48
Stojimo u tišini, sa otkucajem Nove godine naša lica su nepomična, udišemo vazduh natopljen mirisom goriva i smogom, a u pozadini čujem i vatromet koji zvuči kao artiljerijska paljba ili bombardovanje kog na svu sreću nema u mom iskustvu, ali ga ima u pričama sa kojima generacijski odrastamo. Misli mi lutaju, skreću tamo amo, dok svom silom pokušavam da osvestim trenutak u kom se nalazim. Želim da taj miris koji osećam konstantno i svakodnevno bude miris koji me podseća i opominje na promenu, a ne na propadanje. Želim da zapamtim osećaj povezanosti sa ljudima dok naša tišina nadjačava tuđe eksplozije. Želim da sam potpuno umno i fizički prisutan jer želim da pamtim taj večnutak.
Piše: Filip Ubović, student Fakulteta organizacionih nauka (FON)
Mesec dana ranije sedim i cinično smejem se na pomen blokade. Par godina ranije zavetujem se da neću pročitati nijednu vest koja se tiče politike, jer jedino što proizilazi iz toga je kvazi-informisanost koju koristim u raspravama sa društvom i starijima. Pritom, osećam se potpuno nemoćno protiv zlodela i afera koje služe da nas izbace iz takta. Uviđam i iluziju demokratije, to jest vladavine naroda, u kojoj zaokružujemo listić jednom u četiri godine. Dakle, penzionišem se iz amaterske politike koja je bila na nivou slavskih rasprava i moj san o promeni sveta iz korena se gasi. Osećaj nemoći nadvladava mnome. Tada, počinjem da delam drugačije, kazaljku usredsređenja pomeram za pola kruga, sa makro-okruženja na mikro-okruženje, da se izrazim FON-ovski. Fokusiram se na sebe (što zvuči pomalo zasebljivo) i na najbliže okruženje. Zamišljam sebe i ljude okolo, kao gomilu razbacanih kamenčića na vrhu bare, koji šalju i prenose energiju i znanje cirkularnim talasima. Koliko god da je nečiji talas snažan, do udaljenih kamenčića on ipak ne dopire, dok će čak i malecki talas da stigne do kamenčića pored i da ga preoblikuje.
S novom filozofijom na umu, trudim se da postanem disciplinovan, počinjem sa maksimalnim vremenskim ulaganjem u sopstveno obrazovanje, čitanje, sviranje, debatu, glumu, brišem svaku aplikaciju i društvenu mrežu sa telefona i mic po mic okružujem se fascinantnim ljudima. Pritajio sam se i čekam priliku da potencijalnu energiju pretvorim u kinetičku. Kako kreću blokade, mobilišem se i odlazim direktno u rov.
Op, odjednom se izgubljena moć vraća u naše ruke, u moje ruke, i osećam se moćnije nego ikada. Studenti su na blokadama, samoorganizuju se, sarađuju, slušaju jedni druge i uče stvari koje neće naučiti u knjigama. U mesec dana blokade, iskustava i odrastanja kao u nekoliko godina, i svakim danom boravka na blokadi, nasuprot očekivanja od onih odozgo, mi smo pametniji, brži i istrajniji. Između nas se trenutno stvara jedna neraskidiva veza koja mnogima ne odgovara.
Plaši ih otkriće da nismo generacija uspavanih, već da smo itekako budni. Ne poznaju nas. Ne mogu da predvide naše korake. Ne zato što nam nisu dorasli, već zato što su isuviše samozadovoljni, pa nastavljaju da rade u operativnom sistemu razmišljanja koji je pregažen vremenom i uporno odbijaju da ga nadograde ili zamene novijom verzijom.
Smatram da su studenti već ostvarili ogroman uspeh. Promena u sistemu se odigrava tako što učesnici sistema postaju drugačiji. Mi smo jaki i, da ponovim, neuhvatljivo hitri i vispreni. A u poslovanju se zna – Ne jedu veliki male, nego brzi spore. Ova generacija je ta, siguran sam, koja će na svojim plećima, kada dođe vreme, okrenuti ovaj izopačeni ”sistem” naglavačke. No, svake godine neki od naših najboljih odlaze u inostranstvo, a to nisu gubici koji se lako nadoknađuju. Moramo biti brži od toga!
48
61
3
Zašto oni koji treba da ispune ove zahteve ne smeju da dozvole da dođe do toga ni po koju cenu, iako se svaki dobronameran čovek na kugli zemaljskoj slaže oko naših zahteva? Ako i kada ovi zahtevi budu ispunjeni, oni neće predstavljati samo simboličnu pobedu. Jer znaju da je ovo prva domina, jer znaju će ovo stvoriti kvržicu u svesti studenata, da imaju moć u svojim rukama i da, ako su dovoljno istrajni, uporni i odlučni, mogu da promene društvo. Jer neće moći mirno da spavaju oni koji su zakidali na cementu i nemarno gradili bilo gde, bilo kad. Jer znaju da će se svaki budući batinaš zapitati kad bude digao ruku na građane koji mirno protestuju. Jer znaju da će ovoj strahovladi doći kraj.
Mene kao inadžiju, znajući koliku mi pretnju predstavljamo, ovo dodatno motiviše da idem napred i da ne stajem, a jedini faktor koji može da zaustavi studente su oni sami, stoga budimo nezaustavljivi i ne klonimo duhom!
Od Božić Bate želim da se u narednom periodu fokusiramo na ono što je dobro i stvorimo krug podrške jedni drugima. I želim da preokrene pesmu Zorana Kostića ”Izgubine” i da se:
Iznedri čistota iz mutnog,
Iznedri vrlina iz mane,
Iznedri slobodar iz roba,
Iznedri sloga iz nesloge,
Iznedri duh iz bezdušnosti,
Iznedri šta smo i ko smo,
Iznedri ono što imadosmo…
Filip Ubović, student Fakulteta organizacionih nauka, podsećanja radi, široj javnosti je postao poznat kada je u emisiji na N1 ispričao da je dobio pretnje putem telefonskog poziva zbog blokada. On je doneo u studio audio snimak poziva i poručio da se ne plaši.
„Prošlo je malo vremena nakon što je BIA kontaktirala mog kolegu Lazara, kada sam dobio poziv sa skrivenog broja. Javio sam se, a glas mi se predstavio kao inspektor Rakićević ili Rakočević, nisam siguran i u tom trenutku pozvao sam druga da dođe i da upali snimanje, kako bismo snimili razgovor. Priprećeno mi je da se sklonim sa blokada do petka ili ću u suprotnom biti uhapšen i pretučen i da pošaljem svoj žiro račun na koji će mi uplatiti pare, ako se sklonim sa blokade“, ispričao je Filip u emisiji.
Dodaje da je u početku mislio da se neko šali sa njim.
„Na kraju se razgovor završava tako što mi kažu da pozdravim svoje u Arilju. Prvo, moja porodica nije odatle, ali imam tamo nekih daljih rođaka i taj glas mi kaže: ‘Filipe, nemoj da se zezaš, skloni se sa blokada ili ćemo te prebiti“.
Potom je pušten audio snimak razgovora, koji je tekao ovako:
Preteći glas: „Slušaj, druže. Imamo informaciju da hoćete da produžite protest na FON-u? Nemoj da se praviš lud, molim te“.
Student: „A sa kim razgovaram? Primio sam poziv sa nepoznatog broja…“