Stanje ljudskih prava u Srbiji se pogoršava zbog nedostatka dijaloga u društvu i gubitka poverenja građana u državne institucija, ocenila je danas profesorka Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Petrović je predstavljajući u Beogradu izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2019“ kao primere lošeg stanja ljudskih prava navela rečnik poslanika Skupštine Srbije kada govore o novinarima, sudijama, glumcima i drugim neistomišljenicima, kao i donošenje zakona bez javnih rasprava i „leks specijalise“ koji imaju koruptivne odredbe.
Novinar i jedan od autora izveštaja, Ivan Protić izjavio je da se ionako teško stanje u medijima u Srbiji drastično pogoršalo što je, kako je naveo, višegodišnji trend.
„Zabeleženo je najmanje 110 incidenata s novinarima, od toga jedan pokušaj ubistva. U drugoj polovini 2019. evidentirano je 5.057 prekršaja profesionalnog kodeksa, više za jednu šestinu u odnosu na isti period 2018. godine“, rekao je Protić.
Dodao je da je porastao broj optužbi na račun novinara koji kritički izveštavaju o vlasti i podsetio da je grupa novinara iz Srbije podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog negativne kampanje koju vode provladini mediji, a u kojoj su nazvani „strani plaćenici“ koji žele da „stvore haos“, „sprovedu nasilje“ i „ubiju predsednika“.
Naglasio je da je „ogoljena namera“ vlasti da kontroliše sve kanale javne komunikacije i naveo primere državnog monopola nad medijima koji vlast koristi.
„Pokušaj jačanja kontrole je i skandal s novom Medijskom strategijom koja je na brzinu poslata u Brisel, bez ijednog prihvaćenog zahteva medijskih udruženja, a premijerka Srbije Ana Brnabić je to pravdala greškom njenih činovnika. Uz to ide održavanje u životu zakonski ugašene novinske agencije Tanjug, koja uživa prednost u dobijanju informacija u odnosu na druge dve agencije i finansira se od strane vlasti o kojoj piše samo pohvalno“, kazao je Protić.
Protić je, na jednoj strani, pomenuo izveštaje Evropske komisije, Svetski indeks medijskih sloboda Reportera bez granica Srbija, Fridom haus Srbija, koji navode da na polju medija u Srbiji nema napretka, a na drugoj strani je podsetio na ocene državnih zvaničnika, koji kažu da su zadovoljni stanjem u medijima i da nema „medijskog mraka“, da su pluralizam i iznošenje drugačijeg viđenja stvari dobro uređeni.
Jedan od autora izveštaja, Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava, osvrnuo se na pravo na privatnost za šta je kao primer izneo nedavnu aferu „Nedeljnik“: da je ministar odbrane Aleksandar Vulin presreo privatnu prepisku urednika tog lista i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i javno je komentarisao.
„Kako su došli do tog teksta? Kako je kanal komunikacija postao dostupan svima“, pitao je Pokuševski.
Kao drugi primer je naveo da je zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, prošle godine na konferenciji za novinare izneo detalje interne prepiske unutar redakcije televizije N1.
Pokuševski je upitao da li postoji adekvatna kontrola službi bezbednosti u Srbiji.
Naveo je primer rada Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti koji „u izveštajima nema zamerku na rad službi bezbednosti, a nisu se ni bavili svojim nadležnostima, hvalili su rad predsednika Srbije Vučića na očuvanju teritorijanog integriteta Srbije i uručivali ordenje pojedincima“, kazao je on.
Agencija Tanjug je prenela da je politički savetnik u ambasadi Nemačke u Srbiji Matijas Šikorski ocenio da ljudska prava još nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu, zbog uticaja politike na medije, ali da Medijska strategija pokazuje rešenost Vlade Srbije da smanji upliv politike u medije, a time doprinse i slobodi izbora.
U izveštaju se navodi i da se primećuju pomaci u pravu na azil, ali se konstatuje da je sistem azila još daleko od funkcionalnog, posebno što tražioci azila i izbeglice u velikoj meri zavise od pomoći nevladinih organizacija, dok nedostaju sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa.