“Ne očekujem ništa od vlade, očekujem od parlamenta u kojem je sada opozicija i toj opoziciji sada predstoji da pokaže čemu je opozicija. Da li je opozicija ovoj vlasti, da li je opozicija drugoj opoziciji, da li je opozicija razumu”, kaže u intervjuu za novine “Nova” pisac i odbornik koalicije Moramo u Skupštini grada Beograda Dejan Atanacković.
Evroprajd je trenutno jedna od glavnih tema u Srbiji. Kako vam zvuče izjave predsednika i premijerke povodom otkazivanja ove manifestacije?
Jasno je samo to da se još nisu dogovorili o tome kako će Vučić da se dogovori s Vučićem. Živimo u državi koju je godinama unazad pojela patologija jednog čoveka i od države nije ostalo ništa sem ispoljavanja njegove patologije. I Ana Brnabić je samo jedan vid patološkog ispoljavanja Aleksandra Vučića. Ona je tu dovedena kao laž čija je svrha da samu sebe proguta. Gej premijerka u zemlji koja guši prava gej populacije, a koja sama javno uživa slobodu koju niko drugi u zemlji nema, a za koju su se izborila društva čijim se predstavnicima negira pravo na okupljanje.
Pritisak stranih zvaničnika da se ljudska i manjinska prava moraju poštovati i da Evroprajd treba da se održi onako kako je najavljivano, je veliki. Mislite li da će imati efekta na odluku vlasti?
Na ovu vlast jedino se može uticati pritiscima, a bilo bi lepo kad bi pritisci koji dolaze iz EU i SAD bili praćeni jednako snažnim pritiscima domaće javnosti. Nažalost ovde dominira licemerje, uobičajena priča o tome kako “nije vreme”, kako se društvo “nepotrebno deli” itd, a iza čega stoji prikrivena pa i otvorena homofobija i slepilo u odnosu na jedan suštinski problem, a to je problem ugrožavanja manjinskih prava. A ne bi trebalo da zaboravimo da su svi koji slobodno misle u ovoj državi manjina. I zato bi ovo društvo, makar njen slobodnomisleći deo morao da bude mnogo više zainteresovan za manifestovanje manjinskih prava, pa i zabrinut, posebno u času kad se pred nama pojavljuje ovakva sumanuta i sramotna promocija nasilja. Tu mislim ne samo na zvanične predstavnike vlasti već i one koji učestvuju u održavanju pogubnog obrasca mržnje i stereotipnog straha od drugog i drugačijeg na kojem se ova vlast zasniva. Naravno da se u tom pogledu mnogi pojmovi blate i skrnave, upravo pojmovi porodice i tradicije, tradicionalnih vrednosti. Koje se to tradicionalne vrednosti i čija se to porodica čuva zabranama, promocijom mržnje, plasiranjem laži i dezinformacijama? Upravo su od takvih dušebrižnika, među kojima se ističu razni crkveni krvoloci i kvazipatriotski politikanti sa ozbiljnim psihičkim poremećajima, ovo društvo, porodica i tradicija najviše ugroženi.
Ekologija je tema koja nam se konstantno provlači kroz živote. U ovom trenutku akcenat je na odbrani planine Starice i zabrani miniranja, koje tamo sprovodi kineska kompanija Ziđin. Verujete li da ekološki aktivisti i pojedine stranke koje se time bave, mogu da je sačuvaju?
Gotovo da je nebitno da li je to Ziđin, Kinezi, Kanađani, Francuzi, to je problem ukradene države. Ne može se to više smatrati ekološkim problemom, svrstavati u takve okvire. To je problem organizovanog kriminala, masovnog kršenja zakona, to je situacija u kojoj država više ne postoji. Građani na koje država nasrne dinamitom, imaju potpuno pravo da odgovore svim sredstvima uključujući i silu, a bojim se da to i jeste jedini način da se Srbija odbrani od naprednjačkog terora. Jedino što uz silu postoji još jedno oružje koje je mnogo moćnije, a koje se nedovoljno primenjuje na ovim prostorima, a to je solidarnost. Predugo nam se već otimaju gradovi i sela, presušuju reke, truju vodoizvorišta, ljudi prevarom izbacuju na ulicu. Sada su počeli da nam ruše planine. Dokle god to bude stvar aktivista i, kako ste rekli, pojedinih stranaka, naprednjačka omča će se stezati oko vrata Srbije i građani ne treba da se čude kada im jednog dana batinaši zakucaju na vrata.
Kad smo kod ekologije glavna tema je i dalje Rio Tinto. Da li mislite da je to gotova priča ili će se nakon formiranja vlade ponovo aktualizovati?
To je bilo privremeno skretanje pažnje tokom predizborne kampanje, imamo posla sa lažovskom i lopovskom vlašću nalik na džeparoše koji čekaju da vam popusti pažnja. Verujem da će po tom pitanju biti moguće ponešto uraditi u parlamentu, teoretski je moguće izglasati zabranu eksploatacije litijuma i bora, a ako ništa drugo razotkriće se ko je sve režim izvan režima.
Što se vlade tiče, prema najnovijim izjavama funkcionera SNS, Srbija će je dobiti tek početkom oktobra, dakle punih šest meseci od izbora. Kako to objašnjavate?
To govori o tome kakva će ta vlada da bude, a biće proizvod volje vrhovnog kršitelja ustava. Možda bude nekih prividnih kadrovskih ustupaka, ali ne očekujem ništa od vlade, očekujem od parlamenta u kojem je sada opozicija, i toj opoziciji sada predstoji da pokaže čemu je opozicija. Da li je opozicija ovoj vlasti, da li je opozicija drugoj opoziciji, da li je opozicija razumu. Aktuelizovana su sada mnoga pitanja, pre svega pitanje Kosova, o čemu će opozicioni poslanici morati da se izjasne i jednom za svagda ili potvrde svoje učešće u dugogodišnjem beskičmenom političkom, intelektualnom i moralnom kukavičluku, ili zauzmu stav koji je zasnovan na stvarnosti i realnom interesu države i srpske manjine na Kosovu, a to je uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i zajedničko nastojanje dve države da što pre otvore sebi put ka Evropskoj uniji.
Beograd je u rukama Aleksandra Šapića. Mandat je počeo smenama direktora gradskih preduzeća, ali i ljudi u gradskoj upravi koji su se smatrali bliskim Goranu Vesiću. Da li je to “finalni obračun” njih dvojice?
Šapić je poslušni naprednjak, podviće rep kad mu gazda naredi. Sada gazdi treba takav nadobudni lik koji će, kao, da se suprotstavlja omraženom Vesiću, da povlađuje ekstremistima veličanjem ratnih zločinaca itd. To što se ta dvojica oko nečeg prepucavaju, potpuno je nebitno. Nema tu političkog ni operativnog diskontinuiteta. Ja sam na sednici Skupštine grada u junu tražio od Šapića da, ako ima trunku integriteta, iskorači iz tog rijalitija i kaže znači li to da će se nova gradska vlast u bilo čemu razlikovati od prethodne. Što se nas tiče da li su ta dvojica drugari ili nisu, ako i jedan i drugi upravljaju gradom kao pripadnici organizovane kriminalne
grupe.
Jedna od njegovih poslednjih ideja jeste “uklanjanje đubrijera iz parkova i postavljanje kontejnera”. Sviđa li vam se ovaj predlog?
Besmislica na nivou one da treba postaviti saobraćajne znake koji najavljuju opasnost od poplava na mestima gde grad nije rešio osnovne infrastrukturne probleme opasnosti od poplave. Gradska vlast je učesnik u stvaranju nelegalnih deponija, pre svega građevinskog otpada koje niču kao pečurke oko Beograda, i to često na poljoprivrednom zemljištu koje zauvek nestaje pod šutom i azbestom. Vlast ne rešava probleme. Najčešće je uzrok problema.
Novi gradonačelnik je najavio raskid ugovora sa Kentkartom oko naplate karata u gradskom prevozu. Mislite li da zaista ima bolju ideju kako da reši naplatu karata? Imate li vi predlog za rešenje tog problema?
Ja se nisam bavio time, ali jesu kolege iz odborničke grupe Moramo koji predlažu i jedino logično rešenje – da se naplata karata vrati u sistem GSP-a, da novac od karata ide u unapređenje javnog prevoza, a ne u džepove privatnih kompanija. Od Šapića ne očekujem, na osnovu dosadašnjih njegovih nastupa, da prihvati bilo šta što bi bilo razumno i u interesu građana već da postupa isključivo kao poslušni korisnik i zastupnik privatnih naprednjačkih interesa.
BONUS VIDEO: Da li će policija štrajkovati na dan Evroprajda?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare