Granice dodira: Izložba Dragane Dražović Ilić u Pančevu

Izložba predstavlja novo poglavlje u autorkinom dugogodišnjem istraživanju odnosa materije, vremena i sećanja, kao nastavak istraživanja doktorskog umetničkog projekta Sublimacija reminiscencije – prašina. Izložbu će otvoriti profesor emeritus, Čedomir Vasić, koji je umetnici ustupio građu o muralu iz svog ličnog arhiva.

"Polazeći od istraživanja fenomenologije prašine i razumevanja da ona implicira sve kategorije prostora i vremena, Dragana Dražović Ilić u svom intermedijalnom radu povezuje naizgled nesrodno, povlačeći paralelele koje sjedinjuje pod naslovom – Granice dodira. U ekspoziciji tri složena rada, akcentovani su ljudska koža, kao omotač čovekovog organizma, zatim zemljina kora i, konačno, fasada kao zaštitna opna ljudskog staništa – u ovom slučaju, urbane kuće, koja zavređuje da bude spomen. Na primerima kompleksnih umetničkih radova, uspostavlja se kreativni diskurs o propusnosti prirodnih i arteficijalnih omotača, o njihovim ulogama, značenjima, menjanju u vremenu, njihovoj međuzavisnosti, ali i o sadašnjosti kao svojevrsnoj vremenskoj membrani na koju dinamično utiču kako tragovi prošlosti tako i slutnje, snovi pa i pojedini planovi za budućnost.

Koncept Granice dodira razmatra ovu sintagmu, kroz aspekte varljivosti opne, dodira i materije…“, napisala je u katalogu izložbe Ljubica Jelisavac Katić.

Istovremeno konstatuje da „ rad koji se odnosi na bližu istoriju, donekle zaboravljenu, takođe ima nostalgični, kulturološki podtekst. Uzimajući za okosnicu predložak, koji je već pretrpeo autorsku, medijsku i nužnu transformaciju u vremenu, umetnica se nadovezuje, svojim fotografikama štampanim na tekstilu na tragove prethodnika i savremenika, dovodeći u žižu koncepta rada efemernost kao usud čoveka i njegovih produkata“.

U priči o prolaznosti i odbrani od nje uklapa se i rad Devojka sa suncobranom (tekstilna instalacija) koji je nastao kao neka vrsta dijaloga sa muralom profesora Čedomira Vasića, (Beograđanka, Terazije 42) koji je inspirisan fotografijom Mlada devojka Milana Jovanovića, jednog od prvih beogradskih fotografa. Kroz ovu umetničku liniju prepliću se fotografija, mural, tekstil, svetlosna instalacija…

- Polazeći od činjenice da mural, kao i prostor koji ga okružuje, polako nestaje, rad predstavlja pokušaj da se produži život jedne slike i jednog dela gradske memorije. Fotografisanjem murala Beograđanka u njegovom sadašnjem stanju i njegovim prevođenjem u novu formu, želim da otvorim pitanje trajanja, zaborava i odnosa prema sopstvenoj istoriji.

U gradu koji se neprestano briše i iznova ispisuje, Devojka sa suncobranom je na neki način podsećanje da je pamćenje i čin otpora, etička pozicija. Onog trenutka kada naučimo da pamtimo, stvaramo prostor koji se ne da srušiti - kaže umetnica.