Uprkos brojnim izveštajima o pustoši i uništenju koje Rio Tinto ostavlja svuda za sobom, i oštrom protivljenju Lozničana da se u njihovom kraju otvori rudnik jadarita i proizvodi litijum, srpske vlasti odlučne su da zarad (javnosti nepoznatog) profita ignorišu sve i dopuste ovoj rudarskoj kompaniji da kopa novootkirveni mineral litijum-borat i nanese nenadoknadivu štetu prirodnoj okolini.
Premijerka Ana Brnabić rekla je ranije da je projekat „Jadar“ prilika da se Srbija pozicionira kao snabdevač na svetskom tržištu litijuma i u proizvodnji električnih baterija.
Pročitajte još:
Projekat “Jadar” podrazumeva otvaranje rudnika podzemne ekspoloatacije u Loznici. U kompaniji Rio Tinto kažu da je reč o 60 kvadratnih kilometara prostora koji pokriva njihova licenca. Svetska klasa litijuma čija je budućnost u električnim automobilima – tako opisuje potencijal ovog kraja.
„Potencijal“ lozničkog kraja
Međutim, niko od onih koji žele da se ovaj projekat sprovede ne spominje da će, ako se projekat bude sproveden, poljoprivreda biti samo prošlost, da će zemljište biti zatrovano, da će jalovina preplaviti ovaj kraj, kao da će reke Jadar i Drina biti zagađene, jer će se iz njihovih korita izlivati voda i zagađena vraćati u istu.
Projektom „Jadar“ kompanije Rio Tinto, koja planira da proizvodi litijum u blizini Loznice, biće obuhvaćeno preko 2.000 hektara zemljišta, a sedam do osam miliona evra godišnje, koliko bi država ubirala od eksploatacije litijuma, „bedna je suma“ za gubitak tolikog zemljišta, ocenio je dekan Šumarskog fakulteta prof Ratko Ristić.
“Ta zemlja predstavlja izuzetan prirodan resurs. Tamo će biti formirana neka deponija jalovine visine 40 metara, dužine nekoliko stotina metara i širine par stotine metara. Pritom, Loznica je grad koji ima jednu ekološku bombu, to su ostaci nekadašnjeg giganta “Viskoza”. Tamo je uskladišteno stotine kubnih metara hlorovodonične i sumporne kiseline i još niko nije počeo sa eliminacijom tog izuzetno opasnog otpada”, upozorio je on.
Iza Ria Tinta tuga i pustoš
Koliku štetu Rio Tinto pravi, i koliko ih malo briga za to, pokazuje njihovo poslovanje u „rodnoj“ Australiji gde su razneli 46.000 godina stare pećine u Pilbara oblasti kako bi iskopali gvozdenu rudu vredu stotinu miliona dolara.
Pećine u klisuri Jukan, u regiji Pilbara uništene su prilikom radova na proširenju rudnika. One su dragocene za kulturu Aboridžina i spadaju među najstarija poznata mesta na kojima su otkriveni tragovi aboridžinske prisutnosti.
Britansko-australijska kompanija izvinila se zbog uništenja pećina koje datiraju iz poslednjeg ledenog doba i sa predstavnicima Putu Kunti Kurama i Pinikura (PKKP) naroda pokrenula diskusiju o „popravljanju“ situacije na ovom svetom mestu za Aboridžne.
Na koji način će to uraditi ostaje vrlo, vrlo nejasno. Federalni parlament naložio je kompaniji da plati PKKP narodu kompenzaciju, rekonstruiše pećinu i obeća da nikada tamo neće kopati.
Rio Tinto, indigenous land owners begin rebuilding ties after sacred cave blast https://t.co/q6ZGCuWuLO pic.twitter.com/vDOiBP92kw
— Reuters (@Reuters) December 24, 2020
Kompanija je ove sedmice postavila Danca Jakoba Stausholma za novog izvršnog direktora nakon što su dvojica rukovodilaca – Žan-Sebastijan Žak i Kris Salsberi napustili firmu pod pritiskom javnosti i investitora.
„Znamo da moramo mnogo da radimo kako bismo povratili poverenje javnosti u nas“, rekao je jedan od zvaničnika kompanije Ajvan Vela ali nije objasnio kako.
„Rio Tinto, marš sa Drine!“
Za to vreme, Lozničani koji prate dešavanja sa Rio Tintom i najave da će se u Loznici i okolini za potrebe rudnika koristiti ogromne količine hemije, strahuju od čega će živeti i da li će preživeti.
Kako je za portal Nova.rs rekao Lozničanin Vladan Jakovljević, poljoprivreda i turizam će biti u izumiranju u onolikoj meri u kojoj se bude širilo i pojačavalo zagađenje, a samim tim će mnoge porodice ostati bez egzistencije.
“Sigurno će se povećati migracija stanovništva. Cena nekretnina će biti u opadanju. Bojim se da će broj obolelih, od raznih vrsta bolesti, biti povećan. Jednom rečju naš grad će doživeti sudbinu ostalih rudarskih gradova”, ocenio je on.
Istog stava je Marija Alimpić iz udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”. Prema njenim rečima, otvaranje rudnika bi imalo nezamislive posledice ne samo po loznički i rađevski kraj nego po mnogo šire područja, jer su iskustva iz sveta su pokazala da se uticaj rudnika oseća i na 200 kilometara od samog rudnika.
“Ono što posebno zabrinjava u našem slučaju je da litijum-bor u ovom obliku u kom se nalazi kod nas nije pronađen nigde u svetu niti je kao takav ekploatisan, tako da za ovaj slučaj nemamo odgovarajući parametar. Ono što sigurno znamo je da je hemijski toliko stabilan da će za njegovu preradu biti potrebna ogromna količina vode i hemijskih jedinjenja poput stotina tona koncentrovane sumporne kiseline i fluorovodnične kiseline samo na sedmičnom nivou”, navodi Alempijević.
I dok eksperti pozivaju državu da postupi racionalno i izradu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u centru Beograda osvanuo je grafit koji vrlo dobro sumira stav javnosti, i koji će verovatno i ovoga puta biti ignorisan – „Rio Tinto, marš sa Drine!“
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare