Kako da odbranite kućni prag od stranačkih aktivista

Društvo 17. okt. 202116:42 > 16:55
Podeli:
Foto: Ne davimo Beograd

Srbiju za nekoliko meseci očekuju izbori na više nivoa, a to je vreme kada građani ne mogu da žive od stranački aktivista koji upotrebljavaju i zloupotrebljavaju njihove lične podatke.

Telefonski pozivi, dolasci aktivista na kućnu adresu, to je svakodnevica građana Srbije čim se približe izbori.

Pored toga što dosašuju, političke partije, a ubedljivo ponajviše ona vladajuća, zloupotrebljavaju lične podatke. Zato smo od poverenika za informacije od javnog značaja I zaštitu podataka o ličnosti, pitali kako građani od toga da se odbrane.

U slučaju da sumnjaju na zloupotrebu, savet poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović je da građani bez ustezanja pitaju stranačke aktiviste – odakle im privatni podaci. Poverenik podseća I na to da građani nemaju obavezu da odgovaraju ukoliko ih neko zove ili im kuca na vrata.

Šta kad ti dođu na vrata

Žalbe građana na zloupotrebu ličnih podataka u izborne svrhe tokom izborne kampanje nisu strane, ali za razliku od nekih ranijih, izborni ciklus prošle godine, kako ocenjuje u intervjuu za „Novu“ Milan Marinović, nije bio uobičajeni zbog bojkota pojedinih opoziocionih partija.

„Bilo je nekoliko slučajeva da su nam se građani obratili da su ih kontaktirali ljudi telefonom koji su se predstavljali da su aktivisti neke od stranaka i neki su tražili da mi odreagujemo u skladu sa našim nadležnostima, a drugi su pitali šta da rade. Ja sam tada izdao saopštenje gde sam rekao da svako ima pravo kada ga kontaktira neko ko se predstavlja kao aktivista, a tu treba biti obazriv jer ne znate ko je stvarno sa druge strane žice, da se obratite stranci iz koje tvrdi da dolazi i pitate da li vam obrađuju podatke, koje sve podatke imaju, u koju svrhu je obrađuju i odakle im. Oni su u obavezi da postupaju po roku koji je propisan Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i ukoliko ne dobiju odgovor ili odgovor nije zadovoljavajuć, onda mogu da podnesu pritužbu nama i mi imamo pravo u toj situaciji da izvršimo specifičan inspekcijski nadzor“, navodi sagovornik „Nove“.

Poverenik kaže i da je ranije bilo slučajeva da stranke kažu da su im sami građani dali podatke na nekom štandu kada su potpisivali neku peticiju ili podršku.

Šta kad zovu kao blesavi?

Kada je reč o zivkanju telefonom, Marinović ističe da treba praviti razliku kada aktivisti zovu na fiksni ili mobilni, jer broj fiksnog može biti u u žutim stranama. Što se tiče mobilnih telefona, ti brojevi su mogli biti dobijeni na različite načine. Građani mogu da se obrate operateru i pitaju da li je on dao njegov broj telefona nekoj od stranaka ili nekom trećem licu.

Kada se radi o kampanji od vrata do vrata, Marinović navodi da je ona dozvoljena u mnogim zemljama, ali ističe da je tu pitanje koje podatke ti aktivisti imaju, nije isto kada se neko predstavi i reklamira stranku, dok se to razlikuje kada neko dođe na vaša vrata sa podacima o  vama i članovima vaše porodice.

„Sama kampanja kao kampanja nije zabranjena, iako se ljudi žale da im dolaze na vrata, ali nije isto kada vam neko pruža flajere, a druga stvar je sa podacima sa kojima raspolažu. Ako raspolažu neuobičajen broj podataka o vama , kojima ne bi trebalo da raspolažu, onda morate da pitate ko ste vi? Takođe, kada vas neko zove telefonom ili dođe na vrata nemate obavezu da odgovarate i možete da pitate ko ih je poslao i odakle im vaši podaci ili spustite slušalicu“, navodi on.

Kako zaštititi podatke

Upitan o bezbednosti samih podataka građana Srbije, Marinović navodi da je bitno da građani pre svega urade ono što je do njih kako bi zaštitili svoje podatke.

„Čim odete negde gde vam nije logično da vam traže ličnu kartu, pitajte šta će im taj dokument. Kada plaćate neki račun onda ne treba da date da vam neko odnese karticu pa vrati, mora stalno da vam bude pred očima. Kada ulazite u neku ustanovu moraju da provere identitet i upišu vaše ime i vrate vam je, to je okej, ali ne i da je zadržavaju dok ste vi na satanku. Nemojte gubiti kontakt ni vizuelni, ni klasičan sa vašim dokumentima koji sadrže osetljive podatke. Najbitnije je čuvati se, a da ne govorim gde smo svi u svetu najugroženiji, a to su društvene mreže“, savetuje Marinović.

Milan Marinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Poverenik ima i ideju da kroz novu strategiju o zaštiti podatka koju rade za period 2022-2029. godine uvede zaštitu podataka i slobodan pristup informacijama u neki školski predmet u osnovnim i srednjim školama. Upozorava da je sve veća invazija na lične podatke građana.

Upitan o nedavno povučenom nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima, a gde se spominje i biometrijski nadzor, Marinović kaže da je za njegovu sadržinu saznao kada i mediji, te da nisu bili prethodno kontaktirani oko sadržine nacrta, dodaje da sam radni tekst nacrta često trpi velike izmene do samog predloga.

„Vlada ima obavezu da kada se neki ili velika većina zakona donosi da se onda dostavi nadležnim organima koje taj zakon dotiče na mišljenje, a jedan od njih je i Poverenik i mi bi dali mišljenje, ali je to tek bio nacrt, a ne predlog“, navodi Marinović.

Kamere ne snimaju lica?

Poverenik ističe da je početkom juna 2019. godine izvršen inspekcijski nadzor i da je ova institucija tada konstatovala da u tom trenutku ne postoji softver za prepoznavanje lica. Dodaje da su krajem 2019. i sredinom 2020. dobili dve procene uticaja uvođenja te tehnologije na obradu podataka o ličnosti i njihovu zaštitu, te da je ona odbijena prvi put jer nije urađena, kako kaže, kvalitetno, a drugi put jer nije postao pravni aspekt.

Pravni osnov je tek prvi korak koji morate da ispunite po zakonu da biste uveli taj način obrade podataka, tu je neophodna i, kako navodi naš sagovornik, transparentnost – da građanima kažete gde će biti kamere, šta i u koju svrhu se podaci obrađuju, kako se čuvaju i slično.

Foto: Petar Lazović

„U tom nacrtu je stajalo da se obrada koristi u svrhu pronalaženja kriminalaca sa poternice, sprečavanju onih koji nameravaju da učine krivično delo i pronalasku nestalih lica. Ovo što je navedeno, te baze već postoje u MUP-u. Ne treba da stradaju svi ostali koji ne spadaju u te kategorije, a čiji podaci će po pririodi stvari da se obrađuju. Prema saznanjima koje imamo u Srbiji ne postoji softver koji bi mogao da obrađuje podatke. Međutim činjenica je da se kamere postavljaju i da se planira još više njih“, rekao je Marinović.

On nedavnu preporuku Evropskog parlamenta o moratorijumu na tehnologijama za biometrijski nadzor ocenjuje kao uslovnu „pobedu građana EU“, pošto je to samo preporuka.

„Ako dođe do uvođenja nadzora, mi ćemo odreagovati u smislu da ono što manje zadire u lične pdoatke i privatnost. Mi nemamo mogućnost da zabranimo to“, ističe sagovornik „Nove“. Inače, uskoro je pred vratima Skupštine Srbije Zakon o informacijama od javnih značaja, Marinović navodi da on predviđa vraćanje  novčanih kazni, davanje Povereniku mogućnost da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i mogućnost da kažnjava za „ćutanje administracije“.

Kako se Telekom domogao „Pošta Neta“

Kada je reč o prodaji Poštaneta telekomu I sudbini podataka koji su time prešli u ruke Telekoma, poverenik ističe da u tom poslu mora da se ispuni načelo transparentnosti.

„Koliko je meni poznato, ja sam došao u posed jednog obaveštenja jer je jedna naša zaposlena korisnica tog sistema u kom se obaveštavaju korisnici o nameravanom, a ne izvršnom ustupanju, odnosno da Pošta namerava Telekomu da ustupi opremu i gde se obaveštavaju građani kako da ostvare svoja prava, u smislu hoće li da nastave ili da odustanu od ugovora. Naravno oni imaju I to pravo da odustanu kada se promeni ugovorna strana. To je slična situacija kada se neka banka ugasi ili proda drugoj, gde klijenti mogu da nastave pod onim uslovima pod kojim su zaključili ugovor ili traže raskid“, kaže Marinović.

Poverenik je naveo da sve mora da bude urađeno transparentno i da korisnicu treba da dobiju primeren rok u kojim mogu da odluče da li hoće da nastave ugovor I korišćenje usluge, a to obaveštenje mora da dostavi Pošta, a ne Telekom.

Bonus video – Nedostupni podaci: Milan Marinović I Rodoljub Šabić

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar