Krizni štab Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Samo nekoliko dana posle objavljivanja mog članka o nereagovanju države u vezi katastrofalne epidemije kovida, koji je u dnevnom listu Nova uredila novinarka Bojana Milovanović, obistinilo se sve što sam u članku napisao, piše u autorskom tekstu za list Danas profesor Medicinskog fakulteta Slobodan Marinković.

„Prvo, stotine škola u Srbiji, koje su imunološki nezaštićena deca prisilno pohađala po izričitom naređenju Premijerke Brnabić i Ministra prosvete Ružića, sada je zatvoreno, a nastava se obavlja „online“, navodi Marinković.

Tekst prenosimo u celosti.

Ovu sumanutu odluku deca su strahovito platila – najmanje 6.000 mališana i tinejdžera je zaraženo i mučeno visokom temperaturom, a daj bože da neko od njih i ne umre u narednom periodu!

Naravno, svako od te dece zarazilo je drugu decu u školi, ali i članove svojih porodica, koji su zatim inficirali osobe iz svoje okoline, što je klasična epidemiološka zakonitost. Dakle, Brnabićeva i Ružić započeli su 1. septembra svoj monstruozni eksperiment s našom decom, kao što sam i napisao u navedenom članku!

Drugo, ovih dana je definitivno potvrđeno da je Krizni štab pod neprikosnovenom kontrolom Brnabićeve i ostalih političara iz rukovodećih partija. Krizni štab, zbog političke opstrukcije nad svojim medicinskim delom (od kojih su neki i članovi Vučićeve stranke!), gotovo da ne zakazuje sednice, a kad se to i dogodi, nema nikakvih pravih mera, kao ni adekvatnog pooštravanje kontrole primene ranije donetih mera.

Da je Brnabićeva dozvolila sastanak štaba početkom jula ove godine, sa obavezujućim preporukama (i njihovom rigoroznom kontrolom) u vezi ponašanja ljudi koji idu na letovanje ili se vraćaju sa odmora, bila bi sprečena trenutna epidemiološka katastrofa.

Slično, da je Brnabićeva zakazala sednicu štaba najkasnije 1. avgusta, i dopustila medicinskom delu da donese prave mere koje bi se poštovale odmah, tj. od 2. avgusta, i rigorozno sprovodile, mi bismo danas imali kontrolu nad epidemijom.

Ovako, nastala je potpuna epidemiološka katastrofa apokaliptičnih razmera, sa gotovo 8000 novozaraženih dnevno i preko 30 umrlih. Niko o tome ne razmišlja na pravi način, koji je vrlo jednostavan.

Naime, ove brojke treba pomnožiti sa 30, što znači da ćemo svakog meseca u narednom periodu imati oko 240.000 novozaraženih (a biće ih i oko 300.000!), kao i oko 1000 umrlih osoba!!!

Pošto Krizni štab uopšte ne funkcioniše, narod je prepušten sam sebi – da oboleva i umire kao stoka u ovoj strašnoj i nekontrolisanoj epidemiji!

Zašto sve ovo rade Brnnabićeva, Ružić i svi ostali funkcioneri iz vladajućih stranaka? Oni to čine pod direktnom indukcijom Vučića, koji gotovo svakog dana izjavljuje u medijima jedno-te- isto: „Moramo sačuvati našu privredu!“

Drugim rečima, mora se praviti kompromis između privrede i epidemije – ne znajući činjenicu da virusi nikada ne prave kompromise, što je elementarna biološka zakonitost!

Navedeni stav o privredi bio bi normalan u relativno normalnim okolnostima, ali je patološki abnormalan u ovoj katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji! Sačuvati privredu? Da, naravno! Ali po koju cenu? Po najmanje milion obolelih u narednih nekoliko meseci i više hiljada umrlih!

Uostalom, a ko će raditi u toj privredi: stotine hiljada ovih moribudnih ili duhovi hiljada preminulih – ili ogroman broj radnika u istoj privredi koji će se naknadno zaraziti?

Što je još gore, političari svesno podstiču epidemiju! Prekjuče smo proslavili Dan srpskog jedinstva, što je u redu, ali na koji način? Sa hiljadama učesnika i prisutnih građana, tj. gusto zbijenih ljudi bez maske na licu!

Efekat će biti jasan za sedam dana: nagli skok broja zaraženih u Beogradu, i to u već ionako katastrofalnoj epidemiološkoj situaciji! Još je gori slučaj sa utakmicama kojima, uz dozvolu vlasti, prisustvuje i preko 20.000 gledalaca bez ikakve zaštite!

Naravno, istu toliku odgovornost za nastalu katastrofu snose i svi oni koji odbijaju vakcinaciju.

I ovde treba pogledati brojke, koje su takođe zastrašujuće kao i one od malo pre.

Naime, ako je vakcinisano oko 50 odsto odrasle populacije, tj. 2,5 miliona, i ako ostalima pridodamo još oko 500.000 dece i adolescenata uzrasta iznad 12 godina, to znači da treba da se vakciniše još oko tri miliona osoba da bismo svi preživeli i zatim živeli normalno! Pa, ljudi, šta čekate?

U ovom kontekstu još jedno pitanje: šta je ova vlast učinila da animira i stimuliše milione nevakcinisanih? Odgovor je kratak: apsolutno ništa!

Zašto nevakcinisani odbijaju da se imunizuju?

Oni to čine, najpre, zbog straha od nepoznatog (novi virus, pandemija, nove vakcine).

Drugo, zbog paradoksalne reakcije na normalan strah od smrti, koji im zamagljuje racionalno, logično mišljenje, pa ne vide da su to, zapravo, oni među stotinama hiljada obolelih i hiljada umrlih!

A neki se tako ponašaju i zbog teorije zavere („Ne postoji virus, on je izmišljen, pa ne treba ni vakcinacija“) – ili zbog lažne nade („Neće virus napasti baš mene“) ili, na kraju, zbog balkanskog inata, oportunizma ili onog fatalističkog: „Šta bude, neka bude!“

Oni ne shvataju da ovakvim ponašanjem zaražavaju i ubijaju i sebe i druge, uključujući najmilije u njihovim porodicama. Ne razumeju da će svako od njih vrlo brzo (ako već i nije) izgubiti dete ili roditelja, brata, sestru, rođaka, prijatelja!

Svako od njih mora sebi da postavi samo jedno pitanje: „Da li je normalno da se zarazim, mučim se mesecima i, eventualno, umrem – ili da se vakcinišem, jer su vakcine efikasne oko 90% i bezbedne, čak, 99,99%?“ Pa, zar je moguće da neko rizikuje svoj život (jedan jedini koji ima!) zbog mogućnosti blažih vakcinalnih reakcija od svega 0,01%?

BONUS VIDEO: Vesna Vojvodić o stanju u školama

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare