NVO: Kršenje ljudskih prava tokom vanrednog stanja

U izveštaju o stanju ljudskih prava, koji je objavljen uz podršku tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji, ističe se da je "od same odluke o proglašenju vanrednog stanja, ali i svih kasnijih mera koje su usvajane, izvršna vlast u potpunosti preuzela primat u donošenju odluka u odnosu na zakonodavnu, iako Ustav ovo rešenje predviđa kao supsidijarno i izuzetno".Beogradski centar za ljudska prava navodi da za takvo ponašanje izvršne vlasti "nije bilo valjanog opravdanja"."Tokom vanrednog stanja došlo je do ozbiljnog narušavanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poput nesrazmernog ograničavanja slobode kretanja, a zabeleženi su brojni primeri i svedočenja gradjana koji su bili prebijani, hapšeni i pritvarani zbog kršenja mere samoizolacije o kojoj nisu ni bili obavešteni na pravno propisan način", piše u izveštaju.Kako se navodi "u tom periodu upadljivo je bilo nepostupanje Ustavnog suda Srbije, od proglašenja vanrednog stanja do prve odluke Ustavnog suda prošlo je 67 dana, a u tom periodu Ustavni sud je javno reagovao isključivo na tvrdnje da ne radi"."Do sredine maja Ustavnom sudu je podneto deset inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja, kao i 41 inicijativa za pokretanje drugih propisa donetih od 15. marta 2020. godine", navodi se u izveštaju.Beogradski centar za ljudska prava ocenjuje da je stanje na medijskoj sceni nastavilo da se pogoršava i u 2020. godini, da se povećao broj napada i pritisaka na novinare, dok se retorika vlasti prema medijima koji objektivno izveštavaju "dalje zaoštrava"."Kada je u pitanju pravo na informisanje tokom vanrednog stanja, posebno treba istaći zaključak Vlade od 28. marta kojim je odredjeno da sve informacije u vezi pandemije daje isključivo Krizni štab na čijem je čelu predsednica Vlade Srbije što je praktično značilo centralizaciju informisanja i uvodjenje cenzure", navodi se u izveštaju.Kako se navodi "vrhunac kršenja slobode medija predstavlja nezakonito hapšenje Ane Lalić, novinarke portala Nova.rs, 2. aprila nakon objavljivanja teksta u kojem je navela probleme u radu Kliničkog centra Vojvodine u vreme pandemije, zbog čega je bila optužena za uznemiravanje javnosti"."Međunarodne institucije i organizacije su tokom prvih šest meseci 2020. godine konstatovale ozbiljne probleme kada je reč o demokratiji, vladavini prava i reformskim procesima u Srbiji", ističe se u izveštaju.Podseća se da je Evropska komisija u takozvanom "Non paper" dokumentu konstatovala da postoje ozbiljna kašnjenja, pre svega u oblastima nezavisnosti pravosudja, borbe protiv korupcije, slobode medija, procesuiranja ratnih zločina i borbe protiv organizovanog kriminala, navodeći da je pandemija donela nove izazove."I poslednji izveštaj Fridom hausa  'Sloboda u svetu 2020' Srbiju svrstava u kategoriju tranzicionih/hibridnih režima, navodeći podatke koji se poklapaju sa našim godišnjim izveštajima o stanju ljudskih prava u Srbiji", navodi Beogradski centar za ljudska prava.Kako se navodi, ni pravosuđe kao posebna grana vlasti nije u ovom periodu ispunilo standarde i očekivanja postavljena u cilju efikasnijeg i pravičnijeg pristupa pravdi i zaštiti prava gradjana.Ocenjuje se da u poslednjih šest meseci i "aktivnosti nezavisnih institucija, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za borbu protiv korupcije nisu bile na zavidnom nivou, naročito u vreme vanrednog stanja kada su očekivanja i potrebe gradjana za zaštitom bili povećani".Kako se navodi "posebno zabrinjava činjenica da zbog propusta Narodne skupštine da blagovremeno pokrene procedure za izbor novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ova institucija od maja praktično ne obavlja Zakonom predviđenu nadležnost - zaštitu gradjana od diskriminacije.