Pedijatri, neurolozi, anesteziolozi, oftalmolozi, samo su neki od specijalista koji nedostaju zdravstvenim ustanovama Srbije, a njihov broj je dodatno "prepolovila" pandemija virusa korona. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021. godine, u našoj zemlji postoji deficit 5.000 zdravstvenih radnika, a ukoliko se plan ministarke zdravlja Danice Grujičić obistini, blizu 2.000 lekara, koji su na "čekanju" u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), ali i na volonterskim ugovorima, biće zaposleni kada njihove starije kolege odu u penziju, za koju su odavno stekli uslov.
Pročitajte još:
Prema podacima NSZ, među onima koji „trunu“ čekajući da ih sa biroa pozovu i jave im da su dobili posao, krajem prošle godine bilo je blizu 14.000 svih zdravstvenih radnika, među kojima su i medicinske sestre, stomatolozi, medicinski tehničari, farmaceuti i drugi. Taj broj je sada dostigao gotovo 17.000 ljudi, a među njima skoro 2.000 lekara, sa više od 60 specijalista. Procena Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“, pokazala je 2021. da našem zdravstvenom sistemu nedostaje više od 1.000 doktora medicine, a taj broj iz dana u dan nezaustavljivo raste.
“I bivši ministar Lončar je na svakih nekoliko meseci najavljivao zapošljavanje dela mladih ljudi, ali svi znamo da je diplomcima sa Medicinskog fakulteta potrebno minimum četiri godine za specijalizaciju, što znači da ćemo čekati do kraja 2026. da 1.000 specijalizanata počne da prima pacijente u ambulantama. Na birou skoro 2.000 lekara čeka zaposlenje, Srbiji nedostaje mnogo specijalista, a ta titula se ne dobija preko noći. Nadamo se da će bar neko od ovih mladih ljudi dobiti stalno radno mesto, jer se uglavnom dešava da ministarstvo najavi zapošljavanje, a onda diplomci dobiju ugovore na određeno, koji traju tri ili šest meseci, posle čega ih nadležni raskidaju“, objašnjava za Nova.rs neurolog dr Gorica Đokić, predsednica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).
Lekari navode da postoje razni „čudni“ ugovori koji se potpisuju u našim ustanovama, poput volonterskog, koji ne postoji nigde u svetu.
„Nema preciznih podataka o tome kojoj ustanovi nedostaje koji specijalista, ali znamo da većina domova zdravlja i dalje nema dovoljno oftalmologa, fizijatara, ginekologa… Pedijatara je sve manje, a anesteziolozi su postali misaona imenica“, kažu u SLFS.
U televizijskoj emisiji u kojoj je gostovala 2020. godine, sadašnja ministarka Grujičić, izrazila je zabrinutost zbog nedovoljnog broja lekara.
„Do 2025. godine, 25 vodećih lekara, koji su načelnici odeljenja na Institutu za onkologiju, odlazi u penziju. Ne znači da neće imati ko da leči pacijente. Imamo mi generacije ljudi koji imaju 40, 50 godina, koji su puno naučili. Međutim, komplikovanija je svake godine terapija i hemioterapija, pacijenti moraju mnogo češće da se kontrolišu i jednostavno mi moramo imati veći broj lekara, koji će preuzeti njihovu ulogu, a oni su danas vodeći onkolozi u Srbiji. Institut za javno zdravlje Srbije i Lekarska komora Srbije, moraju da pogledaju sve te podatke koje imaju o nama i da vide koje su to grane medicine kojima će nedostajati lekari“, rekla je tada prof. dr Grujičić.
Nažalost, veliki broj mladih lekara nije oduševljen idejom da ostane u Srbiji i radi u našim zdravstvenim ustanovama, bez obzira na ponudu.
“Nepoštovanje struke i znanja popularno je u zdravstvenim ustanovama u Srbiji i to je ono što me je nateralo da odmah po završetku fakulteta odem iz svoje zemlje. Nakon što sam diplomirao sa ocenom 9,3, nudili su mi posao u privatnoj klinici, bez mogućnosti specijalizacije i da pola plate dobijam na crno, na ruke, što je samo potvrdilo moju želju da odem. Čim mi se ukazala prilika, seo sam na avion sa kartom u jednom pravcu”, priča za Nova.rs dr Stefan Anđelković (27), koji sa verenicom, takođe doktorkom, Snežanom Milošević (29), od juna meseca radi u bolnici u Nemačkoj, gde su već dobili mogućnost usavršavanja, specijalizacije, a plata je daleko iznad one koju bi zarađivali u Srbiji.
Studije medicine oboje su završili na fakultetu u Kragujevcu, a posle dobijene diplome stizale su ponude za posao.
“Živeo sam u Kruševcu, a tamo su me, kao najboljeg diplomca svoje generacije, zvali da radim u jednoj privatnoj poliklinici. Odazvao sam se, iako mi je primarni cilj i dalje bila Nemačka. Dali su mi međutim ponudu koja je bila toliko uvredljiva da nisam smogao snage ni da komentarišem. Trebalo je da radim 40 sati nedeljno kao lekar opšte prakse bez mogućnosti specijalizacije, na minimalcu, s tim što bih 24.000 dinara primao na bankovni račun, plus na ruke još 8.000. Ta ponuda bila je samo dodatni gas da nastavim ka Nemačkoj”, revoltirano priča mladi doktor, čija je početna plata sad preko 3.000 evra i celokupan iznos leže na račun.
Podsetimo, ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić naložila je nedavno službenicima u ministarstvu da naprave spisak svih zdravstvenih radnika koji su stekli uslov za penziju, a i dalje rade u državnim ustanovama.
To znači da bi uskoro mogli da odu u penziju i otvore mesta za hiljade onih koji čekaju na posao u zdravstvu.
„Jedan od mojih prvih poteza u ministarstvu bio je da steknem uvid u starosnu strukturu zaposlenih u zdravstvu. Cilj mi je da na vreme prikupimo podatke i napravimo strategiju razvoja kadrovskog plana u narednih pet do deset godina, koja, nažalost, nikada do sada nije urađena. Posle promena dvehiljaditih doneta je odluka da se ukidaju sve specijalizacije, što se katastrofalno odrazilo na srpsko zdravstvo. Ubeđena sam da radimo veliku stvar i da ovo dugujemo srpskom zdravstvu i svim našim mladim kolegama, koji predstavljaju budućnost“, kaže dr Grujičić.
Na naše pitanje koliko će zdravstvenih radnika otići u penziju i osloboditi mesta za mlađe kolege, ministarka odgovara:
„Za sada još uvek radimo procenu. Potrebno je vreme da dobijemo informacije sa terena iz svih zdravstvenih ustanova“, naglašava prof. dr Grujičić.
Uslovi za odlazak u penziju
Za muškarce: 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
Za žene: 63 godine i četiri meseca života i najmanje 15 godina staža
Za sve: 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života
Nezaposleni u zdravstvu:
medicinari 12.845 (1.378 novopijavljenih na evidenciji, prijavljene potrebe za zapošljavanjem (PPZ) – 134)
stomatolozi 2.591 (204 novoprijavljena, PPZ – 9)
farmaceuti 1.926 (244 novoprijavljena, PPZ – 67)
* Izvor: Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za oktobar 2022.
BONUS VIDEO