Migrantska kriza: Preuzima li Srbija ulogu Mađarske

Negativne reakcije stižu iz nevladinog sektora, traži se i od evropskih institucija da se oglase. Takva najava se ocenjuje kao restriktivno ponašanje prema migrantima.U međuvremenu, iz Komesarijata za izbeglice i migracije kažu da, kada je reč o postavljanju žilet žice, njima takva mera nije najavljena i napominju da imaju jako dobru saradnju sa Vojskom Srbije."Naprotiv, tamo gde je vojska bila postavila žicu tokom vanrednog stanja, to je u blizini privremenog šatorskog centra u Moroviću, uklonjena je, a i sam centar je zatvoren i više ne posoji", kratko odgovaraju iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Đurović: Sve više ličimo na Mađarsku

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže da ne vidi opravdanost uključivanja vojske u obezbeđivanje migrantskih centara i podseća da je to posao za Komesarijat i policiju."Nabavka žilet žice rađa sumnju da se ide put restrikcije i represivnim merama prema ljudima koji su izbegli. Podizanje ograde ukazuje na dalju militarizaciju migrantske teme", kaže Đurović i ističe neophodost da se utvrdi i precizira pravni položaj svakog od migranata.

Pribojava se da Srbija menja svoj kurs i ide prema restriktivnoj migrantskoj politici, a u tome vidi uticaj Mađarske. Podseća i na nedavni susret mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Ističe da Srbija ne treba da preuzima obrasce susednih zemalja."Sve ovo podseća na neke od prvih mera koje je uvodila Mađarska kada je pokušavala da se bavi migrantskim pitanjem. Jako je bitno to da je i Evropski sud pravde reagovao po pitanju Mađarske, pa je naredio da puste osobe koje su u tamošnjem tranzitnom centru bila kao u nekoj vrsti pritvora. Mađarska mora da promeni svoje ponašanje prema ljudima koji traže azil, a onda se postavlja pitanje da li će Srbija sa restriktivnim merama da preuzme ulogu Mađarske. To bi bio potpuno pogrešan potez. Ne treba Srbija sada da bude poslednja brana bilo kojoj migraciji, već da upravlja migracijom na civilizovan i evropski, demokraski način", poručuje Đurović.Aktuelna dešavanja u Srbiji on vidi kao "traganje za rešenjem u zaustavljanju interkontinentalne migracije koja kroz silu i restrikcije ne može da bude zaustavljena".

NVO traži reakciju Evropske komisije

Odluka Ministarstva odbrane izazvala je burne reakcije nevladinog sektora. Centar za migracije Info park pozvao je Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se vrati u okvire svog ustavnog delovanja, a da pitanje upravljanja i obezbeđivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni – Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova."Pozivamo Evropsku komisiju da reaguje i da vlasti u Beogradu obavesti da se na ovaj način dezavuišu napori preduzeti u pregovaračkom procesu Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji u okviru poglavlja 23 i 24. Smatramo da je Evropska komisija dužna da Srbiji skrene pažnju na ponašanje koje dovodi u pitanje čitav proces evropskih integracija, a koji je i dalje određen kao prioritetan od strane svih zvaničnika Republike Srbije. Pozivamo državne organe da u najhitnijem roku obaveste javnost o svojim namerama kada je u pitanju promena politike prema upravljanju migracijama u Srbiji", navode iz NVO.Dodaju i da bi, "nakon višemesečnog i protivustavnog lišavanja slobode, usled navodne opasnosti od prenošenja koronavirusa, ograđivanje prihvatnih i centara za azil žilet žicom predstavljalo novi korak ka arbitrarnom ukidanju slobode izbeglica i migranata koje se kosi sa Ustavom Srbije i svim međunarodnim standardima".I iz ove organizacije upozoravaju da ovaj akt Ministarstva odbrane neodoljivo podseća na praksu koja se već godinama sprovodi u Mađarskoj.Ocenjuju da je takav potez  Srbije samo još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo, koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu."Dosadašnji odgovor na COVID-19 pandemiju uključujući i dvomesečno lišavanje slobode već je u sebi sadržao značajan broj elemenata koji mogu ugroziti psihofizičko zdravlje izbeglica. Zato je od ključnog značaja sprečiti bilokakvo dalje izlaganje sličnim iskustvima, što bi boravak u ustanovama koje su ograđene žilet žicom svakako predstavljao", zaključuju iz Centar za migracije Info park.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram