"Pitali smo 4 doktora šta je najbolje za mršavljenje i zdravlje srca - svi su rekli isto"

„Gojaznost je hronična, neurohormonska metabolička bolest. Nije karakterna mana. Nije pokazatelj lenjosti ili nedostatka discipline“, objasnila je kardiološkinja dr Nina Radford za Parade.

Istovremeno, važno je biti svestan kako gojaznost utiče na zdravlje, a jedan od najozbiljnijih uticaja gojaznosti je povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

„Višak telesne masti, posebno visceralne masti oko abdomena, povezan je sa višim krvnim pritiskom, lošijim obrascima holesterola, insulinskom rezistencijom, hroničnom upalom i većom verovatnoćom dijabetesa tipa 2. Svaki od tih faktora povećava opterećenje na srce i krvne sudove tokom vremena“, objašnjava dr Alfred Harli, kardiolog u Centru za restauraciju vena.

Doktorka za gojaznost, dr Megan Garsija-Veb, dodaje ovome da višak masnog tkiva takođe znači da postoji veća verovatnoća da se ono skladišti na mestima poput perikarda, što je tanka membrana oko srca.

Često se gojaznost ne može kontrolisati samo ishranom i životnim navikama. Zbog toga je važno razgovarati sa lekarom o najboljim načinima za njeno kontrolisanje, što može uključivati i lekove na recept. Uz to, kako je Parade otkrio u razgovoru s četiri lekara, postoji jedna moćna navika koja može istovremeno podržati gubitak težine i kardiovaskularno zdravlje.

Konstantna aerobna aktivnost

Parade je pitao četiri lekara specijalizovana za mršavljenje i zdravlje srca o tome kako najbolje smršati i istovremeno podržati zdravlje srca i svi su imali isti odgovor: konstantna aerobna aktivnost.

„Konstantnost je mnogo važnija od intenziteta“, kaže dr Pudža Gidvani, lekar interne medicine i medicine gojaznosti. „Često podstičem pacijente da počnu sa jednostavnim aerobnim aktivnostima poput brzog hodanja, hodanja uz nagib, trčanja, vožnje bicikla ili plivanja i da se fokusiraju na izgradnju održive rutine, umesto da se guraju do iscrpljenosti.“

Dr Garsija-Veb se slaže. „Nakon što sam saslušala stotine pacijenata i poteškoće koje imaju sa vežbanjem, najvažnije je da jednostavno počnete sa konstantnošću.“ Njen savet je da izaberete aerobnu aktivnost koja vam se sviđa i obavežete se da ćete je raditi jednom nedeljno (na primer, svakog ponedeljka).

Kada postavljate ciljeve vezane za aerobne aktivnosti, dr Harli kaže da ih treba učiniti ostvarivim. „Početak sa ciljevima koji su realni i laki za ostvarivanje pomaže u izgradnji doslednosti i jačanju pozitivnih navika. Nasuprot tome, ciljevi koji su previše ambiciozni na početku često dovode do propuštenih dana i obeshrabrenja“, objašnjava on.

Dr Radford objašnjava da samo pet minuta aerobne aktivnosti dnevno može biti odlična početna tačka. „Planirajte da polako povećavate svoje nedeljno vreme za vežbanje koliko god možete. Ako ne možete da vežbate 30 minuta zaredom, možete vežbati deset minuta tri puta dnevno“, kaže ona.

Kada je u pitanju količina aerobne aktivnosti koja dovodi do gubitka težine, dr Radford kaže da mnogi stručnjaci za mršavljenje preporučuju 300 minuta aerobnih vežbi nedeljno (otprilike 45 minuta dnevno). Ali opet, ona naglašava da je mnogo važnije postaviti realne ciljeve i biti dosledan. Vremenom možete polako povećavati aerobne aktivnosti na 45 minuta dnevno i zapamtite, ne mora sve da se uradi odjednom.

Zašto je konstantna aerobna aktivnost toliko efikasna za gubitak težine i podršku zdravlju srca?

Postoji nekoliko razloga zašto sva četiri lekara kažu da je konstantna aerobna vežba tako moćna navika.

Prema rečima dr Harlija, aerobna vežba podržava srce tako što čini kardiovaskularni sistem efikasnijim. „Vremenom, redovna aerobna aktivnost smanjuje broj otkucaja srca u mirovanju, pomaže u smanjenju krvnog pritiska, poboljšava osetljivost na insulin, podržava zdraviji nivo holesterola i poboljšava koliko dobro se krvni sudovi šire i reaguju na povećan protok krvi“, objašnjava on.

Pored toga, dr Gidvani kaže da konstantna aerobna vežba jača srce, dodajući da konstantnost utiče na zdravlje i na ćelijskom nivou stimulišući mitohondrijalnu biogenezu, što je proces u kojem ćelije grade više mitohondrija.

„Zdravije mitohondrije omogućavaju mišićima i drugim tkivima da efikasnije koriste kiseonik i gorivo, što poboljšava izdržljivost i opšte metaboličko zdravlje“.

Sve ovo je pored toga što aerobna vežba doprinosi gubitku težine, što je samo po sebi velika pobeda u odeljenju za zdravlje srca.

Koliko je vremena potrebno za rezultate?

Dr Harli kaže da, iako može biti potrebno između jednog i tri meseca da konstantna aerobna vežba ima značajan uticaj na krvni pritisak, drugi uticaji su neposredniji, poput osetljivosti na insulin.

Dr Gidvani dodaje: „Vežbanje podržava zdravlje srca čak i pre nego što dođe do značajnog gubitka težine. Mnoge metaboličke koristi, poput poboljšanog krvnog pritiska, osetljivosti na insulin i vaskularne funkcije, dešavaju se nezavisno od promena na vagi. Zato podstičem pacijente da vežbanje posmatraju kao način za jačanje svog kardiovaskularnog sistema, a ne samo kao alat za sagorevanje kalorija.“

Što duže redovno vežbate, to će vaše zdravlje imati više koristi. Ali dr Harli naglašava da vežbanje treba da bude jedna od mnogih zdravih navika. „Aerobne vežbe su jedan od najmoćnijih alata koje imamo za kardiovaskularnu prevenciju, ali najbolje funkcionišu kao deo šire strategije koja takođe uključuje san, ishranu, kontrolu krvnog pritiska, upravljanje holesterolom, negu dijabetesa kada je to potrebno i prestanak pušenja“.