Preterano nervozna reakcija “udarne trojke” (predsednik svega ovoga, njegova premijerka i kao fol njen resorni ministar) pokazala je da je aktuelno potpisivanje lekara i zdravstvenih radnika ispod zahteva za smenu više komromitovanog nego nekompetentnog Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa udarilo u bolno mesto sistema, zasnovanog na vladavini jednog čoveka i poslušničkom mentalitetu zvaničnika, struke i javnosti.
“Vlast oseća opasnost političkog aktiviranja srednje klase. Zato prebijanja demontranata, zato hajka na lekare i novinare ili pripadnike bilo koje profesije, koji još drže do sebe”, napisao je ovih dana tviteraš Zoran Gavrilović, podsećajući da je Onore Mirabo, jedan od vođa Francuske revolucije, govorio da je “na bajonetima lakše sedeti, nego njima i vladati”.
Pre nešto više od godinu dana više se govorilo o “odumiranju srednje klase” nego o njenom “buđenju”, što se, ekonomski gledano, zasnivalo na činjenici da sve manji procenat radno aktivnog stanovništva u Srbiji ima mesečne prihode dva i po puta veće od tzv. potrošačke korpe, dok su sociolozi u prvi plan stavljali već tradicionalni konformizam i političku pasivnost pripadnika određenih profesija i društvenih slojeva.
Nije velika mudrost reći da su u tri decenije višestranačja u Srbiji oni koji su izlazili na izbore glasali po manje-više istom principu: jedna trećina uvek glasa za vlast ma ko bio na njenom čelu, od Miloševića preko Koštunice i Tadića do Vučića, jedna trećina se opredeljuje za desničarske stranke i zaokupljena je temama patritozma, nacionalizma i državnog suvereniteta, a jedna trećina bira na osnovu programa, obećanja i ispunjenja tih obećanja. Postepenim smanjivanjem izlaznosti (realno na lažnim junskim izborima, bila je i ispod 40 odsto) i delimičnim preuzimanjem korpusa nacionalnih pitanja iz ruku eksremista, aktuelna vladajuća klika uspela je da ostvari “istorijski uspeh” sa tek nešto više od četvrtine biračkog tela, ali uz upadljivo odsustvo te zdravomisleće trećine.
Lekari su, ruku na srce, uvek činili njen vrh i njihovu pobunu je veoma teško diskreditovati uobičajenim metodama potcenjivanja i ocrnjivanja. Još je teže u ovom trenutku motive njihovog angažovanja vezati za neke uže interese, od političkih do materijalnih, jer korona više nije nešto što se događa drugima, gotovo da nema porodice koja nije u direktnoj vezi sa nekim ko je oboleo, leči se ili je, na žalost, i podlegao.
Moj prijatelj Vladan Ćosić nedavno je napisao da “onome ko dugo boravi u mraku, smeta i najmanji tračak svetlosti”, zbog čega ovo lekarsko “buđenje kasnog proleća” treba prihvatiti kao početak sveopšte borbe protiv mraka.
Na vlasti, u opoziciji, u medijima, u našim glavama…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar