Ostaće tajna koje je sve otrove donosio dim sa Vinče

Sa Lekićem smo razgovarali o aktuelnim ekološkim problemima - pre svega akcidentu u Vinči - ali i o ulaganjima u ekologiju i klimatskim promenama.Beograd se danima guši u dimu pošto se zapalila deponija u Vinči, zatim je izbio i požar u bloku 70. Merne stanice konstantno pokazuju zagađenje iznad dozvoljenih granica. Kakav je kvalitet vazduha u Beogradu i čemu građani Beograda mogu uopšte da se nadaju posle ova dva incidenta?Građani Beograda u kontekstu oba požara treba da ostanu na oprezu posebno vezano za požar u Vinči. Naime, prošle noći (12. na 13.8.), nevezano od izmerenih koncentracija ja sam se probudio u svojoj spavaćoj sobi u 2 sata ujutru u sobi punoj dima u istočnom delu grada. To nam govori da deponija u Vinči, koja je zapravo klasično smetlište, i dalje gori, odnosno emituje velike količine toksičnog dima, koji je eto dospeo i do moje spavaće sobe i onemogućio me da nastavim da spavam. Tu dakle više izmerene koncentracije padaju u drugi plan, radi se o direktnom kontinuiranom ugrožavanju zdravlja svih građana, svih generacija, zdravih, ugroženih, mladih i starih.Koliko je zdravlje Beograđana ugroženo i koliko dugo će osećati posledice ova dva incidenta?To zapravo nikada nećemo saznati jer u Srbiji ne postoji, odnosno ne koristi se analitička oprema koja bi mogla da odredi stvarne koncentracije veoma opasnih materija u dimu koji je sa deponije ili iz tržnog centra na Novom Beogradu dospeo u naša pluća. Bilo bi dobro od Gradskog zavoda za javno zdravlje zatražiti statistiku pojave intervencija kod kardiovaskularnih i pulmoloških bolesnika kao i kod osoba koje pate od psihijatrijskih bolesti. Na duži rok, obzirom na obim zahvaćene populacije a prema mišljenju većeg broja stručnjaka medicinske struke sa kojima sam razgovarao, možemo očekivati povećanje svih bolesti koje mogu biti izazvane otrovnim gasovima ovog tipa a pre svega malignih bolesti.Građane je dodatno zabrinula informacija da se ne mere pojedina zagađenja..Zašto se kod nas ne mere koncentracije toksičnih, kancerogenih i mutogenih materija, kao što su dioksini i furani. Kolika je opasnost od njih i na šta sve oni mogu da utiču?Ove materije se ne mogu meriti u kontinuitetu već se radi o tzv. manuelnim metodama gde se uzorci zagađenog vazduha zahvataju i zatim analiziraju prema akreditovanim metodologijama u za to ovlašćenim laboratorijama. Instrumenti za ove analize su jako skupi i nije svrsishodno ovakva merenja obavljati kada nema akcidenata ali naravno u ovakvoj situaciji bilo je apsolutno neophodno uzeti uzorke, uraditi analize, i u najkraćem roku saopštiti građanima sastav dima koji se i danas, 6 dana nakon požara emituje iz Vinče. Kao što ste naveli, kolika god bila koncetracija ovih materija one su opasne od nivoa iritacije disajnih organa do nivoa uticaja koji imaju bojni otrovi. Mogu uticati na svaki deo organizma kod zdravih lica, u ovoj i sledećim generacijama.

Stanovnici Pančeva, Smedereva, Bora već dugo se žale da na kvalitet vazduha u tim sredinama dramatično utiče rad Rafinerije nafte, Železare u Smederevu, RTB Bora. U kojoj meri su ti zagađivači već narušili životnu sredinu i zdravlje građana u tim gradovima? Šta je rešenje za te probleme?Rešenje je poštovanje zakona. Naime, u toku 2021. godine u nekim od gradova koje ste naveli, do danas 13.8.2021. godine, višestruko su prekoračena trajanja povišenih koncentracija pojedinih zagađujućih materija, primera radi, granična vrednost za srednju dnevnu koncentraciju suspendovanih čestica PM10 je 50µg/m3 i dozvoljeno je prekoračenje u toku maksimalno 35 dana godišnje. Obratite pažnju: Popovac 91, Valjevo 90, Novi Pazar 84, Kosjerić 54, Niš IZJZ Niš 51, Obrenovac Centar 47, Smederevo Centar 47, Niš O.š. Sv. Sava 43. Do nešto više od polovine godine!?!? Sve ovo možete pratiti u aplikaciji xEco Vazduh koju sam upravo razvio sa ciljem prikaza svih podataka od značaja za građane a ne samo onih „afirmativnih“. Potrebno je dakle da jedinice lokalne samouprave odmah krenu sa implementacijom akcionih planova za smanjenje zagađenja, potrebno je da nadležni organi, pre svega inspekcija, obustave rad postrojenja koja prekomerno zagađuju, na isti način kao kako bi vas isključili iz saobraćaja kada bi u naseljenom mestu upravljali vozilom brzinom većom od 50 km/h.S obzirom na to kakva su ulaganja u ekologiju, kakav odnos imaju građani prema ekološkim pitanjima, šta možemo očekivati u narednom periodu kada je reč o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji? Da li stoje pesimistične prognoze da ćemo dugoročno sve češće imati zagađen vazduh, vrlo često opasan po zdravlje?Sa ovim tempom ulaganja i nivoom implementacije već donetih mera, planova i strategija neće se dogoditi apsolutno ništa dobro, naprotiv. Promocija postavljanja prečišćivača vazduha u otvorenom prostoru (?!?!?!) predstavlja ruganje građanima i govori o elementarnom neznanju.Time se i građani dovode u potpunu zabludu, šalje se poruka "slobodno zagađujte, mi ćemo prečistiti". Besmisleno. Mora se raditi na edukaciji, od malih nogu, na primenama postulata cirkularne ekonomije, ponovnom koriščenju upotrebljenih proizvoda, smanjenju emisija iz individualnih ložišta. Građani moraju imati aktivnu ulogu, to je jedini način da koliko toliko ublažimo ove probleme.

Svedoci smo nezapamćenih požara koji su pogodili Grčku u prethodnim danima, u Srbiji i u regionu je takođe bilo više požara, a meteorolozi već najavljuju paklene vrućine do oktobra. Kako smo došli do toga da je Zemlja postala jedna vatrena lopta I šta možemo očekivati u narednom periodu?Prekomerno korišćenje resursa, pre svega fosilnih goriva dovodi do povećanja globalne temperature na planeti, promene cikličnosti i inteziteta padavina, podizanje nivoa mora… Iscedili smo planetu do same granice opstanka. Ako Evropska Unija planira potpuno obustavljanje emisije gasova staklene bašte do 2050. godine, jasno je šta možemo očekivati, obzirom da čak i da taj plan uspe ostaju najveći emiteri gasova staklene bašte i najveći korisnici fosilnih goriva. Dakle, blizu smo tačke sa koje neće biti povratka.Klimatske promene već su godinama vidljive, a na njih nije imuna ni naša zemlja. Šta su sve posledice ovakvih promena u Srbiji I gde ih možemo sve konkretno osetiti? Da li i kako možemo da ih zaustavimo?Bojim se da ne možemo. Možemo sa ih usporimo, da njima upravljamo do određene mere i da se na njih prilagodimo. U Srbiji će prema različitim scenarijima doći do povećanja srednje godišnje temperature, smanjenja padavina, jednostavno postaće toplije i sušnije. Već danas je potrošnja električne energije za hlađenje leti jednaka onoj za grejanje zimi. To je pre par decenija bilo nezamislivo. Potpuno drugi aspekt ovog problema su klimatske migracije. Ali to je tema za neku drugu priliku.