Koji radnici nedostaju Srbiji? Lista deficitarnih zanimanja otkriva goruće praznine na tržištu rada

Lista daje jasne smernice gde nedostaje radna snage, i šta je perspektiva.

Lista je u statusu predloga, a u skladu sa procedurom nakon dobijanja saglasnosti Socijalno-ekonomskog saveta konačnu listu usvaja Vlada Srbije. Profesor na ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Mihail Arandarenko, koautor istraživanje koje prethodilo sastavljanju liste napominje da je lista deficitarnih zanimanja izrađena kroz nekoliko etapa i kroz vrlo jasnu metodologiju.

„Uslovi za formiranje liste stekli su se prošle godine, po usvajanju izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju stranaca. Posle toga, Vlada je formirala Radnu grupu za sastavljanje liste, koju koordinira Ministarstvo rada (MRZBSP). Njeni članovi su predstavnici socijalnih partnera (reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca), više državnih tela i agencija, predstavnici PKS i privatnog sektora, uključujući agencije za zapošljavanje, takođe i naučnih instituta i nevladinih organizacija”; poručuje sagovornik Nove.

Prema njegovim rečima, u prvoj, kvantitativnoj fazi, prikupljeni su podaci od Nacionalne službe za zapošljavanje i od Centralnog registra socijalnog osiguranja (CROSO), koji su korišćeni da bi se kreirali indikatori potencijalne deficitarnosti.

"Na osnovu njih identifikovali smo više desetina potencijalno deficitarnih skupina zanimanja. U sledećoj, kvalitativnoj fazi proveravali smo naše nalaze na sedam jednodnevnih ekspertskih panela, koji su bili organizovani po grupama zanimanja u skladu sa međunarodnom klasifikacijom. Dodatno, za sektore građevinarstva i informacionih tehnologija organizovani su posebni sektorski paneli, jer je u njima ustanovljen najveći broj potencijalno deficitarnih zanimanja. Na panelima je razmatrano koro 400 skupina zanimanja – ne samo ona koje je naš ‘algoritam’ identifikovano kao potencijalno deficitarne, nego i sva ostala”, ističe Arandarenko.

Budući da je u pitanju pionirski korak, izazova je bilo na svakom mestu, ali prema rečima sagovornika Nove, dobre strane metodologije došle su do izražaja čime je lista deficitarnih zanimanja zaista tačna.

Srbija i lista od 23 deficitarnih skupina zanimanja

Dobra metodologija i stručna analiza doveli su do zaključka da u Srbiji trenutno postoje 23 defitarnih skupina zanimanja.

Prema rečima docenta na Ekonomskom fakultetu dr Dragana Aleksića, na osnovu precizne metodologije utvrđeno je da broj deficitarnih zanimanja uočljiv u dva sektora - informaciono- komunikacionim tehnologijama i građevinarstvu.

„Poslodavci imaju velike poteškoće da pronađu IT profile kao što su: stručnjaci za razvoj softvera, stručnjaci za razvoj internetskih aplikacija i multimedijalnih sadržaja, programeri aplikacija, dizajneri i administratori baza podataka, stručnjaci za baze podataka i mreže nerazvrstani na drugom mestu, inženjeri elektrotehnike i elektroenergetike i inženjeri elektronike. Sa druge strane, u građevini i povezanim delatnostima izuzev deficitarnih građevinskih inženjera uglavnom nedostaju radnici za koje nije potrebno visoko obrazovanje: zidari, armirači, betonirci i finišeri betona, tesari i građevinski stolari, podopolagači i keramičari, gipsari i fasaderi, rukovaoci mehanizacijom za zemljane radove i srodni, rukovaoci dizalicama, kranovima i srodni, jednostavna zanimanja u niskogradnji i jednostavna zanimanja na gradilištima visokogradnje”, objašnjava Aleksić i dodaje:

„Ostala deficitarna zanimanja su nešto heterogenija u pogledu delatnosti i uglavnom zahtevaju srednje trogodišnje obrazovanje ili manje. Tu se ubrajaju kuvari, zavarivači i rezači plamenom, šivači, vezilje i srodni, vozači - kako autobusa, trolejbusa i tramvaja, tako i teških teretnih vozila i kamiona i čistači i pomoćno osoblje u hotelima, preduzećima i drugim zatvorenim prostorima”, jasan je sagovornik Nove.

Šta nedostaje Srbiji - visokokvalifikovana ili niskokvalifikovana radna snaga?

Iako je ovo jedno od ključnih pitanja kada je reč o izazovima deficitarnih zanimanja, stručnjaci poručuju da nije lako dati odgovor na ovo pitanje.

„Dok kvantitativni indikatori, posebno NSZ, češće ukazuju na nedostatak visokostručne radne snage, predstavnici poslodavaca i agencija za zapošljavanje na ekspertskim panelima češće se ukazivali na nedostatak zanimanja za koja su potrebne srednje ili niže kvalifikacije, što se na kraju odrazilo i na obrazovnu strukturu deficitarnih zanimanja”, tvrdi Aleksić.

Prema njegovim rečima, to je posebno izraženo kod dva tipa zanimanja:

„Prva su ona koja su plaćena oko ili nešto iznad minimalne zarade – bez obzira što ona ne zahtevaju posebne kvalifikacije, poslodavci ih sve teže popunjavaju, verovatno zato što su plate preniske za uslove rada i zahtevani napor. U drugu grupu spadaju neka dobro plaćena zanimanja koja zahtevaju kvalifikacije. Kod njih je do deficita radnika došlo uglavnom kao posledica emigracije naše radne snage.

Tu spadaju npr. vozači, kuvari i zanatska zanimanja u građevinarstvu i industriji”, objašnjava sagovornik Nove.

Sa druge strane, profesor Arandarenko naglašava da su oni bili izričiti u tome da ova lista ne treba da bude direktan input za kreiranje i izmene politike formalnog obrazovanja. U skladu sa tim, on navodi da je to kratkoročna lista, zasnovana na „trenutnoj konjunkturi na tržištu rada”.

„Programi formalnog obrazovanja planiraju se na daleko duži rok i oni odražavaju – ili treba da odražavaju – strateške uvide o razvojnim prioritetima zemlje, demografskim trendovima, trendovima u obrazovnim politikama, budućnosti rada, i slično. S druge strane, lista može da služi kao korisna informacija kreatorima aktivne politike tržišta rada u pogledu kratkoročnih intervencija kao što su programi obuke, prekvalifikacije, stručne prakse, i slično”, pojašnjava naš sagovornik.

Koje su pogodnosti liste deficitarnih zanimanja?

Prema rečima docenta Aleksića, poslodavac će moći da zaposli stranog radnika, uz odgovarajuću diplomu ili drugi certifikat o zanimanju, bez prolaženja kroz takozvani test tržišta rada.

„Test tržišta rada obavlja NSZ na taj način što pokušava da identifikuje domaćeg nezaposlenog radnika istih kvalifikacija koji bi prihvatio ponudu za posao umesto stranog radnika. U praksi, ta procedura je već ubrzana i NSZ po pravilu poštuje želju poslodavca da zaposli stranog radnika ne pokušavajući da mu nametne alternativu”, priča Aleksić za Novu.

Kada je reč o zapošljavanju stranih lica, profesor Arandarenko nema dilemu da je zapošljavanje stranaca korisna i neophodna mera koju primenjuju mnoge zemlje, posebno one u kojima stanovništvo radnog uzrasta brzo opada, što je slučaj i u Srbiji.

„Svakako da postoje mere koje bi mogle da povećaju aktivnost i zaposlenost domaće radne snage, a za kojima država još nije posegla u dovoljnoj meri. Evo jednog predloga koji je star već dve decenije. Naši porezi na rad su još prilično visoki za plate ispod medijane.

Kada bismo ih bitno smanjili, pri istim troškovima rada za poslodavce, te niže plate mogle bi značajno da porastu, što bi izvuklo neke ljude iz neaktivnosti i povećalo zaposlenost domaćih radnika u niže plaćenim zanimanjima”, predlaže naš sagovornik.

„Prema sadašnjoj metodologiji lista se donosi za period od godinu dana. To znači da sledeće godine treba ponoviti proces sastavljanja liste u približno istom vremenskom okviru, kako bi na vreme bila usvojena lista deficitarnih zanimanja za 2026. godinu. Dakle, vremenski okvir je godinu dana jer su promene u raspoloživoj ponudi rada i tražnji za zanimanjima veoma brze. Smatramo da će postepeno doći kako do unapređenja podataka, tako i do dodatne izgradnje kapaciteta svih aktera u ovom procesu, što bi listu učinilo još otpornijom na potencijalne greške”, tvrdi profesor Arandarenko.

Velika Britanija dao primer

Kako tvrdi Arandarenko, Velika Britanija je poslužila kao model za listu indikatora i kvantitativnu analizu, jer koristi najdetaljniju i najbolje osmišljenu kvantitativnu metodologiju u sastavljanju svoje liste.

GIZ važan partner u oblasti migracija

Veliki značaj u oblasti migracija od 2016. godine dala je i Nemačka razvojna saradnja, koju u Srbiji sprovodi GIZ. Prema rečima Marije Bogdanović iz GIZ-a, portfolio programa podrške i aktivnosti značajno se proširio do danas.

„Regularne radne migracije su jedna od tema saradnje sa ciljem jačanja ključnih aktera u Srbiji kako bi se što bolje iskoristili pozitivni efekti koje one imaju na socijalni i ekonomski razvoj. Srbija se suočava sa odlivom stanovništva radnog uzrasta usled starenja, ali i emigracije. Stoga, puno korišćenje potencijala i dalje unapređivanje performanse tržišta rada postaje ključna poluga za obezbeđivanje privrednog rasta u
budućnosti”, kaže za Novu Bogdanović.

Kako poručuje, u tom svetlu, GIZ je podržao Vladu Republike Srbije u izradi prve Strategije o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. sa pratećim Akcionim planom.

„U skladu sa tim, aktivnosti su usmerene na upravljanje radnim migracijama na osnovu podataka. Mnoge razvijene evropske zemlje se suočavaju sa deficitom radne snage, a taj trend se dešava i u Srbiji. Sagledali smo prakse razvijenih evropskih zemalja, i podržali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalan pitanja u izradi prve liste deficitarnih zanimanja, koja bi usmeravala donošenje odluka, i sprovođenje politika i mera u ovom oblasti”, zaključuje Bogdanović.