Ministar finansija Siniša Mali nazvao je "političkim divljanjem" reakciju novinara, medijskih kuća i nevladinih organizacija koje su se našle na spornom spisku za proveru transakcija Uprave za sprečavanje pranja novca. Na spisku se, inače, nalazi 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja, kojima je zajedničko da se bave istraživačkim novinarstvom ili se kritički osvrću na poteze aktuelne vlasti.
Pročitajte još:
Šta je zajedničko KRIK-u, CINS-u i „Biznis Info Grupi“? Ili ovim trima medijskim kućama i „Građanskim inicijativama“?
Osim što su se našli na spornom spisku za kontrolu transakcija Uprave za sprečavanje pranja novca, radi se o tri medijske kuće i nevladinoj organizaciji koje su u javnosti prepoznatljive po istraživačkim pričama i kritičkim osvrtima, u kojima su skretali pažnju na sumnjive poslove i sporne odluke aktuelne vlasti.
Sećate li se „Afere 24 stana“, u koju je bio umešan aktuelni ministar finansija Siniša Mali, koji je danas šef vd direktoru Uprave za sprečavanje pranja novca?
To je priča koju je obavila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), „neprofitna nevladina organizacija osnovana radi unapređenja istraživačkog novinarstva u Srbiji“, kako im stoji u statutu i, igrom slučaja reklo bi se, redakcija koja je poprilično dugo „trn u oku“ nekada savetniku predsednika Vučića, a potom beogradskom gradonačelniku i aktuelnom ministru finansija Siniši Malom.
Ministar Mali danas kaže da Uprava za pranje novca radi svoj posao i da je neverovatno „političko divljanje“ pojedinih nevladinih organizacija i političara, nakon što je od banaka zatražen uvid u sve njihove transakcije. „To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine“, tvrdi Mali.
Sa druge strane, upravo je glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović za Nova.rs skrenuo pažnju na to da potez Uprave ne liči na uobičajene istrage o pranju novca i finansiranju terorizma.
„Pogotovo pošto su se na spisku našle poznate organizacije i medijske kuće, koje postoje godinama i čije finansiranje se često obavlja preko isto toliko poznatih fondacija, koje često raspolažu novcem poreskih obveznika ozbiljnih država”, rekao nam je Dojčinović.
Šta traži Uprava za sprečavanje pranja novca?
U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.
Promet po dinarskom i deviznom računu, prilivi, odlivi, transakcije, podaci o ovlašćenim licima, pa i da li imenovani poseduju sef, informacije su koje Uprava za sprečavanje pranja novca traži. Upadljiva na ovom spisku su imena pojedinaca i organizacija koja otvoreno kritikuju vlast.
Još oštrija je bila novinarka i direktorka „Biznis Info Grupe“ Biljana Stepanović, koja je za Nova.rs rekla da je očekivala da se ovako nešto desi, ali da nije očekivala nešto „ovako glupo“.
„Jer ovo je do te mere neinteligentno i za vlast kontraproduktivno, da osnovano sumnjam da je neko hteo da ‘namesti’ Aleksandra Vučića, ko god da ga je savetovao da se ovo uradi, pošto ne verujem da je v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović ustao jednog jutra i stavio nas na spisak”, kaže Biljana Stepanović.
„Spiskom se kriminalizuju ljudi, a ja se trudim da svojim radom otkrivam kriminal. Da ukažem gde kriminal postoji.
Ta Uprava za sprečavanje pranje novca ima istog donatora kao BIRN, Evropsku komisiju. Zato postavljam javno pitanje: ‘Da li će Uprava za pranje novca da ispituje sebe’? To je užasno“, izjavio je direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev.
U međuvremenu je više od 140 organizacija civilnog društva, medija i pojedinaca stavilo potpis pod saopštenje objavljeno na sajtu Građanskih inicijativa u kojem se ukazuje da „civilno društvo i mediji neće odustati od borbe za demokratsku i slobodnu Srbiju“, nakon zahteva upućenog bankama Uprave za sprečavanje pranja novca da im dostave podatke o transakcijama novinara, nevladinih organizacija i udruženja.
Programska direktorka „Građanskih inicijativa“ Bojana Selaković je, u analizi zahteva Uprave, skrenula pažnju na to „da smo se svi našli na istom spisku uz pozivanje na član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca koji kaže: Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može da zahteva…
Ovo znači da je već procenjeno da postoje osnovi sumnje da se pojedinci i organizacije koje su na spisku bave nedozvoljenim aktivnostima“, upozorila je Selaković
Sad ću u nizu da objasnim zašto je ovo problem, zbog raširene percepcije u javnosti o civilnom sektoru. Prvo, Republika Srbija se obavezala da ispunjava obaveze prema FATF-u i Savetu Evrope i učestvuje u međunarodnoj agendi za sprečavanje globalnog pranja novca i ⬇️
— Bojana Selaković (@bojana_mala) July 27, 2020
Biljana Stepanović iz „Biznis Info Grupe“ poručuje zato da će v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca morati da objasni njoj i ostalima sa spiska zašto su se na njemu uopšte našli.
„Prvo, kako je došao do osnova sumnje da se mi, od svih stvari na svetu, bavimo pranjem novca i finansiranjem terorizma, drugo, zašto zloupotrebljava svoj položaj, i treće – ako banke već nisu signalizirale, morao je da ima jake razloge da se sa ovim spiskom obrati bankama. Dakle, postoji mogućnost da je napravio ozbiljnu zlopotrebu, a mi moramo znati po čijem nalogu”, naglašava Stepanović.
Pitanje je, dakle, ko „politički divlja“ – oni za koje se sumnja da zloupotrebljavaju institucije države Srbije ili oni koji godinama na takve zloupotrebe skreću pažnju javnosti?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare