Piše Ivan Mrđen: Rijaliti više nisu dovoljni

Poštovane kolege, izvinjavam se što danas nisam u stanju da pošaljem tekst za naš portal. „Ostao sam bez reči“ kad sam juče na jednom sajtu pročitao tekst o nečemu, što je - po drugom - „zbunilo čitavu javnost“, da bih se na kraju složio sa trećim da „nećete poverovati kad vidite“...

Autor: Ivan Mrđen

Ovako sluđen, sjeban i zbunjen zaista danas nisam u stanju ni da razmišljam, još manje da pišem o bilo čemu, od novih izgubljenih života lekara i zdravstvenih radnika do farsične vakcinacije, od sjajno organizovanog protesta frilensera do „Venecije na jugu Srbije“ (neko je dodao „a gondola na Zlatiboru“)…

Znam, nećete poverovati da je sve to zbog tekstova (čuj mene, tekstova), ma pravih novinarskih istraživanja, poduhvata čiju dubinu koje ni „Insajder“, ni CINS nikada neće dosegnuti, o vezi „balkanske najpopularije pevačice“ sa… Tu stajem, smatram da je svaka veza privatna stvar, ma kako neko od aktera bio poznat i medijski atraktivan…

Ali, zahvaljujući Mobilnoj telefoniji Srbije, koja mi nikako ne dozvoljava da skinem aplikacije nekih od tih para-državnih sajtova, već danima sam zatrpan za život ove zemlje presudnim informacijama o tome kako su se upoznali, gde su zimovali, šta su jeli i pili, kako su reagovali članovi njihovih porodica, kad su se prvi put javno poljubili (o tome, istina, postoji nekoliko različtih škola mišljenja)… Sve do jučerašnjeg „zbunjivanja javnosti“, jer je „srpska majka“ odvela svoju čerku u „njegov restoran“, a on se, o katastrofe – „nije pojavio“!

Izgleda, dragi moji, da šimanovačka zem. zadruga i Marića vila više nisu dovoljni. Koga, bre, interesuje šta baljezgaju, s kim se muvaju i kao krišom ljubakaju i krešu tamo neki anonimusi, kriminalci i zgubidani, starlete u pokušaju i nekad bile „ribe“, jednom rečju polusvet, što se ne zna da li je gore kad je režirano ili je režirano da bi izgledalo još gore… kad se pravi rijaliti odvija tu kraj nas, pred našim očima, gotovo iz minuta u minut…

I nije više u pitanju samo pevačko-kafanska „sapunica“ zbog koje je „čitava javnost ostala zbunjena“. Tu je i priča o uhapšenom predatoru iz škole za buduće glumice, koju treba dosoljovati pikantnim detaljima, uglavnom ne vodeći računa o integritetu oštećenih i povređenih devojaka, sve do toga da se veštački ubaci slika opoziciji naklonjenog glumca, ali dok stignu da pročitaju da je on samo bivši polaznik tog tečaja – njihovi čitaoci će čitav dan misliti „ma, mora da je i on“…

Naravno, rijaliti zvani Srbija ne može da prođe ni bez predsednika svega ovoga, pa je već danima jedna od glavnih tema, ponavljam veoma važna za čitavu državu i sve njene građane – zašto on nikad ne nosi kapu. Znam, znam, ta glupost je krenula sa našeg portala na osnovu tvita mog prijatelja Marka Dražića („Da li je dobio neko istraživanje po kom će mu rejting pasti za sedam odsto ako ga ljudi vide sa kapom?”), da bi nas potom kolektivno optužili svi mogući “nećete verovati” sajtovi da je to naš “najveći problem”…

A kad već “svi o tome diskutuju”, predsednik nije odoleo da se sa svojim u poslednje vreme omiljenim ministrom (“malim od kase”) slika u svom omiljenom delu Beograda, of course – bez kape! Pa, to onda preneli svi koji njegove aktivnosti prate još iscrpnije od ljubavnog života mame nacionale i svih članova njene porodice…

Zima, sneg, januar… Imamo ovih dana i smetove i poplave, ali nemamo više onog poletnog PPV-a iz prvih godina njegovog probijanja u naše dnevne sobe. Sećate se spašavanja dečaka iz zavejanog automobila kod Feketića u februaru 2014. godine, koje je počelo tek kad su stigle televizijske kamere, sećate li se poplava istog tog proleća kad je svima postalo jasno da u ovoj zemlji samo jedan čovek brine o svemu, samo jedan čovek radi i samo jedan čovek treba da nas vodi…

U godinama posle toga, a naročiti posle pobede na predsedničkim izborima, za koje je rekao da mu “ne pada na pamet da učestvuje”, javno mnjenje je potpuno preparirano, tako da je sad dovoljno da se predsednik svega ovoga slika bez kape kraj Save, a da svi misle da je on negde tamo, na jugu Srbije! Voda je voda…