Jedna od najvećih zvezda u univerzumu sprema se za eksploziju: Evo šta nas čeka posle toga

Studija koju je predvodio Gonzalo Munjos-Sančez iz Nacionalne opservatorije u Atini, a koja je danas objavljena u časopisu Nature Astronomy, navodi da je ogromna zvezda WOH G64 prešla iz faze crvenog superdžina u retku fazu žutog hiperdžina, što bi moglo da bude znak da se približava eksploziji supernove.

Podaci ukazuju na to da možda u realnom vremenu posmatramo kako masivna zvezda odbacuje svoje spoljne slojeve, smanjuje se dok joj temperatura raste i približava se kraju svog kratkog života.

Posebna zvezda

WOH G64 prvi put je otkrivena sedamdesetih godina prošlog veka kao zanimljiv objekat u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastoj galaksiji koja kruži oko Mlečnog puta.

Ispostavilo se da je zvezda ne samo izuzetno sjajna, već i jedna od najvećih ikada otkrivenih – njen radijus je više od 1.500 puta veći od radijusa Sunca.

WOH G64 2024. godine postala je prva zvezda van naše galaksije koja je detaljno fotografisana, zahvaljujući interferometru Veoma velikog teleskopa. Snimak je pokazao jasan, prašnjavi omotač oko centralne džinovske zvezde, što je potvrdilo da gubi masu kako stari.

Od superdžina do hiperdžina

U kosmičkim razmerama, WOH G64 je mlada zvezda, procenjuje se da je stara manje od pet miliona godina. Za razliku od našeg Sunca, koje je staro oko 4,6 milijardi godina, WOH G64 je predodređena da živi brzo i umre mlada.

Nastala je iz ogromnog oblaka gasa i prašine koji se urušavao pod sopstvenom gravitacijom, sve dok pritisak nije postao dovoljno snažan da pokrene nuklearnu fuziju. Kao i Sunce, u početku je u svom jezgru sagorevala vodonik.

Kasnije se proširila i počela da sagoreva helijum, prelazeći u fazu crvenog superdžina.

Međutim, ne postaju svi superdžinovi hiperdžinovi. Pretpostavlja se da hiperdžinovi nastaju kada izuzetno masivne zvezde veoma brzo sagorevaju svoje gorivo i prelaze iz faze sagorevanja vodonika u fazu sagorevanja helijuma.

Tokom tog prelaza počinju da odbacuju svoje spoljne slojeve, dok se njihova jezgra sažimaju. Kada zvezda postane hiperdžin, njen kraj je blizu i završava se silovitom eksplozijom supernove.

Šta je izazvalo promenu kod WOH G64?

Šta se, dakle, dogodilo 2014. godine? Nova studija predlaže da je veliki deo površinskog sloja prvobitnog superdžina izbačen u svemir.

To je možda posledica interakcije sa zvezdom saputnikom, čije je postojanje potvrđeno analizom spektra svetlosti koju emituje WOH G64.

Postoji i druga mogućnost – da se zvezda priprema za eksploziju. Poznato je da će ovako masivne zvezde neminovno završiti u snažnoj eksploziji, ali je veoma teško unapred precizno odrediti kada će se to dogoditi.

Jedan od scenarija je da je transformacija koju posmatramo zapravo posledica faze takozvanog „supervetra“ koji prethodi supernovi. Pretpostavlja se da do toga dolazi usled snažnih unutrašnjih pulsacija dok se gorivo u jezgru ubrzano troši.

Samo vreme će pokazati

Većina zvezda živi desetinama miliona ili čak milijardama godina. Nije bilo izvesno da ćemo ikada imati priliku da svedočimo i dokumentujemo tako značajnu transformaciju jedne zvezde, posebno one koja se nalazi van naše galaksije.

Ako budemo imali sreće, možda ćemo u našem životnom veku videti smrt WOH G64. To ne bi bio samo spektakularan međugalaktički prizor, već i prilika da naučnici konačno slože sve delove slagalice o ovoj fascinantnoj zvezdi.

Šta bi se desilo ako WOH G64 eksplodira

Ako WOH G64 zaista pređe u supernovu, dogodilo bi se sledeće:

1. Ogromna eksplozija

Zvezda bi u deliću sekunde oslobodila količinu energije veću nego što će Sunce proizvesti tokom celog svog života. Spoljni slojevi bi bili izbačeni u svemir brzinama od više hiljada kilometara u sekundi.

2. Privremeni ekstremni sjaj

Supernova bi postala izuzetno sjajan objekat. Pošto se nalazi u Velikom Magelanovom oblaku, njen sjaj bi bio vidljiv sa Zemlje golim okom, verovatno kao veoma svetla „nova zvezda“ na južnom nebu, tokom nedelja ili meseci.

3. Nastanak teških elemenata

Eksplozija bi stvorila i raspršila elemente poput gvožđa, nikla i drugih teških elemenata koji su ključni za formiranje budućih zvezda i planeta.

4. Mogući ostatak

U zavisnosti od mase jezgra, iza sebe bi ostavila neutronsku zvezdu ili crnu rupu.

Da li bi to uticalo na Zemlju

WOH G64 se nalazi u Velikom Magelanovom oblaku, na udaljenosti od približno 160.000 svetlosnih godina od Zemlje.

Za ozbiljan biološki ili atmosferski uticaj na Zemlju, supernova bi morala da eksplodira na udaljenosti manjoj od oko 30 do 50 svetlosnih godina.

Ova zvezda je više hiljada puta dalje od te granice.

To znači:

• Ne bi došlo do oštećenja ozonskog omotača
  • Ne bi bilo povećanog radijacionog udara
  • Ne bi bilo klimatskih posledica
  • Ne bi bilo nikakve opasnosti po život

Jedini efekat bio bi vizuelni i naučni spektakularan astronomski događaj i ogromna količina podataka za astrofizičare.