24
Profesor hemije na Univerzitetu u Furtvangenu u Nemačkoj, Andreas Fat, ekstremni je plivač koji je 19. aprila počeo svoju najveću kampanju do sada – da prepliva 2.857 kilometara Dunavom do Crnog mora. Doplivao je do Beograda gde se susreo sa nečim nezamislivim za njega, ogromnom količinom fekalija zbog kojih nije mogao da pliva dalje. Ovaj naučnik je odlučio da sa svojim timom prepliva Dunav kako bi skrenuo pažnju na mikroplastiku koja može biti vrlo opasna ukoliko završi u ljudskom organizmu. Profesor Fat je ponovo u Srbiji gde će prisustvovati premijeri dokumentarnog filma "The on the bounce", koji govori o ovom poduhvatu, rezultatima analiza kao i stvarnom stanju Dunava.
Profesor Andreas Fat naglašava da pliva za Dunav i za nauku. Cilj mu je da prikupi uzorke dunavske vode i skrene pažnju na toksine i mikroplastiku koji se nalaze u vodenoj žili broj jedan Evrope, kako zovu Dunav.
Tokom svoje ekspedicije Dunavom on i njegov tim su na svakih 100 kilometara uzimali uzorke vode i analizirali njen kvalitet a rezultati ovog podviga kao i stvarno stanje Dunava mogu se videti u dokumentarnom filmu „The on the bounce“ na večerašnjoj premijeri u Beogradu.
„Videćete celo to putovanje, ljude na brodu, plivanje ali i rezultate naših analiza. Ne radi se samo o plivanju, celi projekat je edukativnog karaktera, to je jedna kampanja kako bi ljude informisali o potrebi da štite reke. Više od četiri miliona tona mikroplastike putuje Dunavom do Crnog mora, koja u spoju sa drugim polutantima iz otpada, predstavlja veliki problem za ljudsko zdravlje i prirodu. Mikroplastika je kao trojanski konj koji u naše telo unosi zagađivače. Zato radimo na tome da podignemo svest da bi ljudi vodili računa o tome kako odlažu smeće, da čiste reke i učestvuju u programima čišćenja“, kaže naučnik Nemačke, koji je gostovao na televiziji Nova S.
Po njegovoj oceni Srbija nije najgora u zaštiti Dunava zahvaljujući tome što je u reci velika količina vode ali i zbog manjeg broja gradova, pa su hemikalije u većoj meri razblažene. Sa biološke tačke gledišta, razlog zašto je plivao na ovom potezu u Srbiji je, objašnjava, kako bi pokazao da se otpadne vode ne prečišćavaju. „Otpadnih voda je 1.700.000 litara, tu je neminovno i ešerihija koli i i postoji velika opasnost od zaraze, dok s druge strane koncentracija kiseonika u vodi opada jer mikroorganizmi u vodi troše veliku količinu.
Što se tiče ogromne količine fekalija u Dunavu, Fat kaže da je prilikom boravka u Beogradu video kako ribolovci iz reke izvlače velike somove.
„Rekli su mi da su ukusni, probao bih tu ribu, ali ne svaki dan. Pre toga bih ipak napravio analize da vidim koliko u njenom želucu ima mikroplastike. Ljudi ne znaju koliko riba u sebi ima i drugih štetnih materija, ne samo mikroplastike. Ali, moram da budem pošten, toga ima u svim zemljama kroz koje sam prošao i zato moramo da se borimo. Srećan sam što ovde postoje ljudi koji se time bave. Cilj mog rada je da ljudi shvate da nema zamene za vodu, možda postoji zamena za fosilna goriva, ali nema druge reke, druge vode i zato moramo da je štitimo“, poručio je nemački naučnik.
BONUS VIDEO: Savo Manojlović: Političari treba da popiju čašu vode iz Dunava
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
