SNS više nije pojedinačno najjača stranka, pretekli ih studenti u tri opštine

Da SNS na lokalu više nije pojedinačno najjači politički akter u Srbiji, prvi je primetio viši saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać.

“U većini opština idu u širokoj koaliciji (sa SPS, SRS, Zavetnicima i Savezom vojvođanskih Mađara), a studentska lista samostalno. Još smešnije je što npr. u Kuli vladajuća koalicija sada ima većinu od samo jednog odbornika i to im zavisi od dvojice članova SVM. Biće velika šega i komedija ako Orban padne sad u aprilu pa bude pritisaka a možda i nekih istraga iz susedne države”, napisao je Bursać i posebno istakao situaciju u Kuli.

Studenti pojedinačno najjači u Kuli

U ovoj jedinoj vojvođanskoj opštini gde su u nedelju 29. marta održani redovni lokalni izbori, lista Glas mladih opštine Kule, koja je formirana uz podršku studenata, ima pojedinačno najviše odborničkih mesta, više nego lokalna Srpska napredna stranka.

Studentska lista će u novom kulskom parlamentu imati 18 odbornika, dok naprednjaci imaju svega 14 mesta. Ostala mesta pripadaju koalicionim partnerima Srpske napredne stranke i to dva Savezu vojvođanskih Mađara, a po jedan Socijalističkoj partiji Srbije, Srpskoj radikalnoj stranci i partiji Zajednica Srbija.

Politikolog Aleksandar Ivković, koji je detaljno analizirao rezultate ovih lokalnih izbora, objašnjava za Nova.rs da je, recimo, manje poznata partija Zajednica Srba na prethodnim lokalnim izborima u Kuli samostalno osvojila osam odsto.

“Ta Zajednica Srba je tada sama imala osam odsto. Sada su učestvovali na listi SNS i dobili su jedan odbornički mandat. Na prethodnim lokalnim izborima članovi sadašnje vladajuće koalicije u Kuli imali su zajedno 70 odsto glasova, a sad su dobili 49 odsto, dakle pad od preko 20 odsto”, objašnjava on.

Sličan slučaj je, prema njegovim rečima, u Aranđelovcu. Tamo su pre četiri godine SNS i SPS lagano osvojili većunu, a Zavetnici su bili najjača opozicija i to sa 12 odsto podrške.

Sada su Zavetnici išli na listi vladajuće koalicije, koja je osvojila 21 mandat. Od toga SNS pripada 18, SPS 2 i Zavetnicima jedan mandat. Nasuprot njih je lista “Studenti za Aranđelovac – Mladost pobeđuje“ koja je dobila 20 mandata u lokalnom parlamentu.

Izborna snaga studentskog protesta

Kao treću lokalnu sredinu u kojoj se studenti nameću kao pojedinačno najjači politički faktor sagovornik Nova.rs navodi Sevojno. Tamo je koaliciona lista naprednjaka i socijalista koja nosi ime Aleksandar Vučić osvojila devet mandata, koliko ima i lista Ujedinjeni za Sevojno, koja je formirana uz podršku studenata, dok je jedan mandat pripao Zdravoj Srbiji Milana Stamatovića.

“Rezultati u ovom sredinama jasno pokazuju izbornu snagu studentskog pokreta. Uspeli su da u tim relativno manjim opštinama u kojima je vlast dominirala toliko dugo, smanje razliku faktički na jedan mandat. Grupe građane podržane do studentskog pokreta postale su pojedinačno najjači akter zato što je vlast da bi sačuvala većinu morala da stvori najširu moguću koaliciju. Naprednjaci su u te koalicije uvukli i socijaliste i radikale, koji su dugo godine išli samostalno na izbore, Zavetnike, a u Kuli i Mađare”, precizira Ivković.

Ističe da rezulati ovih konkretnih listi imaju simboličani značaj za ceo studentski pokret i vrlo jasno pokazuju potencijal studentske liste. Dodaje da sem te simbolike, ovaj odnos snaga može da bude važan i u nekim praktičnim političkim situacijama, kada zbog odsustva samo jednog svog odbornika vladajuća koalicija neće moći da upravlja opštinom onako kako želi.

“Sve to studentima daje ohrabrenje i pokazuje da ovo nisu loši rezultati. Možda nisu onoliko dobri koliko su želeli, ali pokazuju ozbiljan izborni potencijal”, ocenjuje.

Aranđelovac kao najveće iznenađenje

Ivković kao jednu vrstu iznenađenja navodi rezultate u Aranđelovcu.

U toj opštini je, kako navodi, vladajuća koalicija zabeležila pad podrške od skoro 20 odsto. Koalicija koju su predvodili naprednjaci 2022. godine je, ako se dodaju na to i tadašnji glasovi Zavetnika, imala u Aranđelovcu skoro 70 odsto, dok su sada svi zajedno pali na 50 odsto.

“Rezultat u Aranđelovcu je iznenađujući. Činilo se da kampanja studenata u toj opštini malo kasni, a predali su listu poslednjeg dana. U tom smislu Aranđelovac je pojedinačno najveći uspeh za studenta sa obzirom na očekivanja”, zaključuje Ivković.

On objašnjava da se faktički u Kuli i Aranđelovcu ponovila situacija iz Kosjerića.

“Ohrabrujuće za studente je i to što je rezultat napravljen u Kosjeriću u junu prošle godine kad su i dalje protesti bili vrlo intenzivni i kada se očekivalo neko političko razrešenje. Sada je to ponovljeno i to znači ta energija još uvek postoji i da još uvek mogu da mobilišu ljude u velikoj meri, bez obzira što protesti više nisu toliko masovni”, naglašava Ivković.

SNS više nije relevantna stranka

I politički konsultant Dušan Milenković potvrđuje da se u pojedinim lokalnim sredinama studenti sve više pojavljuju kao dominantan politički faktor, pošto je Srpska napredna stranka u većini slučajeva izašla u širim koalicijama.

On za Nova.rs upozorava na jedan drugi aspekt te priče, odnosno da su na ovim lokalnim izborima sve liste vladajuće koalicije nosile samo ime Aleksandra Vučića i u njihovom nazivu se nije uopšte pominjala Srpska napredna stranka. Pošto je uvek reč o širokimi koalicijama, sasvim je izvesno da će SNS u rasporedu mandata imati manje nego što je dobila lista vladajućeg saveza.

“SNS kao stranka više nije relevantna, jer to jesu liste Aleksandra Vučića. On je te glasove dobio prvenstveno na svoje ime i to očiglednije nego ikada. SNS nije više relavantna ni u biračkom delu vlasti i takvom je upravo napravio sam Vučić. To traje već izvesno vremen. On je sam uništio svoju stranku nipodaštavanjem, njihovog učinka i na lokalu, kao i vređanjem članova svoje stranke na njihovim javnim skupovima”, istakao je Milenković.

Studenti osvojili nove birače

Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, u svojoj analizi objavljenoj na društvenoj mreži X navodi da je u svih deset opština na ovim lokalnih izbora izlaznost u odnosu na 2022. bila značajno veća, u mnogim slučajevima i dvocifreno.

Navodeći da je vladajuća koalicija uglavnom uspela da zadrži svoje birače, Pavlović procenjuje da su skoro svi novi glasovi otišli antirežimskim listama.

“Poznato je da su protesti od decembra 2024. godine doveli do dva paralelna mobilizacijska efekta: rasta političkog aktivizma i povećanja antirežimskog glasa. Šta nam sada ovi rezultati govore o ta dva trenda? Tokom 2026. godine nivo političkog aktivizma - spremnosti građana da protestuju i demonstriraju - jeste opao, ali ovi izbori pokazuju da je mobilizacija antirežimskog glasa opstala. Drugim rečima, iako je manje ljudi aktivno na ulici, spremnost da se glasa protiv režima je ostala uvećana u odnosu na 2023. godinu”, zaključio je Pavlović uz ogradu da ovih deset opština u kojima su bili izbori ne predstavljaju statistički reprezentativan uzorak.