN: RS35160600000146742910
SWIFT-BIC/DBDBRSBG
BONUS VIDEO: Pomozimo malom Bošku: 1032 na 3030