Počela trka osmaka za specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih škola: Ovi smerovi će biti na najvećem "udaru"

Prijavljivanje učenika za polaganje prijemnih ispita za upis u specijalizovana odeljenja gimnazija, kao i za umetničke srednje škole počelo je nedavno i trajaće do 22. aprila do 16 časova.

Kandidati se elektronski prijavljuju na portalu "Moja srednja škola" (mojasrednjaskola.gov.rs), odnosno preko naloga na tom portalu kojem pristupa roditelj ili drugi zakonski zastupnik šifrom za esDnevnik ili za nalog na Nacionalnom portalu za elektronsku identifikaciju eID.gov.rs.

Đaci koji polažu prijemni za specijalizovana odeljenja nisu oslobođeni male mature. Oni zajedno sa vršnjacima polažu završni ispit 17, 18. i 19. juna, jer je to kruna osnovnog obrazovanja.

Učenici koji su naklonjeni prirodnim naukama mogu da konkurišu za upis u specijalizovana odeljenja za matematiku, fiziku, IT, biologiju i hemiju, dok oni koji su zainteresovani za društvene nauke mogu da upišu specijalizovana odeljenja za geografiju, istoriju, scensku i audio-vizuelnu umetnost, filološke nauke.

Prošle godine najveće interesovanje bilo je za specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama, dok je od umetničkih škola najveće interesovanje bilo za smer likovno.

Za informatiku i računarstvo prijavilo se 2.208 kandidata, što je bilo duplo više od broja slobodnih mesta u specijalizovanim odeljenjima. Inače za talentovane učenike prošle godine bilo je oko 4.500 mesta, a na prijemni je izašlo 7.072 kandidata.

Ipak, mogli bismo da izdvojimo pet specijalizovanih škola odnosno profila koji su najpopularniji među osmacima.

Oni upisuju mahom od 10 do 20 učenika u jendo odeljenje.

Specijalizovana IT odeljenja

Broj specijalizovanih IT odeljenja je povećan u toku prošle školske godine skoro pet puta, na 44 odeljenja u 36 gimnazija širom Srbije.

Ovaj rast broja odeljenja je omogućio da više od 800 učenika pohađa nastavu u specijalizovanim IT odeljenjima i time poveća kompetencije iz računarstva i informatike.

Ovi učenici, kako se navodi na sajtu Ministarstva prosvete, mogu odmah po završetku gimnazije da postanu deo inovativnih startap kompanija. Učenici koji su završili gimnazijska IT odeljenja svoje znanje, veštine i stavove su već uspešno iskazivali na konkursima koje su raspisivale telekomunikacione kompanije.

Naročito su velike uspehe pokazali u veb-dizajniranju i kreiranju aplikacija za mobilne telefone.

Zemunska gimnazija ima specijalizovano odeljenje za fiziku i specijalizovano odeljenje za IT. Od samog otvaranja odeljenja za učenike sa posebnoim sposobnostima za IT vlada ogromno interesovanje, ali se iz godine u godinu povećava i za odeljenje fizike.

Odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju

Prednost školovanja u specijalizovanom odeljenju (20 učenika ukupno) je realizacija nastave u grupi do 20 učenika na časovima teorije i grupi do 10 učenika na časovima laboratorijskih vežbi.

Razvijanje naučne pismenosti i veština za laboratorijski rad, istraživanje svojstava supstanci i praćenje hemijskih i bioloških promena omogućiće učenicima da budu vrlo uspešni studenti medicine, stomatologije, veterine, poljoprivrede, farmacije, hemije, bilogije, fizičke hemije ili tehnologije.

Specijalizovana odeljenja za matematiku

Specifičnost Plana nastave i učenja za gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za matematiku je u tome što će učenici za četiri godine imati ukupno 1.152 časa iz matematičkih predmeta.

Pored toga, imaće i 790 časova računarske grupe predmeta (računarstvo i informatika i programiranje i programski jezici), od kojih su 358 časova posvećeni vežbama koje učenici rade u manjim grupama. Takođe u toku četiri godine učenici će imati i 539 časova fizike, od kojih su 54 časa posvećena laboratorijskim vežbama, koje učenici realizuju u manjim grupama.

Ovakav broj časova, sadržaji koji se izučavaju, stručni nastavnici i opremljene škole stvaraju uslove da maturanti postanu izuzetno efikasni studenti na srodnim fakultetima (Elektrotehnički fakulteti, Matematički, Fizički, Mašinski, Građevinski, Fakultet organizacionih nauka…)

Odeljenja u kojima se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku

Dvojezična nastava pruža učenicima mogućnost sticanja interkulturalne i interdisciplinarne otvorenosti i intenzivno usavršavanje stranog jezika na kojem se ostvaruje deo nastave.

Najmanje 30% školskog programa se realizuje na stranom jeziku.

Poznavanje stranih jezika je prepoznato kao ključna kompetencija na tržištu rada. Zbog toga je dvojezična nastava u stručnim školama neophodna kako bi se jezičke veštine učenika unapređivale i kako bi se mladi bolje pripremili za tržište rada, posebno u kontekstu procesa globalizacije.

Umetničke škole

Umetničke škole likovne oblasti su specijalizovane za obrazovanje mladih talenata u oblasti likovne, primenjene umetnosti i dizajna. Misija ovih umetničkih škola je obrazovanje kadrova koji će odgovoriti potrebama i zahtevima za estetizacijom svih segmenata savremenog društva, čuvanje kulturnog nasleđa i tradicionalnih likovnih tehnika, ali i praćenje novih tehnologija i trendova.

Prijemni ispiti u umetničkim školama likovne oblasti biće održani 10, 11. i 12. maja, a za upis u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju -11. maja. Za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke prijemni će biti 11. i 12. maja, a za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti 11. maja.

Đaci koji žele da se upišu u muzičku ili baletsku školu polagaće prijemni ispit 17, 18. i 19. maja. Prijemni ispit za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku, i za đake sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju održaće se 18. maja.

Za upis u bilngvalna odeljenja đaci će prijemni polagati 18. i 19. maja, a oni koji žele da upišu Matematičku gimnaziju i specijalizovana matematička odeljenja rešavaće zadatke 19. maja od 10 do 12 časova. Preliminarni rezultati prijemnog biće objavljeni od 13. do 21. maja, a konačni rezultati biće objavljeni od 14. do 22. maja.

BONUS VIDEO: Četiri godine nema đaka koji upisuju tašnerski smer: Zašto je malo budućih tašnera?