Hrana je mnogo više od osnovne potrebe. Ona je univerzalni jezik, način na koji gradimo zajedništvo, čuvamo običaje i stvaramo uspomene. Ipak, u današnjem ubrzanom vremenu, uz brojne obaveze i stalne distrakcije, sve ređe pronalazimo trenutke da sednemo za sto i podelimo obrok sa onima koji su nam najvažniji. Zato, kroz globalnu inicijativu Complete Cooking & Eating, kompanija IKEA želi da vrati radost kuvanja i uživanja u hrani u svakodnevicu, pretvarajući kuhinju u mesto koje inspiriše, a ne opterećuje.
Za mnoge ljude kuhinja je mnogo više od običnog kutka za pripremu hrane. Ona je prostor u kojem mali rituali, dobra organizacija i promišljen dizajn oblikuju kvalitet svakodnevnog života. Koliko je kuhinja važna, potvrđuje i ilustratorka Andrijana Vešović – Zombijana, koja je tokom renoviranja stana shvatila da upravo ona daje posebnu vrednost domu. Kroz svoje ilustracije i javni nastup, ona već godinama pokazuje koliko su mali, svakodnevni trenuci važni za osećaj doma i zajedništva. Njeno iskustvo renoviranja stana i otkrivanja značaja kuhinje najbolje oslikava ono o čemu kompanija govori kroz inicijativu. „Pravo da kažem – nisam neki kuvar”, kaže Andrijana i dodaje: „Kuhinja mi je važna, jer tek kada smo renovirali stan i nismo je imali, mogli smo da vidimo kako je obrok kod kuće zapravo ono što tu kuću čini domom.“
Često se kaže da je kuhinja srce doma, jer sve što spremamo i delimo sa drugima počinje upravo tu. Zato nije slučajno da je kod Andrijane prva potpuno uređena prostorija u stanu bila baš kuhinja: „Od samog početka smo, iz čistog oduševljenja, voleli da tamo provodimo vreme.“ Taj prostor je prirodno postao i mesto zajedničkih trenutaka koje Andrijana pamti: „Jednom smo igrali društvenu igru na radnoj površini dok smo čekali da se ručak ispeče. Nismo još ni imali sto, pa je kuhinja u tom trenutku postala i trpezarija i dnevna soba i klub društvenih igara u isto vreme.“
Prema IKEA Izveštaju o životu kod kuće, čak 12% ljudi u Srbiji planira da u narednom periodu obnovi kuhinju kupovinom novih aparata, kuhinjskih elemenata ili radnih ploča, dok 6% ima u planu potpuno renoviranje. Ovi podaci pokazuju koliko je važno da kuhinja bude dobro organizovana i funkcionalna, a upravo tako ju je uređivala i Andrijana: „Naša kuhinja ima skrivene fioke, duboke i plitke, aspirator koji se ne vidi… Nemamo veliku kuhinju, ali je toliko funkcionalna i dobro organizovana da još nismo uspeli da je celu popunimo, što je stvarno game changer za nas, a dodatno je i slatka vizuelno, pa nam je sve ukusnije kad tu spremimo“.
Pored funkcionalnosti, detalji su ti koji stvaraju lični pečat: „Na radnoj površini nikada ne želim previše uređaja, nervira me prenatrpanost. Ali zato volim sitnice – recimo, IKEA vaza u kojoj držimo varjače. Nije ni bila predviđena za to, ali se tako dobro uklopila da je ne pomeramo.“
Danas, kada sve više razmišljamo o održivosti, upravo se u kuhinji te promene najbrže primete. Svaka navika, ma koliko mala, može da napravi veliku razliku: od načina na koji čuvamo hranu, do toga koliko vode trošimo ili kako odvajamo otpad. Zato IKEA razvija praktična rešenja poput posuda za čuvanje hrane, slavina koje štede vodu i sistema za razdvajanje otpada, kako bi održive navike imale veliki efekat. Za Andrijanu, to nije teorija, već praksa: „IKEA posudice su nam bukvalno spasile svakodnevicu. U njima čuvamo ostatke, nosimo ručak na posao, i stvarno bacamo mnogo manje hrane.“
IKEA ove godine posebnu pažnju posvećuje tome da podseti ljude na jednu od najvećih životnih radosti: okupljanje oko toplog obroka spremljenog kod kuće. A da se taj osećaj i dalje duboko ceni, pokazuje i Izveštaj o životu kod kuće, prema kojem polovina ljudi u Srbiji veruje da je domaće skuvano jelo zdravije od onog van kuće. Upravo to potvrđuje i Andrijana: „Posle skoro godinu dana bez kuhinje, mogu da kažem da je hrana napolju narušila naš kvalitet života. Kuvanje kod kuće znači da znamo šta jedemo i da smo zdraviji.“
U osnovi razvoja IKEA proizvoda leži ideja da svako može da ima dobro osmišljenu i pristupačnu kuhinju, koja je pametno organizovana, funkcionalna i efikasna. Upravo zato, dobra kuhinja nije kratkoročno rešenje, već dugoročna investicija u kvalitet života. Za Andrijanu je renoviranje stana bilo iskustvo koje je zahtevalo i dosta energije i strpljenja, ali ga danas vidi kao dobru odluku: „Renoviranje je i mentalni i fizički izazov. Kada smo ušli u tu priču, nismo želeli da kuhinju ponovo menjamo za pet godina, već da traje. Sve od planiranja IKEA kuhinje, pa do informacije da ima 25 godina garancije, nam je pokazivalo da je METOD kuhinja naša priča. To je dodatno potvrdio i vizuelni deo – crna staklena vrata i ručkice u kombinaciji sa zelenom bojom su stvarno odradile posao da, ni malo skromno, mogu da kažem da nisam videla lepšu kuhinju od naše u skorije vreme.“
Čak i najsitniji detalj ume da ostavi utisak: „Oduševili su me usporivači na vratima. Zatvorim ih jače, a ona se sama lagano zatvore. To je onaj momenat kada shvatiš da se u osmišljavanju kuhinje mislilo baš na svaki detalj.“
Na kraju, jasno je da kuhinja, ma koliko bila mala ili velika, oblikuje način na koji živimo. Ona je mesto okupljanja, eksperimentisanja, čuvanja hrane i energije, ali pre svega, mesto gde nastaju uspomene koje nas povezuju. Za mnoge su to mirisi i ukusi koje nosimo iz detinjstva, a za Andrijanu je to upravo mamina kuhinja: „Njena jela i danas pamtim kao najbolja. Iako ih sada spremam na svoj način, ono što ona napravi uvek mi je ukusnije.“
Kompanija IKEA nastavlja da razvija rešenja koja kuvanje i uživanje u hrani čine dostupnim i inspirativnim za što veći broj ljudi, bez obzira na prostor, budžet ili životne okolnosti. Ideja je da kuhinja bude izvor zdravijih i održivijih navika, ali i mesto svakodnevne radosti, koje svima donosi bolji život kod kuće, ali i van nje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar