1
Generalštab je, reklo bi se, "na sigurnom", za sada, i to zahvaljujući stručnoj službi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i njenom kolektivu koji je jednoglasno odbio da izbriše ovaj kompleks iz Registra zaštićenih kulturnih dobara. Taj kolektiv činilo je više od 30 konzervatora koji su, uprkos pritiscima, neustrašivo radili svoj posao i uspeli da sačuvaju obraz jedne institucije.
Desimir Tanović, Nenad Lajbenšperger, Ivana Ranković Miladinović, Sanja Kesić Ristić, Estela Radonjić Živkov, Ljubica Dimitrijević, samo su neki od konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji su odoleli pritiscima i nadređenih i državnog vrha, ne želeći da uklone zgrade Generalštaba iz Registra nepokretnih kulturnih dobara.
Njih više od 30 čine stručnu službu Zavoda, onu koja je „glavna i odgovorna“ za spas Generalštaba. I svi članovi službe jednoglasno su rekli „ne“ pokušajima da sa ovog kompleksa bude skinuto obeležje kulturnog dobra.
Oni su, kako neki od njih pričaju za Nova.rs, samo radili svoj posao onako kako treba – savesno i u interesu građana Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
Urednički kolegijum nedeljnika „Vreme“ proglasio je većinom glasova za ličnost godine doktora Nenada Lajbenšpergera, konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Lajbenšperger kaže za Nova.rs da su on i njegove kolege sačuvale obraz jedne institucije i doprineli da se, za sada, očuvaju kulturne, istorijske i arhitektonske vrednosti i javni interes u centru Beograda.
„Mi smo svi, kao kolektiv, jednoglasno bili protiv toga da se skine zaštita na zgradi Generalštaba. Znali smo da to ne sme da se desi i to nam je svima bilo jasno. Tu smo praktično svi bili nepodeljeni, osim direktora koji misle drugačije. Ali što se tiče nas, stručnjaka, svi smatramo da je to tako i ispravno“, kaže on.
Naglašava da među njima ima i onih koji nisu želeli da se oglašavaju po ovom pitanju ili su bili protiv oglašavanja.
„Ima, naravno, i onih koji su podržavali sve, ali samo nisu hteli da se vide, a ima i onih koje pitanje Generalštaba prosto nije zanimalo, jer su potpuno druga služba. Tako da, po pitanju brisanja kompleksa iz Registra bili smo jednoglasni, ali smo u reakcijama bili različiti. Neko je hteo nešto da potpiše, neko nije, neko je kasnije povlačio svoje potpise sa nekih dokumenata, tako da smo imali i te situacije“.
Na pitanje da li je priča oko Generalštaba završena, odgovara:
„Mislim da ova priča nije gotova, videćemo. Oni (investitor Kušner) su rekli da privremeno odustaju, što znači da mogu i da reaktiviraju taj projekat. Naša Vlada i generalno politički vrh države je nepredvidiv. Pitanje je šta on može da uradi. Možda će pronaći nekog drugog investitora, pošto nije uspelo sa ovim, da bi svoju nameru sproveli u delo“.
Naglašava da se ne kaje ni zbog čega što je uradio, jer je svesno radio ono što je ispravno.
„Ne kajem se ni zbog čega što sam uradio. Sve sam svesno radio i dobro promislio pre nego što ću da uradim. Bio sam siguran da se borimo za pravu stvar, tako da nema rzaloga da se kajem zbog bilo čega. Pritisci uvek postoje, bilo ih je i ranije, pa ovo sada i nije ništa novo, ništa drugačije. U ovom trenutku u mom životu bio sam spreman da to bude i otkaz, tako da se nisam nervirao oko toga. Neki drugi ljudi su zaista prošli mnogo gore, neki su zaista u našem društvu dobili otkaz, neki su zatvarani bez prave krivice, neki su prebijani… Tako da, dobiti otkaz je možda najblaže što možete da dobijete“, smatra konzervator.
Pritisak koji je stizao od strane nadređenih i državnog vrha, nekako se oslobodio, kaže istoričar Lajbenšperger.
„Taj pritisak koji sam ja osećao se nekako oslobodio, u odnosu na neki raniji koji je postojao. Bio sam spreman da idem do kraja. Oseća se taj pritisak koji dolazi od strane vlasti. Međutim, ne mogu da kažem da toliki pritisak postoji sa strane direktora. Ipak je to malo drugačije. On je uradio to što je uradio, ali taj neki pritisak prema nama nije bio uopšte takav nalik onim koji su imali pojedini politički akteri na našoj sceni. U suštini, to je bilo dosta blaže od onoga što smo očekivali da će da se desi“, zaključuje sagovornik Nova.rs.
Većina njegovih kolega ne želi da se javno oglašava. Rade svoj posao onako kako treba. I to je to.
Pričali smo i sa konzervatorkom Ljubicom Dimitrijević, koja je rekla da je njihov posao javni posao – posao u interesu građana Srbije.
„I mi sve što radimo, polažemo račune građanima Srbije. Ja stojim iza svojih reči, a to je da nikako ne bi smela da bude skinuta zaštita sa tog spomenika i sa uopšte bilo kog drugog spomenika. To će vam svako ko radi u zaštiti i ko sebe smatra konzervatorom, potvrditi“, kaže ona.
Ističe da bi volela da je ova priča gotova, ali nije sigurna u to.
„Ja se nadam da je to gotovo, ali i sami znate da je to ustvari nepredvidivo. Ako nije on (Kušner), možda je neko drugi. Mi to ne znamo u ovom trenutku“.
Ni ona se ne kaje što je radila savesno svoj posao. Kaže – a kako bi mogla drugačije?
„Lično, ne kajem se zbog svog postupka jer to je posao koji radim više od 20 godina. Sve nešto što je u suprotnosti sa principima konzervatorske službe, što je u suprotnosti sa zakonima kojih se mi pridržavamo i nadasve Ustava Republike Srbije, člana 89, apsolutno potpuno je neprihvatljivo i ako bih to prihvatila, sve ono što sam radila 20 godina palo bi u vodu“.
Naglašava da bi tim potezom mogla da se izbriše cela stručna služba zaštite.
„Naš posao je javni posao, posao u interesu građana Srbije i mi sve što radimo, polažemo račune građanima Srbije. To je tako i svako ko je polagao konzervatorski ispit, to zna. Mi smo javna služba, od građana smo delegirani, praktično i plaćeni. Ovo što se nama dogodilo je suočenje direktno. Mi se prvi put u istoriji Zavoda suočavamo sa ovim. Nama je svima bilo novo, ali kod većine zaposlenih nije bilo nedoumica“, kaže sagovornica Nova.rs.
Zaposlenima u Republičkom zavoda za zaštitu spomenika kulture ranije je usmeno rečeno da će, ukoliko ne izbrišu kompleks Generalštaba iz centralnog registra kulturnih dobara – snositi posledice.
Kako su neki od njih govorili, indirektno im se pretilo rasformiranjem Zavoda i otkazivanjem službe, odnosno ukidanjem službe zaštite u Zavodu.
Zavod je u nekom trenutku „posetila“ BIA, a kako je Nova.rs tada saznala, pripadnici BIA bili su u prostorijama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kako bi otkrili sve o apelu koji stručnjaci te institucije pripremaju, a povodom odluke Vlade da skine zaštitu sa zgrade Generalštaba.
U junu prošle godine direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prof. dr Dubravka Đukanović podnela je ostavku na tu funkciju nakon što je uslovljena da podnese predlog za skidanje zaštite sa zagrade Generalštaba ili da ode.
„Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prof. dr Dubravka Đukanović je u subotu pozvana iz Ministarstva ekonomije na sastanak kojim je rukovodio ministar finansija Siniša Mali. Na tom sastanku joj je rečeno da mora ili da skine zaštitu sa Generalštaba ili da podnese ostavku. Ostavljeno joj je da razmisli do ponedeljka, ali je ona odmah rekla da podnosi ostavku“, objansio je izvor Novog magazina.
Ubrzo je zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika u Beogradu Estela Radonjić Živkov razrešena te funkcije na svoj zahtev.
Ona je tada navela da se ne slaže sa politikom Zavoda, a potvrdila je da to ima veze sa planovima države za revitalizaciju bombardovanog kompleksa Generalštaba u Beogradu.
BONUS VIDEO: Protest za Generalštab
