Ko je Dejan Atanacković, uhapšeni dobitnik NIN-ove nagrade

Inicijativa „Most ostaje“ je pozvala da građani i opozicija da blokiraju današnju sednicu, smatrajući da bi samo dve tačke dnevnog reda bile legitimne – podrška studentskim protestima i moratorijum na sve netransparentne projekte izgradnje. Opozicija je blokirala sednicu pevajući sve vreme himnu, ali to nije sprečilo vlast da usvoje za sat vremena više od 40 tačaka dnevnog reda.

Građani ispred zgrade gradskog parlamenta su burno na celu situaciju, došlo je do sukoba sa privatnim obezbeđenjem i policijom, nakon čega su uhapšena četvorica aktivista Inicijative "Most ostaje", među kojima i dobitnik NINove nagrade Dejan Atanacković.

Dejan Atanacković je rođen 1969. u Beogradu, a 1996. diplomirao je na odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Firenci (Accademia di belle arti di Firenze).

„Izložbe, video i audio instalacije, intervencije u javnom prostoru, kao i kustoske projekte, realizuje od 1994. godine u Italiji, Srbiji, SAD, Kanadi, Albaniji, BiH, Sloveniji… Predaje multimedije na američkom univerzitetskom programu SACI u Firenci od 2000. godine“, piše u biografiji.

Dobio NINovu nagradu 2018. godine

Kako se navodi, saradnik je Studija Marangoni gde predaje umetnost instalacije.

„U periodu od 2005. do 2009. realizovao je Outside, program studentske i stručne razmene u umetničkom obrazovanju između Firence i Beograda. U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti 2009. i 2010. vodio je projekat Beograd: Drugi pogled, posvećen tumačenju grada kroz perspektivu pripadnika marginalizovanih grupa: alternativnih vodiča. Pri Siena Art Institutu, 2011. godine, inicirao je East Exit, program stipendija za studente umetnosti iz zemalja istočne Evrope.“ (Danas, 16. 1. 2018. godine)

U januaru 2018. za roman „Luzitanija“ dobio je NIN-novu nagradu za roman godine.

„Književna kritičarka Ana Stišović kaže da je ‘odluka NIN-ovog žirija za neke pomalo iznenađujuća, jer se radi o romanu prvencu’. ‘Međutim, Dejan Atanacković je već dugo afirmisani umetnik u vizuelnim umetnostima te tako i taj roman donosi nešto autentično i novo jer on promišlja upravo u slikama i metaforama, univerzalnim vezama između literature, slikarstva, arhitekture. Interesantno je to da je u pitanju roman koji ne odaje početnika već jednu ispisanu ruku i erudiciju, te mislim da je odluka sasvim ispravna.“ (Danas, 16. 1. 2018. godine)

Osnivač "Ekološkog ustanka"

Aktivista, učesnik ekoloških protesta i jedan od osnivača pokreta „Ekološki ustanak“.

Na izborima održanim u aprilu 2022. kao 7. na listi „Moramo – Za dobar grad – Ne davimo Beograd – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Izbor za našu opštinu – platforma Solidarnost – Forum Roma Srbije – Dobrica Veselinović“, postao je odbornik u Skupštini grada Beograda.

U aprilu 2023. isključen je iz „Ekološkog ustanka“, jer „nije delio stavove povodom pitanja da li treba organizovati referendum o prihvatanju francusko-nemačkog, odnosno evropskog predloga o Kosovu“, a prethodno je jedan od vodećih ljudi ove organizacije Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio da će podržati predlog Narodne stranke da se održi referendum o ovom pitanju.

„Referendum o odbacivanju francusko-nemačkog, odnosno evropskog, predloga za Kosovo na koji poziva Narodna stranka, a Ekološki ustanak daje svesrdnu podršku, podseća me na igru u kojoj se učesnici vezanih očiju okreću u krug sve dok im se jako ne zavrti u glavi, a onda se od njih, tako sluđenih, očekuje da se orijentišu u prostoru. (…) Pokretači referenduma računaju na podršku iste one sluđene Srbije kojoj se već godinama govori da je EU kriva što Srbija ne ispunjava svoje obaveze u procesu pridruživanja; iste one Srbije koja se (samo)ubeđuje da joj je EU, a ne srpski režim odredio ulogu smetlišta i stecišta svetskih prljavih tehnologija; iste one zbunjene Srbije koja se godinama vezanih očiju vrti između Evrope i Rusije; iste one Srbije izložene antievropskoj propagandi i antievropskoj politici jednog psihotičnog diktatora i kriminalca. Takvoj se propagandi i politici i ovaj referendum uspešno pridružuje, dajući, uz tobožnje oponiranje kršenju Ustava, potporu samim temeljima naprednjačkog režima, i beslovesno obezbeđujući još jedno opravdanje za režim da državu uvede u izolaciju i definitivno preseče put Srbije ka Evropi. (…) Jedina politika koja se nazire iza odbijanja evropskog plana, tiče se suštinski antievropskih stremljenja onih koji na referendum pozivaju, investiranjem u strategije nesuočavanja sa istinom, investiranjem u stanje političke žabokrečine u kojoj će neodgovornost, politička, moralna, ljudska, ostati prihvatljiva i upotrebljiva strategija za sticanje populističkih poena. U vezi s tim, obaveštavam da sam, zbog ovakvih ili sličnih stavova koje sam oduvek javno iznosio, izbačen iz Ekološkog ustanka čiji sam suosnivač, a zbog ‘narušavanja ugleda’ ove organizacije, kako stoji u obrazloženju. Iako je reč o organizaciji sa kojom već duže vreme gotovo da nemam dodirnih tačaka, osećam obavezu da se javno ogradim od populizma i političke neodgovornosti koji iz pozivanja na odbijanje evropskog sporazuma za Kosovo proističu, kao i novih saveza ove organizacije čija je priroda u potpunoj suprotnosti sa politikama u čijem sam formulisanju učestvovao’, napisao je Atanacković na svom Facebook nalogu“. „(Facebook, 28. 4. 2023. godine)

U oktobru 2023. uputio je otvoreno pismo proevropskoj opoziciji u kome na nju „apeluje da se suoči s pitanjem Kosova umesto što o tome ćuti, izbegava ili na nedorečen način tretira ovu temu“.

„Nakon nedvosmislenih dokaza o terorističkom delovanju i potpori terorizmu od strane režima Aleksandra Vučića na Kosovu, nakon sramnog i kukavičkog ubistva kosovskog policajca i besmislene pogibije pripadnika srpske paravojne formacije, nakon ‘dana žalosti’ koji država koja finansira terorizam kao blato utrljava u lice svojim građanima, strategija izbegavanja Kosova kao teme koja ‘unosi podele’ naprosto više nema nikakvo ni strateško, ni političko, ni moralno opravdanje. Nema više prostora za bilo kakve eufemizme i nedorečenosti o Kosovu. Nema prostora za uopštavanja i nepreciznosti o stvarnosti koja nam je već godinama pred očima. Nema prostora, kada Srbiji patološki sukobljenoj sa stvarnošću ponovo prete sankcije i ratni sukobi, kada se iz Beograda već godinama finansiraju ubice i krijumčari, organizuje odstrel nedužnih i srpske i albanske nacionalnosti, kada se ubicama pruža sigurna kuća i obezbeđuju unosni poslovi. Zato Vas pozivam da o tom ključnom pitanju za napredak i bezbednost Srbije, namesto besciljne i jalove politike ćutanja, građanima čiju podršku očekujete na predstojećim izborima ponudite makar tračak vizije jedne Srbije svesne svog realnog položaja u svetu i neposrednom okruženju…“ (Danas, 2. 10. 2023. godine)

Aktivista je inicijative „Most ostaje“, koja se bori za očuvanje Starog savskog mosta u Beogradu.