Foto: TANJUG/ RADE PRELIC, shutterstock

Zaposlen sam na određeno tokom pandemije 2020. i radio sam u crvenim zonama dve godine, a moj status se do danas nije promenio, iako mi je obećano da ću dobiti stalno radno mesto. Rođen sam u Beogradu, gde sam i završio Medicinski fakultet, a sad treba da prihvatim da odem na selo kako bih dobio stalan posao, što je besmisleno. Ako je to jedini način, prihvatio bih samo uz platu ne manju od 1.000 evra i obezbeđen stan, priča za Nova.rs Marko S. (32), ORL specijalista. On je reagovao na izjavu ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić, koja je naglasila da reforma zdravstva mora da obuhvata vraćanje školovanih kadrova u unutrašnjost Srbije, kao i da će svi koji su zaposleni u vreme kovida biti raspoređeni po provinciji.

Pročitajte još:

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje trenutno na posao čeka oko 2.000 lekara.

“Ne razumem zašto te ljude ne zaposle u unutrašnjosti, a nama koji smo iz Beograda i koji već radimo u ustanovama na određeno, ne obezbede stalan radni odnos. Godinama sam volontirao i pandemija je za mene i mnoge kolege, nažalost, bila pozitivna, jer smo dobili bar neke ugovore. Naravno, svima je obećan stalan posao, ali su ga dobili samo pojedini, a mi ostali i dalje, svaki put, strahujemo da li će nam produžiti ugovore kada oni isteknu. Sada treba da pakujem kofere za varošicu ili selo, ili da možda razmislim i ja o odlasku u Nemačku, pa da uz kofer pripremim i pasoš”, kaže Marko, koji je zamolio da ostane anoniman jer trenutno, na određeno, radi u jednoj beogradskoj klinici.

Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je još 26. marta 2020. donelo naredbu u kojoj se od zdravstvenih ustanova zahtevalo da po hitnom postupku zaposle u stalni radni odnos lekare, medicinske sestre i tehničare koji su uključeni u suzbijanje i sprečavanje širenja koronavirusa. Međutim, u većini ustanova, direktori su se o ovu naredbu oglušili, a zdravstveni radnici ostali su u međuvremenu ili bez posla, ili sa ugovorom na određeno.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

“Sad dolazi na naplatu to što se broj nezaposlenih lekara gomilao, a što je većina iskusnih, kao i mladih sa visokim prosekom i željom za napredovanjem, napustila zemlju. Dopuna kadrova u unutrašnjosti je neophodna i hitna, ali pod kojim uslovima. Rad u velikim zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu umnogome se razlikuje od rada u domovima zdravlja i opštim bolnicama koje pokrivaju provinciju. Jasno je zašto mladi žele u velike bolnice i ne možemo ucenjivati ljude da rade u manjim mestima. Plašim se da ćemo izazvati revolt i da ćemo imati još veći odliv kadrova u inostranstvo, ako im se postavi ultimatum: provincija ili nezaposlenost”, u razgovoru za Nova.rs kaže dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji kao anesteziolog radi u Kraljevu.

U Beogradu je najveća koncentracija kadrova, ali to je očekivano.

“Ko su ljudi koje ćete naterati da odu recimo u Novi Pazar, ako oni već imaju nekakav posao u svojim gradovima ili prosto ne žele da žive u manjem mestu ili na selu. To mora biti rešavano sistemski kroz razgovor sa kolegama”, smatra dr Panić.

Foto: Nova.rs

Ogroman deo Srbije nije međutim pokriven službom Hitne pomoći, jer nema lekara.

“Postojećem kadru u provinciji prvo treba obezbediti uslove za rad, a to znači da se oprema koju imamo, medicinski aparati dovedu u pristojno stanje. Mi, u Kraljevu, imamo problem sa funkcionisanjem liftova već pola godine, pa šta dalje da vam pričam. Verujem da će neki pristati da rade u unutrašnjosti, ali da bi izbegli maltretiranje, progon, opomene pred otkaz i suđenja zbog mobinga, što se sve dešava kada se suprotstavite naređenju nadređenih u velikoj ustanovi. Sada je najvažnije da se kolege sa biroa zaposle, a njih je oko 2.000. Prvo ministarka treba njih da rasporedi, ukoliko žele da rade u provinciji, a onda da preraspoređuje kadar koji već ima svoje radno mesto”, naglašava dr Panić.

Foto: Univerzitetski klinički centar

Problem zapošljavanja za stalno u velikim gradovima traje već pola veka.

“Kao Beograđanka sam došla u Vršac osamdesetih godina prošlog veka, jer sam dobila posao za stalno kao ginekolog. Još u to vreme niste mogli da dobijete posao u Beogradu tek tako. Ništa se decenijama ne menja u ovom društvu. Nekada je bio uslov da se radi dve godine pre dobijanja specijalizacije. Sada imamo veliki probelm, sa kolegama koji dobiju specijalizaciju recimo kod nas u bolnici, a kada je završe, odmah odu u Beograd i nikada se više ne vrate. Beogradski zdravstveni sistem usisava kadrove. Oni dobijaju ‘gotov proizvod’, lekare specijaliste koji su naučili da rade u provinciji, a onda su došli da svoje znanje koriste u Beogradu ili Nišu”, priča za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije u Vršcu.

Reforma mora da menja ugovore.

“Mladi lekari bi trebalo da dobiju ugovor po kojem su u obavezi da rade u unutrašnjosti minimum 10 godina kada završe specijalizaciju. Dok se to ne promeni, konstantno ćemo raditi sa manjkom kadrova. Drugi problem je činjenica da je kolegama data mogućnost da lako odu u inostranstvo, što svi maksimalno koriste”, naglašava dr Vešović.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ministarka sad može jedino da ucenjuje lekare da rade u provinciji, ističe ona.

“Može da ih ubedi da će samo tako dobiti stalan posao, ali to nije etički i to će ih oterati iz zemlje. Mi ćemo tek osetiti odlazak mladih ljudi i ne smemo ih sada ucenjivati. Mora da postoji sistem zapošljavanja i kriterijuma, po ocenama, proseku i tome slično. Ima studenata koji dolaze iz Niša, Pirota, i drugih gradova, sa odličnim prosekom, a ima ih iz Beograda, Novog Sada, koji su se jedva provukli kroz fakultet, pa treba li onda oni da idu na selo, a da u velikim centrima rade ovi iz provincije. Sve su to pitanja na koja nemamo odgovore. Zanat se svakako najbolje uči u maloj sredini. Tu se brže osamostaljuju jer su najčešće sami na dežurstvu i odgovorni za veliki broj pacijenata, dok su u velikim bolnicama uvek sa kolegama, sa timom lekara. Neophodna nam je javna rasprava, na kojoj ćemo pronaći najbolje rešenje za problem nedostatka kadra, gde je pitanje plata jedno od ključnih. U suprotnom, plašim se da će mladi lekari pre otići sa pasošem u Nemačku, nego što će doći sa diplomom u Vršac ili neki drugi deo Srbije”, zaključuje doktorka Vešović.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare