Na krov pijace u Užicu potrošeno pola miliona evra, a menjaju ga suncobrani: “Zimi ubija promaja, kiša i sneg pada za vrat, kada ugreje, sve se peče“

Kompletna rekonstrukcija užičke pijace koštala oko 150 miliona dinara, odnosno oko miliona i dvesta hiljada evra, a od toga samo krov, koji predstavlja najveći problem, 55.540.000 dinara, što je skoro pola miliona evra. Međutim, ni kupci ni prodavci nisu zadovljni novim izgledom pijace.

Danica Radišić je došla pre podne na pijacu dok još nije upeklo. Dok govori za Nova.rs, sklanja se pod suncobran jer drugčije nije podnošljivo.

„Jedva ja ovo podnosim, izletim na momenat, trebalo je da dođem i ranije. Gde su suncobrani je drugačije, bar malo prijatnije. Kada je sunce to nije izdrživo, najbolje znaju ljudi koji po ceo dan stoje pored tezgi. Urednije jeste nego što je bilo, ali džaba kada nije natkriveno kako treba“, priča Danica.

„Nekada je zaista dolazak na pijacu za mene bio uživanje, sada je već drugi ambijent, neprijatan baš. Ranije je bilo intimnije, sa nižim krovovima iznad tezgi. Što su toliko podigli krov to niko ne zna. Taj krov ničemu ne služi, ni zimi ni leti“, ističe Stanoje Mitrašinović koji je došao u nabavku na pijacu.

„Ja se samo pitam kako je prodavcima. Mi kupci budemo, prođemo, neko šešir, neko lepezu, ali njima je sigurno strašno. Ja sada slabije i kupujem na pijaci, češće idem u markete“, navodi Užičanka Vera Bogićević.

Jasno je da je prodavcima teže, oni su sami kupili sve suncobrane kako bi koliko toliko zaštitili i robu i sebe, ali je, kako navode, i sa suncobranma neizdrživo.

Pored letnje vrućine i zimske hladnoće, promaje i kiše, proizvođači koji svoje proizvode prodaju na zelenoj pijaci, žale se i na prilaz.

Proizvođač povrća i prodavac na zelenoj pijaci, Mira Đerić iz Sevojna, čijoj porodici je proizvodnja povrća jedini izvor prihoda, kaže da ništa nije urađeno kako treba.

„Mi suncobranima štitimo robu, ali se tako vrlo malo može zaštititi. Povrće vene, ljudi neće da kupe, mi bacamo, a sve plaćamo, godišnji zakup i dnevni porez. Ulažemo svoj rad, stojimo po ceo dan ovde da bi prodali tu robu koja se u ovim uslovima uništava. Sve plaćamo, a ništa obezbeđeno nemamo, to svi treba da čuju. Ujutro u pet nemamo kuda da uđemo i istovarimo svoju robu pošto su stavili ogradu ispred ulaza. Čemu to vodi, nama je sve gore.  Stara pijaca je bila mnogo bolja, jeste da je kisnulo između tezgi, ali i to smo lakše rešavali, ovo je katastrofa i sramota. U tri popodne zaključavaju kapije pa ne možemo da uđemo u pijacu po ambalažu. Moj muž je tražio direktora, nikada nije uspeo da ga nađe jer je navodno na sastancima. Taj direktor nikada nije izašao iz ove zgrade da popriča sa nama, njega mi ne interesujemo, samo je naš novac bitan”; ogorčena je Mira.

„Sramota je ovo, pa ne prodajem ja kamenje ovde pa da nije bitno što se na suncu peče. Da nema ovog suncobrana ne bi mogli ni minuta da budemo ovde. Donesemo sveže povrće, za sat sve uvene, ali to njih ne interesuje. Ovo je u stvari žalosno, kupac kada vidi da roba vene, beži od nas. Prilaz pored pijace su zagradili. Niko ne može da priđe da istovari robu niti kada kupe da je utvare. Lokali su ostali slobodni, a pijaca zagrađena, ovo kao da neko namerno ide da uništi i ovo malo proizvodnje“, dodaje proizvođač Dragan Paunović.

Stevan Jovičić iz Potočanja svoje proizvode na pijaci prodaje dva puta nedeljno i to samo u prepodnevnim satima.

„Dolazim sredom i subotom, imamo redovne mušterije i rasprodamo sve u jutarnjim satima jer kasnije, ako stoji, sve propada. Ja dve tezge plaćam 1.200 evra godišnje, plus dnevnu pijačninu od 1.000 dinara. Da dolazim svaki dan, kako pojedini, nigde me ne bi bilo. Tolike pare im dajemo a osnovni uslovi ne postoje. Zimi ubija promaja, kiša i sneg pada za vrat, kada ugreje, sve se peče“, rekao je za naš portal Stevan.

Kako je moguće da se zakupci tezgi žale od prvog dana, a da niko nije reagovao i pokušao na bilo koji način da problem reši, pitali smo direktora JKP „Bioktoš“, koje upravlja zelenom pijacom, Aleksandra Popovića.

“Svaki dan smo sa njima i osluškujemo njihove potrebe, svima izlazimo u susret, ali u cilju opšteg zadovoljstva i zadovoljstva kupaca, da bi mogli da kupe kvalitetnu robu, mi dozvoljavamo stvari koje nisu po protokolu, kao što je postavljanje suncobrana. Postoje i oni koji kažu da je visina krova idealna, pogotovo zbog vrućina i protoka vazduha. Ovo je otvorena pijaca i zakišnjavanje ne može da se izbegne bez obzira koja je visina krova. Ove godine smo zatvorili deo krova do mlečne hale zbog zakišnjavanja i dobili smo pohvale od prodavaca koji su u tom delu. U ovoj godini imamo planove da rešimo i druge delove”, odgovara za Nova.rs Popović.

Kako direktor nije mogao da se odluči da li je krov idealne visine, ali ipak zahteva rekonstrukciju, da li se korisnici žale ili hvale po tom pitanju, kao ni da li su suncobrani hir prodavaca i dobra volja nadležnih ili ipak preka potreba, ostalo je da pitamo da li je moguće poboljšati pristupačnost pijaci što, na šta se korisnici takođe žale.

“Postoje ulaz i izlaz u pijacu a ja moram da konstatujem da koordinacija između samih korisnika nije adekvatna, odnosno da se oni uzajamno ne poštuju, da nije tako, ne bi imali problem. Taj prolaz mogu da koriste i kupci, ali ni oni se ne poštuju međusobno. Što se tiče postavljanja ograda na ulazu u pijacu, mi nismo oni koji o tome odlučuju. Korisnicima jeste bilo lakše, a izbor je bio između prilaza ili bezbednosti. Kapije se ne zaključavaju u 15 časova već onda kada se zatvara i pijaca”, zaključio je Popović.