Prva linija metroa mora da prolazi kroz najgušnje naseljen deo grada i povezuje centar grada, Klinički centar i Glavnu železničku stanicu, sve ostalo je neprihvatljivo, ocenjuju stručnjaci za Nova.rs
Prema trenutnom planu, prva linija beogradskog metro bi trebalo da krene od Železnika, a potom preko Makiša, Žarkova, Banovog brda, Sajma, Gazele, Savskog trga i Trga republike, nastavi dalje preko Cvijićeve i Pančevačkog mosta, Višnjičkom do Mirijevskog bulevara i na kraju Mirijeva.
Pre nego što ovo bude i konačno usvojeno, Udruženje građana „Po meri metro“ okupilo je stručnjake iz raznih oblasti i iniciralo izmenu trase. Tim povodom je sada pokrenuta i onlajn peticija.
Dva njihova ključna zahteva su da prvi da linija treba da obuhvati i glavnu železničku stanicu Prokop i Klinički centar Srbije, ali i da se napravi krak koji bi išao do Vidikovca, Ceraka i Petlovog brda.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić podseća za Nova.rs da je arhitekta Branislav Jovin još sedamdesetih godina, dok je Branko Pešić bio gradonačelnik, sa saradnicima napravio prvi projekat metro koji je podrazumevao da prva linija ide od Pravnog fakulteta preko Slavije, Kliničkog centra, do Prokopa i kasnije prema Banovom Brdu.
To je linija koja predstavlja osovinu Beograda jer je to najgušće naseljen deo grada. Ideja metroa, ne samo u Beogradu, nego u celom svetu je da on prođe kroz najgušće delove grada da bi obezbedio ljudima mogućnost da komuniciraju, bilo da su stanovnici, ili su došli iz nekog drugog mesta. Linije koje to ne rade, ne obavljaju glavni posao”, objašnjava Bobić i dodaje su sve studije i projekti koji su na tu temu rađeni to podrazumevali.
“Kad metro ne bi recimo stigao do Prokopa, sada, na žalost, Glavne železničke stanice, to bi bio jedinstven primer u svetu da glavna gradska železnička stanica nije opslužena metroom. Kad bi to ispričali Rusu, Francuzu ili Amerikancu, oni bih vas zapanjeno gledali, mislili bi da s vama nešto nije u redu”, tvrdi.
Smatra da je cela izmena linije koja od Trga republike ide ka Savskom trgu zasnovana na ideji da se Beogradu na vodi obezbedi dostupnost metroa.
“Kad vi na tržištu kažete da imate metro na dva minuta od stana, cena vašeg kvadrata raste. To je jedini način na koji se može tumačiti ta veoma loša odluka”, kaže.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić, koji je u vreme gradonačelnika Nenada Bogdanovića, pre više od 15 godina, i sam radio na planu izgradnje metroa, rekao je ranije za Nova.rs da stanice moraju da se prave prema željama putnika – gde oni hoće da uđu i gde hoće da izađu. Da bi imao isplativost, metro mora da ima 10.000 putnika na sat.
“Za početak treba da budu one linije koje su najtraženije i najizraženije i to jeste ova vertikala – Stari Merkator ka Vukovom spomeniku, a horizontala je ova ka Makišu. Ne vidim ništa nenormalno u tim linijama. Nema tu nekih epohalnih razlika, ne može ih biti – da li će kraj linije biti kod Starog Merkatora, kod opštine Novi Beograd ili kod Meka na Novom Beogradu, to ne može u mnogome da promeni liniju“, objasnio je Vujanić.
Arhitekta Dragoljub Bakić postavio je ranije pitanje zašto bi buduća trasa metroa i imala četiri stanice na samom terenu Makiškog polja u kukuruzima?
“Metro se radi od 1972. godine kad je donet Generalni urbanistički plan. Znači da 50 godina radimo na metrou ali ga nismo počeli. Ima 17 projekata i 17 studija ali sve te studije su imale za okosnicu takozvanu Grebensku trasu. Ona ide od vrha Ustaničke ulice, od Voždovca, preko Cvetkove pijace, pa linijom Bulevara revolucije, Kralja Aleksandra, pa preko Tašmajdana, Terazija i dalje prema Zemunu. To je trasa koja ima 19 fakulteta i srednjih škola, tamo su ljudi, tamo je potreban metro, a ne u kukuruzištu”, poručio je Bakić.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar