INTERVJU Rektor Vladan Đokić: Ova vlast kompromituje sve ono što je civilizacijska tekovina, što budu dalje odlagali izbore podrška studentima će rasti

Zbog svoje podrške studentskim blokadama i aktivnostima, rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić već godinu dana nalazi se na meti vlasti i provladinih medija.

I njega i studente koji su učestvovali u blokadama fakulteta u Srbiji nazivaju anarhistima, neprijateljima države i teroristima.

Protiv njega se vodi više krivičnih postupaka, a funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke više puta su zatražili da se rektor hitno uhapsi jer "unesrećuje desetine hiljada studenata koji žele da uče".

U novogodišnjem intervjuu za Nova.rs rektor Đokić otvoreno priča o napadima, pritiscima i pokušajima vlasti da "Univerzitet svede na svoju ispostavu", ali i o lažima da je opalo interesovanje za beogradske fakultete zbog blokada. Iznosi detaljne podatke o svetskim istraživanjima po kojima je Beogradski univerzitet svrstan među dva odsto najboljih univerziteta na svetu, a govori i o studentskoj listi i pozivu studenata da se na istoj nađe.

Beogradski univerzitet je primio brojne udarce tokom 2025. godine, ali je uprkos tome bio među 1,8 odsto univerziteta na svetu. Gde ga vidite naredne godine?

Beogradski univerzitet je po mnogim svetskim istraživanjima i rangiranjima svrstan među dva odsto najboljih univerziteta u svetu i to od onih koji se rangiraju, jer, naravno, ima i onih koji se ne rangiraju. I to je zaista veliki uspeh. Po nekim oblastima, taj rezultat je još bolji. Recimo, po Šangajskoj listi koja rangira univerzitete ne samo u celini nego i po oblastima, Univerzitet u Beogradu je još bolje rangiran. To su oblasti poput veterine koja je između 100. i 150. mesta, zatim metalurško inženjerstvo koje je između 75. i 100. mesta, pa matematika i nauka o hrani koje su između 100. i 150. To su zadivljujući rezultati za naše uslove. Pored toga, veliki broj naših istraživača i naučnika svrstan je među dva odsto najuticajnijih istraživača u svetu i mi imamo oko 80 univerzitetskih profesora i istraživača sa Univerziteta u Beogradu koji su u toj grupi od dva odsto najcitiranijih naučnika na svetu. Pre više od 10 dana boravio sam u Briselu, gde je naš Univerzitet dobio jedno prestižno priznanje koje se tiče nove oblasti kategorizacije i rangiranja inženjerskih programa ENGIrank i mi smo na 76. mestu. To je veliki rezultat i veliki uspeh koji je konstantan u prethodnom periodu i siguran sam da će se on nastaviti i dalje. Iako je u ovoj situaciji nezahvalno prognozirati, siguran sam da će naši istraživači biti dosledni i istrajni kao što su i do sada bili i da će stremiti najvišim dometima u nauci, umetnosti i obrazovanju i da ćemo taj rezultat u budućnosti nositi kao jedna od najznačajnijih obrazovnih institucija u regionu. Ne mislim da će biti pada u rangiranju zbog ove godine koja je protekla u blokadi. Naši istraživači i dalje rade i to najbolje govore i pokazuju rezultati koji će biti u narednim godinama publikovani i objavljeni. Siguran sam da ćemo i dalje biti u samom vrhu.

Režimski mediji, ali i funkcioneri vlasti, tvrdili su da je zbog blokada palo interesovanje za beogradske fakultete. Da li je zaista to razlog?

Provladini mediji i predstavnici vlasti stalno obmanjuju javnost iznoseći netačne navode da je opalo interesovanje studenata za naše fakultete, da nema dovoljno studenta i da studenti odlaze. To apsolutno nije tačno i to samo pokazuje kakav je njihov odnos prema visokom obrazovanju i prema državnim univerzitetima u Srbiji. Izneću nekoliko podataka koji pokazuju zašto ovo nije tačno. Prvo, ove godine Univerzitet u Beogradu na svim studijskim programima - osnovnim, master i doktorskim studijama, upisao je tačno 89.366 studenta, što je u odnosu na 89.639 koliko je bilo upisano prošle godine, manje za 0,3 odsto. Što se tiče prve godine, upisano je 11.990 brucoša, za razliku od prošle godine kada je upisano 12.272, što je negde oko 2,3 odsto manje nego prethodne godine. Taj pad je konstantan već osam godina i on nije rezultat blokade. On je rezultat dve pojave u društvu: jedna je depopulacija, jer ima sve manje potencijalnih studenta koji dolaze, i druga, sve veći broj novih, privatnih visokoškolskih ustanova koje se otvaraju. Tako postoji veliki broj novih studijskih programa i studenti se opredeljuju ne samo za ove naše programe, već i za neke druge. Što se tiče programa koji su studentima godinama unazad najinteresantniji, to su psihologija na Filozofskom fakultetu i logopedija na FASPER-u, gde smo imali po četiri kandidata na jedno mesto pri prijemnom ispitu. Zatim imamo Stomatološki fakultet gde je bilo tri kandidata na jedno mesto na prijemnom ispitu. I imamo arhitekturu, medicinu i molekularnu biologiju na kojima je bilo dva kandidata za jedno mesto na prijemnom ispitu. A ono gde zaista imamo pad, jesu studijski programi za učiteljska zanimanja. Tako imamo jednocifren broj upisanih studenata na matematici, fizici, hemiji, biologiji, geografiji i to su zapravo one stvari koje jesu problematične, ali ni one nisu rezultat blokade. One su konstantno u padu u poslednjih desetak godina. Univerzitet u Beogradu je formulisao platformu koju smo još pre godinu i po dana uputili ministarstvima i Vladi o tome kako bi ovaj problem mogao da se prevaziđe. Nismo dobili nikakav odgovor na tu platformu, niti neku zainteresovanost sa strane predstavnika vlasti da se o tome razgovara. Prema tome, ovakvo stanje ima veze sa stanjem u društvu, stanjem u prosveti, o tome kako su i nastavnici u srednjim školama tretirani, kako je njihov status, kakav je odnos vlasti prema njima, tako da je to vrlo specifična situacija.

Imate li utisak da država favorizuje privatne fakultete? Pojedini državni funkcioneri otvoreno su rekli da se zalažu za gašenje državnih univerziteta.

Postojale su razne izjave pojedinih funkcionera o tome da državne fakultete treba ukinuti, da treba sve prebaciti na privatno i to je samo još jedan dokaz da vlast ne preza od svih poluga moći, da omalovažava svakoga ko misli drugačije, da omalovažava uopšte sistem obrazovanja u našoj zemlji. Nemam lično ništa protiv privatnih fakulteta. Privatni fakulteti svakako imaju svoj legitimitet i oni treba da postoje, s tim što treba da imaju iste uslove kao i državni fakulteti i državni univerziteti. Pre godinu i po dana postojala je inicijativa da se dovedu strani privatni fakulteti kod nas i mi smo se tome usprotivili ne iz razloga što se bojimo konkurencije, nego iz razloga što je tada predloženo da ti fakulteti imaju povlašćeni položaj u odnosu na nas, da ne moraju da se akredituju, da ne moraju da imaju prostor, da neki čak i mogu da se finansiraju iz budžeta. Mi smo se tome usprotivili, ali svaki privatni fakultet iz inostranstva, ukoliko dođe ovde i ukoliko ima iste uslove kao i naši fakulteti, dobrodošao je i potpuno smo spremni da konkurentno sa njima radimo.

U čemu je problem sa uvođenjem programa SPIRI, zbog kojeg ste tražili hitan sastanak s premijerom Đurom Macutom? Kakve mogu biti posledice?

To je zapravo jedan novi model finansijskog funkcionisanja koji se nameće visokoškolskim institucijama. On je već primenjen u nekim državnim institucijama. Mi smo se još pre godinu dana usprotivili uvođenju SPIRI-ja, u dogovoru s tadašnjom Vladom dogovorili smo se da je to preuranjeno, da ne postoje još uslovi i da treba da se odloži za godinu dana, a da se u toj godini, a to je bila ova 2025. godina, izvrši određena obuka ljudi koji rade u finansijskim službama u visokoškolskim ustanovama, obuka ljudi koji rade u Ministarstvu. Međutim, ništa se u ovoj godini od toga nije desilo. Niti su ljudi obučeni, niti su isprobani ti programi, niti su testirani. Tražili smo da se oni testiraju na određenom broju slučajeva, da se vidi šta funkcioniše. Zaposleni u računovodstvima u visokoškolskim ustanovama nisu spremni za to, niti Ministarstvo ima dovoljan kapacitet ljudi koji bi to mogli da prate. To je što se tiče, nekih formalnih i tehničnih stvari. Tu postoji još jedna druga stvar koja je mnogo bitnija, a to je suštinska stvar - da je zapravo to jedna vrsta ukidanja autonomije visokoškolskih ustanova. Jer, šta se time postiže? Pa to da vše nijedna finansijska transakcija ne može da se realizuje bez odobrenja ministarstva. Znači, ako neka visokoškolska ustanova želi nešto da uplati ili da isplati, ona mora da traži odobrenje od ministarstva. I sad zamislite situaciju: u jednom danu svaka visokoškolska ustanova ima stotine zahteva za finansijsko poslovanje i onda dolazimo do toga, znajući kakav je odnos vlasti prema Univerzitetu, da će se primenjivati ucenjivački način po pitanju odobrenja finansijskih transakcija. Vlast će imati priliku da ucenjuje dekane da budu pasivni i poslušni, kako bi mogli da raspolažu svojim sredstvima. Zapravo, traži se od visokoškolskih ustanova da ukinu svoje sadašnje podračune kako bi prešli na taj sistem i kako bi vlast kontrolisala kako, kada i ko može da koristi svoja sredstva.

Vi ste kao rektor BU podržali studente i fakultete koji su bili u blokadi, što se ne može reći i za ostale univerzitete u Srbiji. Da li ste na tu temu imali razgovore s kolegama iz drugih gradova? Kako vidite njihov odnos?

Bio sam s njima u kontaktu zbog blokada jer smo svi bili u sličnoj situaciji i imali smo zajedničke sastanke s predstavnicima prethodne vlade povodom toga. Međutim, nisam imao neke sastanke s njima mimo toga i zato ne bih voleo da komentarišem njihove stavove jer svako ima pravo na svoj stav. Na tim sastancima razmenjivali smo određena mišljenja i stavove. Neki rektori su imali stavove bliske mom, neki nisu, neki su imali drugačije stavove, ali to je zapravo pitanje za njih. Pokušavam da uvažim stanovište i da zastupam interese koje imaju članice našeg Univerziteta. Naše članice Univerziteta su jednoglasno bile za podršku studentima i ja sam u tome istrajao i i dalje istrajavam i podržavam studente kao što ih i naš Univerzitet podržava. Kako se neko drugi odnosi prema studentima svog univerziteta, ne mogu da komentarišem.

Nisu u problemu samo fakulteti i univerziteti zbog odmazde vlasti, već i beogradske gimnazije, pa čak i osnovne škole gde smenjuju nepodobne direktore, a profesori i nastavnici koji su podržali studente ostali su bez posla na razne načine. Šta nam to govori?

To nam govori da vlast kompromituje sve ono što je civilizacijska tekovina. Počelo je od parlamenta, od javnog prostora, od javnog dobra, od urbanog nasleđa. Vidimo kakav je odnos vlasti prema obrazovanju. To je svakako nedopustiv odnos prema svemu što je normalno. Profesori koji dobijaju otkaze zbog toga što su podržali studente, studenti koji na nekim fakultetima i univerzitetima dobijaju ispisnice zbog toga što nisu bili na nastavi... To je narušavanje nekih civilizacijskih normi, a pogotovo narušavanje autonomije Univerziteta i prava studenata i profesora. Tako da definitivno da se radi o odmazdi.

Rekli ste da biste prihvatili poziv studenata da se nađete na njihovoj listi. Da li ste takav poziv dobili?

Stojim iza onoga što sam rekao još na početku, a to je da ukoliko budem bio na studentskoj listi, to će mi to biti čast i zadovoljstvo. Studenti imaju moju podršku, oni su veoma oprezni u formiranju svoje liste, imaju svoje kriterijume po kojima formiraju listu. Oprezni su i po pitanju iznošenja imena kandidata koji će biti na toj listi iz određenih razloga. To potpuno poštujem i smatram da oni treba da procene kad je trenutak da se lista i program objave.

Slažete li se sa odlukom studenata da izbornu listu ne treba objavljivati dok ne budu raspisani izbori i zašto?

Zašto bi studenti sada izlazili s listom? Šta je lista? Lista je spisak onih koji konkurišu na izborima. Taj spisak postaje lista onog trenutka kada su izbori raspisani i kad se ta lista preda izbornoj komisiji. Da li će biti izbora i kad će biti izbora, mi to u ovom trenutku ne znamo. Tako da nije prihvatljivo što se od studenta traži da iznesu svoju listu u trenutku kad ima puno nepoznanica i kad zapravo niko nema informacije o tome šta će i kako će se dalje dešavati. Možda izbora ne bude. Zašto bi onda studenti izlazili sa svojom listom? Zašto vladajuća stranka ne izađe sa svojom listom, zašto neko iz opozicije ne izađe sa svojom listom? Opozicija još ne zna ni da li će da izađe, a kamoli da kaže ko je na njihovoj listi.

Verujete li da studenti mogu da pobede na izborima? Je li to moguće pod ovakvim uslovima?

Mislim da je vreme na strani studenata. Dolaze mladi ljudi, sve ih je više, njihov način komuniciranja je drugačiji, njihov novi način organizovanja, novi način prema javnosti, prema građanima, sve to su uspeli da donesu i pokazali su da je ovaj postojeći sistem prevaziđen. Ovi koji su na vlasti rade po nekim prevaziđenim metodama u odnosu na nove studentske metode. Tako da ne sumnjam da će studenti na tim izborima odneti pobedu i mislim da su izbori jedina opcija da se do te pobede dođe.

A da li zaista verujete da će doći do izbora?

Nisam siguran. Svi želimo da verujemo da će do izbora doći, ali ne zavisi od nas, niti na to možemo da utičemo. Tako da ja sam pri stavu da su izbori jedina opcija, da je to jedini demokratski način kako zapravo može da se proveri volja građana i kako može da se promeni vlast. I studenti su na to ukazali. Mislim da imaju veliku podršku građana, mislim da su uspeli da animiraju velike delove populacije, animirali su starije, animirali su ono što je možda još mnogo važnije - ove mlađe koji dolaze. Jedna generacija gimnazijalaca postali su studenti, uskoro će druga generacija postati studenti i to je već velika promena u nekom sastavu biračkog tela u budućnosti i mislim da je to zapravo jedan kvalitet koji je nesporan i koji će sigurno dovesti do podrške studenata na izborima, bez obzira kad budu raspisani. Što se dalje se bude odlagalo, mislim da će podrška studentima biti sve veća i veća. Univerzitet je u prethodnoj godini postigao to da je sada jedna od institucija kojoj se najviše veruje u društvu. I siguran sam da ćemo na tome istrajati da i dalje budemo nosioci kulture, obrazovanja, nauke i jednog civilizovanog života u našem društvu.

BONUS VIDEO: Studentkinja ETF-a o akciji "Raspiši izbore": Građani nisu samo brojevi i glasovi, ova borba nije samo studentska