„Obustaviti legalizaciju nelegalnih Telekomovih poslova“: Država „uplivava“ u vlasničku strukturu medija

Iako su, na prekjučerašnjim konsultacijama članova Radne grupe, predstavnika medija i Vlade, dva sporna člana koja su se „preko noći“ našla u nacrtima, izbačena iz teksta, ovakvi zakoni, ukoliko budu usvojeni, omogućiće još veću kontrolu države nad medijima i zasigurno ugroziti opstanak manjih, kritički nastrojenih medijskih kuća, piše Danas.Isto napisan član nalazi se u dva medijska zakona – u Zakonu o javnom informisanju i medijima, član 39, i Zakonu o elektronskim medijima, član 91.Kako objašnjava član Radne grupe za medijske zakone Rade Veljanovski, taj član je vrlo „kontroverzan“, a njime se jasno omogućava Telekomu da sada zakonito ostane u vlasništvu medija koje već poseduje.„U tom članu se na početku u prva dva stava navodi ko ne može da bude osnivač medija, i tu su država, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, i preduzeća koja su u vlasništvu državi u celini i li delimično. Ali, onda se navodi da, izuzetno od toga, medije mogu da osnivaju oni koji ne primaju državnu pomoć, i tako dalje. Ko pročita prvi put, ništa mu neće biti jasno. Ti članovi su formulisani tako da može da se interpretira, i nakon jučerašnjih tumačenja i razgovora, da se definitivno odnosi na Telekom. I to je ustvari legalizacija onoga što već postoji, jer godinama unazad Telekom ima medije, iako je to zakonom do sada bilo zabranjeno“, objašnjava Veljanovski.

Kako kaže, uprkos pritiscima, taj član je ostao u tekstu oba zakona.„Problem je to što Evropa o tome nema striktan standard. Evropa je tu, nažalost malo popustila, jer je pre 24 godine, kad smo počeli da se bavimo zakonima, bilo striktno da država ne može da bude vlasnik medija i tačka. I toga smo se držali mi koji smo pisali zakone, dok se država nikada nije držala toga. U vlasništvu su bili Tanjug, pa ga finansirala država i nakon neuspele privatizacije, pa kuća Politika, pa delimično Večernje novosti, pa RT Kragujevac, Imali smo još takvih primera i trebalo je, na osnovu Medijske strategije, da država konačno izađe iz medija, ali to nije sprovedeno“, zaključuje Veljanovski.Direktor vesti TV Nova Slobodan Georgiev smatra da zakone, zbog ovih spornih tačaka, treba povući iz procedure.„Svi ovi medijski zakoni trebalo bi da budu povučeni, jer je ceo proces, i brzina kojoj su napisani, i podmetanja države, su ih kompromitovala. Ceo proces je kontaminiran, najpre podmetanjem oko situacije da država može da bude u vlasništvu medija, pa onda sa Savetom za štampu, pa sa tim šta REM određuje i ko će kako i šta da plaća, koji kanali se emituju. Sve to urađeno je da bi se Evropi poslala poruka da se nešto radi u sferi medija, a zapravo ništa nije poboljšano. Ukoliko ovakvi zakoni budu usvojeni, biće ugroženi svi mediji koji hoće da rade profesionalno, jer će ih prosto ta mašina koju su napravili preko Telekoma, sve pregaziti. I neće biti drugog glasa, to će biti posledica“, kazao je Georgiev za Danas.On kaže da država, koja je ranije pričala da nije vlasnik Telekoma i da na taj način ona nije uvedena u medijsko vlasništvo, sada tvrdi suprotno, i to sada ozakonjuje.„Posle toga, nije mi jasno kakva priča o vladavini prava i medijskoj slobodi postoji u ovoj zemlji. Oni se dogovore i izglasaju šta hoće, da je Zemlja ravna ploča, donesu zakon i to je sada tako“, dodaje Georgiev.On podseća da Medijska strategija jasno kaže da država mora da se kloni medija, a da Vlada sada krši ono na šta se sama obavezala.

„Može da bude gore, da i ovih par medija koji pokušavaju da rade profesionalno, da ih ne bude. A da oni mašu Evropljanima, i da kažu kako imamo puno kanala, a svi znamo da su to virtuelni programi koji se bave propagandom, a ne proizvodnjom pravog programa“, navodi Georgiev.Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je u sredu da su novi zakoni pokušaj legalizacije poslova Telekoma u medijskoj sferi. Ona je dodala da je izbacivanje spornih članova iz Nacrta zakona o elektronskim medijima dobra stvar, ali da ona „ne veruje režimu“. Upitala je i „ko su tajni zakonopisci“ koji su „preko noći“ dodali ta dva sporna člana u nacrt zakona.„Izmena dva člana jeste dobra stvar, da nam ne nestanu N1 i Nova, ali imamo uvođenje Telekoma, legalizaciju svih nelegalnih radnji do sad i ulaz u vlasničku strukturu u medije Telekoma, koji je zarobila vlast“, kazala je Tepić na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, a preneo portal N1.

Tepić je rekla da je pokušaj „prekrajanja“ Nacrta zakona o elektronskim medijima imao za cilj da se uvede „potpuni medijski mrak“. Prema njenim rečima, ključna pretnja je da se medijskim zakonima pokušava da omogući da „Telekom Srbija postane vlasnik TV Prve i B92“, koje imaju nacionalnu frekvenciju.Kako je rekla Tepić, stvara se impresija da su „sporni članovi ubačeni da bi se o njima raspravljalo a da se prećuti slučaj Telekoma. „Sprečićemo Telekom da uđe u vlasničku strukturu medija, jer to znači da imate potpuni medijski mrak, jer peta nacionalna frekvencija i dalje nije dodeljena, a imamo REM koji je servis i sluga SNS i Aleksandra Vučića“, kazala je Tepić.BONUS VIDEO Šta su sledeći koraci u promenama medijskih zakona?