Velika se igra zaigrala u dolini Jadra i Rađevini, zapravo prisustvujemo polufinalu meča koji je otpočeo pre petnaestak godina kada je na ovom području "namirisana" veoma tražena ruda litijuma i kada se krenulo sa istraživanjima. Sada se primakao čas u kome se odlučuje da li će i na koji način biti otvoren rudnik, obrisi njegovog grotla su tu a na obodima plešu, s jedne strane, interesi svetske kompanije Rio Tinto koju ne prate dobri glasi i interesi države i vlasti da i oni profitiraju na tom projektu, dok sa druge stoje sela, zemlja, ljudi, njihova imanja, zdravlje i budućnost, reke, flora i fauna i kulturno istorijsko nasleđe.
Velike su i priče, veliki su planovi, pominju se velike milijarde para i velika šteta, sjajna perspektiva i opšti pomor, jedni su za, drugi su protiv, ali ono što je konkretno i vidljivo jesu ljudi koji
su prvi na svojoj koži i leđima osetili „težinu projekta“. 52 domaćinstva iz sela Brezjak i Gornje Nedeljice nestaju, 36 je već prodalo kuće i imanja i mnogi su ih već napustili, po svoj prilici će za njima i ostali. Onih koji nisu potpisali ponudu kompanije Rio Tinto manje je od prstiju na jednoj ruci ali, ukoliko se rudnik otvori, ta postojanost im neće važiti ništa, najposle će i oni morati da odu.
Borisav i Zorica Starčević iz zaseoka Slatina idu za mesec dana. Ogradu kuće su već preneli na plac koji su kupili kraj Loznice gde nameravaju da se ponovo skuće. Bilo je kasno kad sam
shvatio težinu pitanja kako će izgledati taj dan kad krenu. Odgovor je stigao u suzama. Borisavljeve, one teške, muške slivale su se niz izborano lice i kapale na astal i težačke ruke, Zorica je zaridala.
„Ne mogu i ne smem. Nateran sam da pogazim amanet mog oca da ne prodajem ovo imanje koje je on stekao služeći kod gazde 18 godina. Prodao sam njegov znoj. Da sam mogao da
biram ne bih ga dao ni za milion evra, ceo život sam uložio u ovu kuću, ali ovako šta sam mogao? Bio sam prinuđen da potpišem taj ugovor, shvatio sam da moram. Pre dve godine
nam je rečeno da ćemo možda morati da napustimo i u toj neizvesnosti smo živeli sve to vreme i porazbolevali se. Hoće biti, neće biti i evo sad je gotovo. U ponudi je bilo prihvati šta ti se nudi ili ostavi sve“, kaže Borisav, a Zorica jetko dodaje da ih neki zovu i „izdajnicima“.
„Ja ne znam ni kako ćemo i da li ćemo ovuda više ikad i proći. Moraćemo neki put do groblja ali ja na ovu stranu neću moći gledati“, kaže Zorica.
A to što se nudilo je 470 evra po kvadratu objekta i 162 evra po aru zemlje i to je, osim što napušta ognjište, ono što dodatno boli Borisava. Ta cena je važila i za njegovu uređenu kuću i za najobičniju ćerpičaru kao što je procenjeno da 160 evra vredi ar njegove zemlje „u kojoj i naopako da poseješ nikne“ i utrina kraj Jadra kojoj se ne može ni prići.
U ovoj igranci „profitirali“ su samo oni koji tu ne žive i ostale su im stare dedovske kuće i zapuštena imanja koja su ionako doživljavali kao balast , dok su ostali, poput našeg domaćina, mahom na gubitku. Tamo gde odlaze skuplji je i ar i kvadrat. Ko hoće u stan u Loznici će ga platiti hiljadu evra. Ko hoće na zemlju ar je u okolini 1.500 evra koliko je i Borisav plaćao u Klupcima kod Loznice, gde namerava da se ponovo kući u 65 godini.
Bizarnost je da su katastri opština zemljište na ovom području prenamenili iz poljoprivrednog u građevinsko a da ljude niko nije pitao. Samo su im prošle jeseni počela da stižu na kućnu
adrese rešenja što je značilo veći porez, gubitak prava na subvencije i poljoprivredne kredite. Na kraju nestaće 22 sela sa oko dvadesetak hiljada stanovnika – pet u opštini Krupanj i 17 u Loznici. Većina ovih domaćinstava je živela od poljoprivrede i sada treba ili da menjaju zanimanje ili da kupe novu zemlju koja je na bilo kom drugom mestu mnogo skuplja, a poskupela je i ona iza takozvane „crvene linije“ rudnika iako će oni koji tu ostanu imati nove probleme.
O tome svedoči Momčilo Alimpić iz Gornjih Brezovica kome će buduća deponija na kojoj će se godišnje skladištiti milion i po tona jalovine, planirana na četvoromeđi sela Krasava, Cerova,
Dvorska i Gornje Brezovice praktično doći pred kuću. Druga se razmatra u samoj dolini Jadra između reka Jadar i Korenita.
„I mi ćemo morati da se selimo. Ko će od mene ili nekog drugog čija su imanja na obodu deponije da kupi sir, mleko, voće? Bežaće od nas, tako da je neminovna i naša finasijska propast. Zamislite, rekli su mi da će mi vodu dovlačiti cisternama na osnovu mojih sedmičnih potreba“, kaže Alimpić, dok nam pokazuje na šumarak iznad crkve u Gornjim Nedeljicama, stare 315 godina gde je planirana buduća flotacija.
Sam predeo izgleda nadrealno. Smenjuju se beskrajne livade i njive, iz pustih dvorišta i zasada bleskaju plave kutije zapečaćenih bušotina ( ima ih ukupno 528), nizovi kostura od
kuća sa kojih su oni koji su otišli poskidali šta se moglo. Ograđene su crveno belim plastičnim trakama sa tablama upozorenja da je to privatni posed i da je pristup zabranjen. Okolo špartaju ljudi iz obezbeđenja neke „sekjuriti“ firme koja je kompanija angažovala i gledaju nas podozrivo. U jednom dvorištu zatičemo Zorana Tešića kako „rasklapa“ bratovu kuću –
za početak je isekao kotlove za grejanje i skida masivna drvena vrata. Ne govori ništa.
Meštani kažu, da su to dozvolili svima čije će kuće biti rušene jer će se naći na trasi gasovoda, strujovoda , puteva i ostale infrastrukture a one koje ne smetaju ostaju kompaniji za njihove svrhe. Na arheološkom nalazištu Paulje koje datira iz bronzanog doba zatičemo ekipu arheologa koji na brzinu vrše istraživanja. Mesto gde su otkrivene nekropole je zatrpano i u
šumarku iza njega sakrivene su teške mašine neke firme, ovo što sad otkrivaju su najverovatnije ostaci naselja. Inače, u samoj dolini Jadra ima oko 50 praistorijskih nalazišta, od toga dva vinčanske i dva starčevačke kulture a predeo je izuzetnih odlika i pod zaštitom države je prve kategorije jer ima 145 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta od kojih su 62 strogo zaštićene.
„Čak i da niko ovde ne živo ovo bi bilo dovoljan razlog da rudnika ne bude“, kaže Marija Alimpić iz Udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“, koja je ubeđena da će uspeti da se odbrane i
da rudnika neće biti.
„A referendum je podmetačina i na njega nećemo pristati. Struka svih profila je rekla svoje na ovu temu, šta će nam referendum“, dodaje.
A jedini, za koje se pouzdano zna da još nisu prodali imanja su braća Jovan i Goran Tomić i dve kuće Filipovića u Bezjaku. U prostranom dvorištu domaćinstva Tomića zatičemo samo Jovanovu suprugu koja ne želi da priča na ovu temu, dok je Goran u Nemačkoj i poznat je kao jedan od najagilnijih boraca protiv otvaranja rudnika, finansirao je plakate kojima je
oblepljen kraj i grad Loznica a ovde tvrde da je imanje Tomića ključno za otvaranje rudnika i da bez njihovog pristanka od posla nema ništa.
Nisu potpisali ni rođaci Radomir i Goran Filipović, zapravo nisu još jer tvrde pazar i u pregovorima su sa kompanijom. Obe familije žive od poljoprivrede, imaju svoju i uzimaju zemlju u zakup i, kako kažu, žele da im se nadoknadi izgubljena dobit.
Procena i popis su urađeni ali tražimo više od onoga što nam je ponuđeno. Mi ne želimo da idemo negde daleko odavde već da se pomerimao na bezbednu udaljenost od crvene linije
uticaja na životnu sredinu, ali inflacija i skok cena poljoprivrednog zemljišta nepovoljno će uticati da ponovo obnovimo resurs koji smo ovde imali.. Naš zahtev je, da se izrazimo njihovim jezikom, da nam se nadoknadi biznis. Mi zatvaramo naše male fabrike da bi oni njihovu veliku otvorili i pošteno je, pravedno i održivo da nas obeštete u periodu prilagođavanja novim okolnostima. Mi to radimo od početka i ne odustajemo, ostali nisu jer nisu verovali da je to moguće ostvariti ili su se polakomili da bi što pre došli do nekih para. Trebalo je i hrabrosti da istraješ, velika je sila u pitanju“, kaže Radomir.
I jeste velika sila. A finale ove priče zavisi od toga od toga kada će i po kojim pravilima biti odigrano. Ukoliko se od rudnika odustane svedočićemo mu mi i nastaviti da se pitamo da li smo dobili ili izgubili, a ako rudnik zaživi finale će gledati neke druge generacije i oni će sa tom dilemom biti načisto. Jedino što će tada biti kasno da se išta više promeni.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare