Odluka da se u u Šid pošalje vojska kao obezbeđenje migrantskih centara pokrenula je brojna pitanja, a ovaj potez pokazao je još jednom da migrantski problem sem humanitarnog ima i svoj bezbednosni i politički aspekt. Pošto je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio da u Šidu nema drame, pitanje je da li je morala tamo da se šalje vojska i kakva je poruka tog poteza. Sagovornici Nova.rs primećuju da vojska ne bi trebalo da bude odgovor na problem sitnih krađa i pribojavaju se zloupotrebe problema migranata u političke svrhe.
Dobro je da je vojska u Šidu, jer je to, pre svega, poruka stanovništvu, kaže za Nova.rs direktor Komesarijata za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. On objašnjava da je prisustvo vojske, zapravo, preventivno i da „nema nikakvih naznaka remećenja javnog reda i mira, a kamoli prekršajnih ili krivičnih dela“.
Cucić navodi da je migrantima u tri centra koje obezbeđuje vojska – Principovac, Adaševci i Šid omogućeno da, uz dozvole, izađu iz tih objekata.
„Srbija nije zemlja koja drži logore“, poručuje Cucić.
On napominje da postoji tendencija smanjenja broja migranata u centrima, pa je u tri centra na teritoriji Šida, koje od juče obezbeđuje vojska smešteno oko 1.700 migranata. U ukupno 17 centara širom Srbije smešteno je oko 8.100 migranata.
Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za naš portal da je zbunjen odlukom da se u Šid dovede vojska. Smatra da je i u slučaju kršenja javnog reda i mira to posao za policiju i poručuje da migranti nisu državni neprijatelji.
„Situacija kakva je u Šidu već duže vremena zahteva veće prisustvo policije i veći angažman Komesarijata za izbeglice i migracije. Nije nam jasna ova mera, jer bezbednost građana bi mogla da bude osigurana i kroz prisustvo policije. Vojska se koristi za druge zadatke, tako da je ovo prejaka mera kada je reč o problemu migracije. Nas zovu građani iz okoline Šida, pa kažu da su se i oni iznenadili prisustvom vojske“, kaže Đurović.
Ipak, naslućuje šta bi mogao da bude jedan od razloga da se dovede vojska u ovaj pogranični kraj.
„Možda je uzrok to što će ljudi iz kampova sada biti slobodni i očekuje se da jedan broj njih da pokuša da pređe granicu prema zapadu. Možda je pojava vojske mera koja bi trebalo da odvrati ljude od prelaska granice. Indikativna može da bude i poseta premijera Mađarske Viktora Orbana. Ne znamo šta je bila tema tih razgovora, ali moguće je da su susedne države tražile pojačano prisustvo vojnih snaga kako bi se zaustavile eventualne migracije“, ocenjuje Đurović.
On ističe i da problem leži u nedovoljnim kapacitetima Srbije za prijem migranata.
„Ako ima dovoljno smeštajnih kapaciteta, ti ljudi neće biti na otvorenom i neće biti u tuđim atatrima. Ako imaju dovoljno hrane, ljudi neće pokušavati da se prehrane na tuđim njivanma“, smatra Đurović.
I istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić smatra da sitne krađe teško mogu da budu bezbednosna pretnja koja bi predstavljala osnov da se vojska angažuje u podršci civilnim vlastima.
„Misija vojske može da bude podrška civilnim vlastima, ali u situacijama koje ozbiljno ugrožavaju unutrašnju beznednost. Te situacije su prirodne katastrofe, terorizam ili pobuna, ali ne sitne krađe. Iza ovoga se prosto nameće zaključak da je ovo zloupotreba vojske u političke svrhe“, ocenjuje Đokić za Nova.rs.
Ona primećuje i da vojska nema kapacitete da se bavi tim poslom, a to se, tvrdi ona, pokazalo i u vreme vanrednog stanja kada je vojska bila angažovana za obezbeđenje prihvatnih centara za migrante.
„Pripadnici vojske koji su tu radili, očigledno, nisu imali dovoljnu obuku da rade sa civilima, a naročito sa civilima koji dolaze iz drugih kultura i ne govore srpski. Političko vođstvo bi trebalo da uvidi da nije dobro rešenje da se vojska bavi probelmom sitnih krađa“, ukazuje Đokić.
Naša sagovornica ističe i da su krivična dela koja su migranti izvršili prilično zanemarljiva ako se pogleda ukupni kriminalitet u Srbiji.
„Reč je više o pretvaranju nekog fenomena u bezbednosnu pretnju, nego što je prema objektivnim pokazateljiam to sada slučaj“, konstatuje Đokić.
Ona podseća na izjave kojima se i tokom vanrednog stanja širio negativan stav prema migrantima.
„Mi smo tokom vanrednog stanja imali izjavu ministra Vulina u smeru: Građani, nemojte da se plašite migranata, vojska je tu. Kao da bi ljudi trebalo automatski da se plaše migranata čim čuju da su oni u blizini“, navela je Đokić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare