3
Član Kriznog štaba, epidemiolog dr Predrag Kon, izjavio je za N1 da sve preventivne mere ostaju na snazi do daljeg, jer iako se situacija na neki način stabilizovala, brojevi novoobolelih su i dalje vrlo visoki. Rekao je i da možemo biti ponosni na spomenik Stefanu Nemanji, ali da su se na ceremoniji svečanog otkrivanja spomenika na Savskom trgu u Beogradu kršile epidemiološke mere.
Krizni štab je na današnjoj sednici jednoglasno odlučio da nema popuštanja epidemioloških mera.
„Ako se posmatra ova situacija, ona je u toku ove i prethodne nedelje gotovo identična, s tim što imamo i vrlo blagi porast u toku ove nedelje, bila je mala oscilacija u jednom danu kada je išlo preko 2.000 (novozaraženih). Još uvek smo na vrlo visokim brojkama, jeste se to na neki način stabilizovalo, smanjuje se broj hospitalizovanih, ali to sveukupno ide veoma sporo“, objasnio je Kon odluku Kriznog štaba, gostujući u Danu uživo TV N1.
Upozorio je da se nalazimo usred zime kada situacija može lako da se okrene u pogrešan pravac, i da stoga trenutno nema govora o o popuštanju mera.
Ipak, uprkos tome što su mere zabrane okupljanja i dalje na snazi, u sredu je otkrivanju spomeniku Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu, prisustvovao veliki broj ljudi.
Kon je za N1 rekao da to jeste bilo kršenje epidemioloških mera, i da je to naglasio i na današnjoj sednici Kriznog štaba.
„Bitno je naglasiti da svako okupljanje koje je organizovano ili od institucija kulture ili od uprave, kao što je u ovom slučaju verovatno uprava grada, dozvoljen je do pet stotina ljudi, ali sa istim uslovima kao za pozorišta – sa održavanjem distance i nošenjem maski, to je sve dosadašnjim odredbama regulisano. Osim ozbiljnog ponosa što smo napravili takav spomenik, mora da se kaže da prisustvo građana u većem broju jeste bilo demonstracija kršenja mera“, objasnio je Kon.
Kazao je i da su on i dr Srđa Janković na današnjoj sednici Kriznog štaba upozorili da takva okupljanja mogu da deluju destimulišuće „na sve nas zajedno koji pokušavamo da sprovedemo sve te mere“.
„U ovakvoj situaciji to nije bila dobra poruka. Ono što je ipak na neki način bio pokušaj odbrane je da se primetilo da se maske masovno nose. Međutim, činjenica je da nisu nosili svi. Pogotovo možda i oni koji su najznačajniji“, primetio je Kon.
Nije realno da na utakmici Zvezde i Milana bude publike
Poslednjih dana se u javnosti govori o još jednom mogućem okupljanju – meču fudbalerea Crvene zvezde i Milana u šesnaestini filanala Lige Evrope. Nema sumnje da bi prisustvo publike pomoglo crveno-belima, ali dr Kon je skeptičan da će se do 18. februara stvoriti uslovi da se to i desi.
„Vrlo sumnjam da će se nešto drastično promeniti u narednih nekoliko nedelja, i ne smatram realnim da se tako nešto odobri“, kazao je on.
Da bi se omogućilo prisustvo publike na stadionima, objasnio je Kon, moralo bi da dođe do drastičnog spuštanja broja novozaraženih, odnosno da broj obolelih 15. februara bude dvocifren, što je, prema njegovim rečima, gotovo nemoguće.
Kazao je da je uspostavljanje kriterijuma za produženje radnog vremena u ovom trenutku daleko logičnina tema od publike na sportskim priredbama, ali i da je takva odluka još daleko.
Najvažnije je da ima vakcina
Govoreći o imunizaciji stanovništva, Kon je rekao da je najvažnije od svega u ovom trenutku da ima vakcina.
Prioretizacija je, prema njegovim rečima, i dalje neophodna i treba je se pridržavati, ali je dodao i da je prethodnih nedelja bilo ogromnog pritiska raznih kategorija stanovništva koje sebe doživljavaju kao prioritet.
„Trebalo bi da bude po grupama. Neću da prozivam, ali bile su određene grupe koje su naknadno dodate. Govorim o kulturi, novinarima, određenim grupama ljudi koji se posebno bave nekom vrstom nege koji nisu bili obuhvaćeni, oni su svi tražili. Pa sportisti, pa olimpijci (…) Kompletna prioretizacija nije mogla da obuhvati baš sve“, podsetio je Kon.
Prema informacijama sa današnje sednice Kriznog štaba, u Srbiji je dosad isporučeno 1.116.000 vakcina, kao i još 40.000 doza vakcine Sputnjik koje su stigle danas.
„Kada sve to saberemo – 426.000 je dato, a 780.000 je prijavljeno. Ako 780.000 pomnožite sa dva, to je veća količina nego što imamo. Jako zavisimo od pristizanja doza, nažalost, svedoci smo da ima odstupanja i kašnjenja“, upozorio je Kon.
Rekao je da bi trebalo da se nastavi isporuka oko 10.000 Fajzerovih vakcina svake nedelje, da se očekuje i nabavka vakcina od Astrazeneke, te da bi krajem februara, odnosno početkom marta trebalo da proradi i Kovaks sistem za distribuciju vakcina.
Jasno je da u crvenoj zoni niko ne može da se odmori i da sedne
Neizbežna tema bio je i veliki broj lekara i medicinskih sestara i tehničara preminulih od kovida-19. Kon je rekao da razlozi zašto su ti brojevi visoki i dalje moraju da se istraže i utvrde, i ponovio da može samo da govori o mestima zaražavanja medicinskih radnika.
„Što se kolega tiče, kao i svih zdravstvenih radnika, zaražavanje je – ono što imamo kao podatke – uglavnom bilo izvan zdravstvenih ustanova. Apsolutno svi koji su odgovorni za intrahospitalne infekcije to tvrde“, kazao je Kon.
„Drugi deo priče je onaj što sam rekao i što je činjenica – da je rizik od zaražavanja – ne govorim o crvenoj zoni, tamo jasno niko ne može da se odmori i da sedne – ali u non kovidu, u situacijama kada se skidala maska, kada sedne čovek da pojede nešto, da popije kafu. Kafa se povezuje sa užitkom, ali to nikakav užitak nije bio, to je bilo realno sagledavanje situacije“, poručio je Kon.
Upitan da li do zaražavanja dolazi prilikom presvlačenja, kada lekari skidaju zaštitnu opremu sa sebe, Kon je rekao da je dr Srđa Janković na početku epidemije upozorio na te situacije kao na potencijalno mesto zaržavanja, pa je „bukvalno linčom dočekan“.
Ja ne pripadam nikome, jedini protivnik oduvek bio virus
Kazao je i da je emotivno reagovao na konferenciji za novinare Kriznog štaba, nakon emisije „360 stepeni“ TV N1, jer je hteo da razjasni da je njemu oduvek jedini protivnik bio virus.
Ponovio je da će svi podaci o kovidu-19 morati ponovo da budu obrađeni, i da ne zna da li iko veruje da su svi podaci koji se trenutno objavljuju u celom svetu apsolutno tačni.
„Postoji čitav niz institucija koje su radile svoj posao, prikupljale podatke, pisale izveštaje… Ono što je bilo dostupno Kriznom štabu je ono o čemu smo mogli da govorimo (…) Postoji ubeđenje da nešto mnogo zavisi od Kriznog štaba, pogotovo od medicinskog dela. Mislim da se jasno pokazalo da nije tako“, kazao je Kon.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
