Najneprijatniji mogući šok koji je dočekao roditelje i đake na početku školske godine: Ne, deca ne mogu da izdrže 8 časova u klupi

Aleksandra je ispratila sina gimnazijalca u školu u 07:15 časova, bez doručka i džeparca. Vratio se kući posle osam sati provedenih u školi - i umoran i gladan.Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vesna Jerotijević za Nova.rs ističe da deca provode previše vremena u školi, zbog čega postaju nervoznija."Mislim da su deca predugo u školi i da to utiče na njihovo ponašanje. Predugo borave u jednom prostoru. Deca se ranije nisu toliko zadržavala u školi. Njihova priroda je radoznala, aktivna, promenljiva, te stoga njima nikako ne odgovara da budu predugo u određenom prostoru. Konkretno, za mlađe osnovce mogu da kažem da ono što su uradili do četvrtog časa, uradili su jer četvrti čas za njih postaje nemoguća misija. Oni više ne mogu da sede, vidimo da je to na ivici njihovog izdržavanja u tom prostoru, pa oni nailaze na problem da se skoncentrišu i da prate nastavu. A moraju da rade i da budu aktivni jer program to zahteva. Pritom, nema neke razlike između učenika trećeg, četvrtog razreda i petaka, šestaka. I oni su još uvek mali", objašnjava naša sagovornica.Jerotijević dodaje da su i produženi boravci celodnevne nastave dodatno zakomplikovali situaciju odnosno produžili detetu boravak u školi, ali, nažalost, roditelji koji su zaposleni, prinuđeni su da decu odvezu u školu u pola osam i da ih uzmu tek u pola pet kada se vrate s posla.

Prosvetni radnici apelovali su na Ministarstvo prosvete da redukuje nastavni plan i program, čime bi se redukovao i raspored časova, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Međutim, ništa od toga nije bilo."Imamo nametnute izborne predmete koji su prebukirali raspored časova, pa su tako prošle godine, konkretno u gimnazijama, tom poslednjom reformom, deca morala u jednu smenu da idu na izborne predmete, a u drugu na redovnu nastavu jer je fizički bilo nemoguće da stavite izborne i redovne predmete u jednu smenu. Drugi problem koji se nameće je taj da vi u tom redovnom rasporedu časova ne možete da nađete prostor da organizujete dodatnu dopunsku nastavu. Čas odeljenskog starešine je kao negde rasporedom uslovljen, ali i to je vrlo teško da se udene, a o dodatnoj dopunskoj nastavi i slobodnim aktivnostima da ne govorimo. Teško", tvdi Jerotijević.

Dodaje da se danas nastavni plan i program znatno promenio, za razliku od pre dvadeset godina, kada su đaci od prvog do četvrtog razreda imali dva puta sedmično tri časa i tri puta sedmično četiri časa."Sada đaci imaju svaki dan po pet časova. To vam sve govori. Prvo su dobili strani jezik koji je popunio jedan čas više, onda su dobili versko i građansko, zatim su dobili oba kao izborni predmet, ili versko ili građansko, ali on mora da se bira, a onda su dobili drugi izborni predmet. Što su bili nekada 'Čuvari prirode', 'Narodna tradicija', sad je 'Digitalni svet'. To vam je opet jedan čas. Onda je uveden veći čas fizičkog. Kako je koji ministar dolazio na funkciju, tako su se uvodile novine. Samo se dodavalo, a nije se ništa umanjivalo. I vi onda dobijete jednu preglomaznu 'skalameriju' i ne znate sa koje ćete strane pre. U mlađim razredima je, recimo, strani jezik dva puta sedmično, od petog razreda imate dva strana jezika, znači dva puta engleski, dva puta nemački, to su već četiri časa. I vi to sve kad upakujete u raspored, dobijete tako kako je".

Đaci su od nove školske godine dobili još jedan izborni predmet - "Vrline i vrednosti kao životni kompas", te tako i njega treba "uklopiti" u raspored. Dakle, "rupe" odnosno praznog prostora u rasporedu nikako nema."Programe za decu kreiraju odrasle osobe koje nikada nisu ušle u učionicu. To govori sve. Ništa nije primereno deci jer niko nije sagledao suštinske mogućnosti dece", zaključuje naša sagovornica.Učiteljica Milica Ilić Marković koja uči đake četvrtog razreda, kaže za naš portal da se trudi da poslednji peti ili šesti čas nastave prilagodi trenutnom stanju svakog deteta."Radim u školi dvadeset godina, meni je dovoljno da pogledam dete u oči i da u njima vidim da me gleda, ali ne sluša, dakle prisutno je fizički, dok je u mislima već kod kuće. Zato se trudim da deca za taj poslednji čas imaju ili likovno ili fizičko, dakle predmet koji ne zahteva previše razmišljanja, predmet koji će ih opustiti jer kakve vajde imam od toga ako držim čas, a oni ga potpuno ignorišu, nenamerno naravno? ", kaže naša sagovornica.

Đaci zakonski ne mogu da imaju osam časova dnevno

Psiholog Tamara Dolgi koja radi u beogradskoj školi za dizajn, objašnjava za naš portal da zakonski,deca ne mogu da imaju osam časova."U našoj školi, recimo, deca po planu i programu imaju nekada osmi i deveti čas, kada smo produžena prva smena, ali oni počinju da rade od trećeg časa, dakle ne od prvog. Tako da u životu ne može da bude opterećenje osam časova od prvog do osmog razreda. Raspored časova trebalo bi da se usaglasi sa nekim zakonskim regulativama. Pritom, kakva je koncentracija deteta posle toliko vremena provedenog u školi? Slaba", kaže psihološkinja.Pitali smo Ministarstvo prosvete zašto je nastavni plan i program takav, pa je đacima raspored časova "gust", kao i da li razmatraju način na koji bi mogli da ga rediguju,  kako bi đaci bili rasterećeniji i manje vremena provodili u školi. Ipak, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.BONUS VIDEO: Da li smo stasali za ovu školsku godinu?