Marko je mladi lekar iz Beograda i ovo su njegovi uslovi da prihvati posao u seoskoj ambulanti: Hoću stan i platu najmanje 1.000 €

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje trenutno na posao čeka oko 2.000 lekara.“Ne razumem zašto te ljude ne zaposle u unutrašnjosti, a nama koji smo iz Beograda i koji već radimo u ustanovama na određeno, ne obezbede stalan radni odnos. Godinama sam volontirao i pandemija je za mene i mnoge kolege, nažalost, bila pozitivna, jer smo dobili bar neke ugovore. Naravno, svima je obećan stalan posao, ali su ga dobili samo pojedini, a mi ostali i dalje, svaki put, strahujemo da li će nam produžiti ugovore kada oni isteknu. Sada treba da pakujem kofere za varošicu ili selo, ili da možda razmislim i ja o odlasku u Nemačku, pa da uz kofer pripremim i pasoš”, kaže Marko, koji je zamolio da ostane anoniman jer trenutno, na određeno, radi u jednoj beogradskoj klinici.Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je još 26. marta 2020. donelo naredbu u kojoj se od zdravstvenih ustanova zahtevalo da po hitnom postupku zaposle u stalni radni odnos lekare, medicinske sestre i tehničare koji su uključeni u suzbijanje i sprečavanje širenja koronavirusa. Međutim, u većini ustanova, direktori su se o ovu naredbu oglušili, a zdravstveni radnici ostali su u međuvremenu ili bez posla, ili sa ugovorom na određeno.

“Sad dolazi na naplatu to što se broj nezaposlenih lekara gomilao, a što je većina iskusnih, kao i mladih sa visokim prosekom i željom za napredovanjem, napustila zemlju. Dopuna kadrova u unutrašnjosti je neophodna i hitna, ali pod kojim uslovima. Rad u velikim zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu umnogome se razlikuje od rada u domovima zdravlja i opštim bolnicama koje pokrivaju provinciju. Jasno je zašto mladi žele u velike bolnice i ne možemo ucenjivati ljude da rade u manjim mestima. Plašim se da ćemo izazvati revolt i da ćemo imati još veći odliv kadrova u inostranstvo, ako im se postavi ultimatum: provincija ili nezaposlenost”, u razgovoru za Nova.rs kaže dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji kao anesteziolog radi u Kraljevu.U Beogradu je najveća koncentracija kadrova, ali to je očekivano.“Ko su ljudi koje ćete naterati da odu recimo u Novi Pazar, ako oni već imaju nekakav posao u svojim gradovima ili prosto ne žele da žive u manjem mestu ili na selu. To mora biti rešavano sistemski kroz razgovor sa kolegama”, smatra dr Panić.

Ogroman deo Srbije nije međutim pokriven službom Hitne pomoći, jer nema lekara.“Postojećem kadru u provinciji prvo treba obezbediti uslove za rad, a to znači da se oprema koju imamo, medicinski aparati dovedu u pristojno stanje. Mi, u Kraljevu, imamo problem sa funkcionisanjem liftova već pola godine, pa šta dalje da vam pričam. Verujem da će neki pristati da rade u unutrašnjosti, ali da bi izbegli maltretiranje, progon, opomene pred otkaz i suđenja zbog mobinga, što se sve dešava kada se suprotstavite naređenju nadređenih u velikoj ustanovi. Sada je najvažnije da se kolege sa biroa zaposle, a njih je oko 2.000. Prvo ministarka treba njih da rasporedi, ukoliko žele da rade u provinciji, a onda da preraspoređuje kadar koji već ima svoje radno mesto”, naglašava dr Panić.

Problem zapošljavanja za stalno u velikim gradovima traje već pola veka.“Kao Beograđanka sam došla u Vršac osamdesetih godina prošlog veka, jer sam dobila posao za stalno kao ginekolog. Još u to vreme niste mogli da dobijete posao u Beogradu tek tako. Ništa se decenijama ne menja u ovom društvu. Nekada je bio uslov da se radi dve godine pre dobijanja specijalizacije. Sada imamo veliki probelm, sa kolegama koji dobiju specijalizaciju recimo kod nas u bolnici, a kada je završe, odmah odu u Beograd i nikada se više ne vrate. Beogradski zdravstveni sistem usisava kadrove. Oni dobijaju ‘gotov proizvod’, lekare specijaliste koji su naučili da rade u provinciji, a onda su došli da svoje znanje koriste u Beogradu ili Nišu”, priča za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije u Vršcu.Reforma mora da menja ugovore.“Mladi lekari bi trebalo da dobiju ugovor po kojem su u obavezi da rade u unutrašnjosti minimum 10 godina kada završe specijalizaciju. Dok se to ne promeni, konstantno ćemo raditi sa manjkom kadrova. Drugi problem je činjenica da je kolegama data mogućnost da lako odu u inostranstvo, što svi maksimalno koriste”, naglašava dr Vešović.

Ministarka sad može jedino da ucenjuje lekare da rade u provinciji, ističe ona.“Može da ih ubedi da će samo tako dobiti stalan posao, ali to nije etički i to će ih oterati iz zemlje. Mi ćemo tek osetiti odlazak mladih ljudi i ne smemo ih sada ucenjivati. Mora da postoji sistem zapošljavanja i kriterijuma, po ocenama, proseku i tome slično. Ima studenata koji dolaze iz Niša, Pirota, i drugih gradova, sa odličnim prosekom, a ima ih iz Beograda, Novog Sada, koji su se jedva provukli kroz fakultet, pa treba li onda oni da idu na selo, a da u velikim centrima rade ovi iz provincije. Sve su to pitanja na koja nemamo odgovore. Zanat se svakako najbolje uči u maloj sredini. Tu se brže osamostaljuju jer su najčešće sami na dežurstvu i odgovorni za veliki broj pacijenata, dok su u velikim bolnicama uvek sa kolegama, sa timom lekara. Neophodna nam je javna rasprava, na kojoj ćemo pronaći najbolje rešenje za problem nedostatka kadra, gde je pitanje plata jedno od ključnih. U suprotnom, plašim se da će mladi lekari pre otići sa pasošem u Nemačku, nego što će doći sa diplomom u Vršac ili neki drugi deo Srbije”, zaključuje doktorka Vešović.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=badnjeveesalekarimaipacijentimaurgentnogcentraik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5046478"]