2
Uprkos tome što Rio Tinto sebe promoviše kao odgovornog poslodavca, dobrog komšiju i zaštitnika životne sredine, postoje bezbrojni primeri širom sveta koji pokazuju da je ova kompanija decenijama kršila ljudska i radna prava i uništavala životnu sredinu, piše udruženje London Mining Network (LMN), uz pomoć čijih podataka je napravljena mapa mesta na kojima je Rio Tinto ostavio pečat destrukcije ili tek planira to da uradi.
Od Papua Nove Gvineje do Namibije, od gornjeg poluostrva Mičigena u Sjedinjenim Američkim državama, do Madagaskara, i od Kameruna do indonezije, Rio Tinto ima dugu i sramnu istoriju, navodi LMN.
Center for Biological Diversity napravio je mapu mesta na kojima je Rio Tinto naneo ili nanosi štetu ljudima i životnoj sredini. Među njima se nalazi i dolina Jadra u Srbiji, gde Rio Tinto planira iskopavanja litijuma.
Excellent map of #RioTinto's destructive legacy, courtesy of @CenterForBioDiv
We, together with @Jadar_Radjevina & @mirko_nik helped out with the Serbia Jadar mine info@londonmining @_YLNM pic.twitter.com/9xgRtHw6Nu— EARTH THRIVE (@Earth_Thrive) April 9, 2021
Na području Sjedinjenih Američkih Država na mapi su označena tri mesta, u pitanju je jedan zatvoren, jedan zatvoren, jedan rudnik kompanije Rio Tinto koji je u planu.
Agenda tako pokazuje da je u toku iskopavanja u rudniku Boraksa u Kaliforniji (Borax Mine, Boron, California, USA), koji je još uvek aktivan. Ovde je aktivnost kompanije Rio Titno uticala na zagađene i prekomernu upotrebe voda, porast oboljenja i prevremene smrti stanovinika u blizini rudnika. Velika količina toksičnog otpada nastala usled iskopavanja sve vreme ima destruktivan uticaj na biodiverzitet.
Povezane vesti:
Osim toga, zbog ovog rudnika iseljen je deo lokalnog stanovništva, a zabeležen je i slučaj ozbiljnog kršenja radničkih prava. Poznato je da je u gradu Boron, u pustinji Mojave, Rio Tinto od 31. januara do 15. maja 2010. godine čak 570 rudara udaljio sa posla nakon što su odbili da potpišu ugovore po kojima više ne bi imali pristojne, stabilne poslove, već bi prešli na ugovore o honorarnim i privremenim poslovima, bez pounog radnog vremena.
Za to vreme je Rio Tinto na mesto rudara koji su imali između 30 i 40 godina iskustva doveo početnike. Zamenski radnici nisu mogli da obavljaju posao jednako dobro, ali je kompanija nameravala da na taj način dovede porodice dugogodišnjih radnika na rub egzistencije i primora ih da prihvate njene uslove. Porodice radinka iz Borona nisu imale dovoljno novca da plaćaju porez, zdravstveno osiguranje, čak i osnovne životne namirnica. Ipak, zahvaljujući podršci koju su im pružili radnici širom Kalifornije, nakon četri i po meseca, uspeli da se izbore za svoja prava.
Rudnik kod grada Ledismit, u Viskozinu (Flambeau Mine, Ladysmith, Wisconsin, USA) bio je aktivan u periodu od 1993. do 1997. godine kada je tamo iskopano oko 181.000 tonu bakra, zlata i srebra. Ovaj rudnik je uzrokovao zagađenje vode i tla, uništenje biodiverziteta, bolesti i prevremene smrti stanovnika. U toku rada trošene su prekomerne količine vode i iseljen je deo lokalnog stanovnika.
Iako je zemljište na mestu rudnika “vraćeno u provobitno stanje”, stanovnici tog područja i ekološki aktivisti tvrde da rudnik nastavlja da zagađuje zemlju. Analize su pokazale da ovaj delimično zatvoren rudnik i dalje truje površinske i podzemne vode, a pronađena je i statistički značajna koncentracija bakra u celom telu račića, jetri riba iz okolne reke, kao i u sedimentu.
Projekat rudnika bakra u Finiksu, u Arizoni (Resolution Copper project, Phoenix, Arizona) predložen je još pre 17 godina ali još uvek nije dobio dozvolu za realizaciju. Rio Tinto ima nameru da iskopava bakar na mestu koje je pravi ekološki raj i savršeno mesto za rekreaciju, pod nazivom Oak Flet. U pitanju je javno zemljište koje starosedeoci Apači smatraju svetim mestom. Ukoliko bi za ovo dobio “zeleno svetlo” lokalno stanovništvo bi moralo da se iseli, za njegov rad bi bila korišćena ogromna količina vode i došlo bi do seča ogromnih površina šuma.
Jedina lokacija na Evropskom kontinentu koja je obeležena na mapi, nalazi se u Srbiji – u pitanju je projekat “Jadar” kojim je planirano iskopavanje rude litijuma u dolini Jadra, kod Loznice.
Ukoliko ovaj rudnik bude bio pušten u rad, biće uništene velike površine plodne ravnice u dolini reke Jadar, a postoji i ozbiljna opasnost da vodizvorišta, reke i okolno poljoprivredno zemljište budu zagađeni, dok će ljudi morati da se isele iz svojih domova. Životnoj sredini i ljudskom zdravlju preti opasnost ne samo od toksične otpadne jalovine već i od para agresivnih kiselina koje se koriste za obradu litijuma.
Povezane vesti:
U Africi, u Namibiji, Rio Tintno u većinskom vlasništvu ima rudnik uranijuma (Rössing Uranium Mine, Namibia), koji spada u najveće površinske rudnike uranijuma na svetu.
I za ovaj rudnik, koji je smešten u pustinji Naimb, vezane su brojne kontraverze. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, sedamdesetih godina prošlog veka u Namibiji je za iskopavanje uranijuma korišćen “robovski rad pod brudatlnin uslovima”. Kompanija je i nakon 2000. godine nastavila da diskriminiše crne radnike dajući im zančajno manje dnevnice nego belim. Izveštaji pokazuju da rudari u Namibiji češće oboljevaju od malignih bolesti, zbog izlaganja radiaktivnom uranijumu.
Negativan uticaj na životnu sredinu je takođe veliki. Rudnik na godišnjem nivou proizvede oko 20 miliona tona usitnjene stene natopljene sumpornom kiselinom, koja je blago radioaktivna. Osim toga, godišnje potroši milione kubnih metara sveže vode, dok padavine u toj oblasti iznose samo 3 santimetra godišnje.
Rudnik minerala KMM na Madagaskaru (QIT Madagascar Minerals (QMM) Mine, Anosy Madagascar) spada u aktivne rudnike u većinskom vlasništvu Rio Tinta. Za njegov rad takođe je vezana praksa kršnja radničkih prava. Kao posledica iskopavanja zagađeno je jezero u blizini rudnika, uništena su prirodna dobara, izvori hrane i vode, dok je deo lokalnog stanovništva bio primoran da se iseli.
Na severu Azije, u Mongoliji, nalazi se rudnik bakra Oju Tolgoju kojim takođe upravlja Rio Tinto (Oyu Tolgoi Mine, Mongolia). Iako je ovaj rudnik značajan oslonac mongolske privrede, sa velikim potencijalom za dalju eksploataciju, nesporne su negativne posledice koje ostavlja na životnu sredinu kroz zagađenje voda, vazduha, uništavanje biljnog i životinjskog sveta.
Zbog rudnika je deo lokalnog stanovništva morao da se iseli, a primećena je i povećana stopa oboljenja, kao i prevremenih smrti. Vlada Mongolije trenutno traži nezavisnu reviziju ovog rudnika zgob toga što, kako tvrde, Rio Tinto kasni sa širenjem i prekoračuje predviđene troškove.
U jugoistočnoj Aziji, u Indoneziji, Rio Tinto je ostavio trag posredstvom jedog rudnika koji je zatvren i drugog koji je nedavno prodao.
Rudnik Grazberg, u Zapadnoj Papui, u Indoneziji (Grasberg Mine, West Papua, Indonesia), jedan je od najvećih rudnika zlata i treći rudnik bakra u svetu, koji je sada u vlasništvu američke kompanije “Friport Mekmoran” i Vlade Indonezije.
Rio Tinto je, međutim, sve do prošle godine imao udeo u vlasništvu. Do tada je već bila učinjena ogromna šteta – odlagana je velika količina jalovine u reke, deo lokalnog stanovništva je iseljen, zagađenje je negativno uticalo na zdravlje i živote ljudi, a uništeni su i pojedini izvori hrane za lokalno stanovništvo. Zabeleženi su i slučajevi kršenja ljudskih i radičkih prava.
Rudnik Keilan, u regiji Borneo, u Indoneziji (Kelian Mine, Borneo, Indonesia), zatvoren je 2005. godine do kad je bio je u većinskom vlasništvu Rio Tinta. Dok je bio aktivan, lokalno stanovništvo se sve vreme protivilo njegovom radu zbog kršenja ljudskih prava i ogromne štete koju je naneo prirodnom okruženju. Zbog trovanja reka zagađeni su izvori vode koju su stanovinci koristili za piće i kupanje, zbog čega su počeli da pate od osipa i očnih infekcija. Pored toga, rečna riba je praktično nestala, ostavljajući meštane bez bitnog izora hrane.
U Okeaniji, u Papua Novoj Gvineji postoje ostaci rudnika Pangunai (Panguna Mine, Bougainville, Papua New Guinea) koji je kompanija Rio Tinto otvorila 1972. godine. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina to je bio jedan od najvećih rudnika zlata i bakra na svetu.
Prihod od rudnika je odlazio u prestonicu Papue Nove Gvineje, što je pored devastacije životne sredine bio jedan od razloga zbog kog je stanovništvo Bugenvila otpočelo pobunu koja je rezultirala zatvaranjem rudnika 1989. godine. Zbog pokušaja Vlade da nastavi sa eksploatacijom zlata i bakra, izbio je desetogodišnji građanski rat, koji je 2019. godine rezultirao jednostranim proglašenjem nezavisnosti .
Stanovnici Bugnevila optužili su Rio Tinto da je učestvovao u ratu i bio saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, koje je izvršila vojska Papue Nove Gvineje. Firma je takođe otužena da je u toku rada vršila diskriminaciju crnih radnika, kao i da je rudnik zbog zagađenja životne sredine izazvao brojne bolesti i prevremene smrti stanovnika, ostavio za sobom otrovan otpad i zagadio okeanske vode.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
