INTERVJU Blagoje Pantelić: SPC spreman da isključi svakog ko nije lojalista, Porfirije sad sprema udar na episkope

"Nikada u istoriji SPC nismo imali takvog poglavara", naglašava Pantelić tokom razgovora, komentarišući odluku suda o isključenju njega i oca Vukašina Milićevića iz crkvene zajednice.

Ovaj slučaj, koji je po mnogo čemu jedinstven, otpočeo je odlukom Velikog crkvenog suda koji je prebacio Pantelića iz matične Eparhije vranjske u Beogradsko-Karlovačku, čime je, kako on navodi, omoguće patrijarhu Porfiriju da mu lično sudi.

Možete li da objasnite šta u praksi znači kazna koja je vama izrečena i kako će se ona odraziti na vaš život?

Kazna podrazumeva zabranu učestvovanja u svetim tajnama Crkve. Ne mogu da se ispovedam, pričešćujem, ne mogu da budem kum... Ne bih, recimo, mogao ponovo da se venčam u Crkvi. Da ne bude zabune, to i ne planiram, nego samo nabrajam šta mi je sve uskraćeno. Mislim da ni sveštenik neće doći da mi preseče kolač za slavu, što ćemo uskoro saznati, jer mi je slava za nekoliko nedelja. Nemam pravo ni na opelo. Učestvovanje u svetotajinskom životu Crkve je za mene od životne važnosti, jer je moj identitet određen pripadnošću Crkvi. Tako da je ovim montiranim procesom zapravo udareno na ono što me suštinski određuje. Istovremeno, to će se odraziti, tj. već se odrazilo na moj posao. Izdavačka kuća koju vodim objavljuje versku literaturu. I naš, da tako kažem, najveći klijent su eparhije SPC. Patrijarh Porfirije je naše knjige već izbacio iz patrijaršijskih knjižara. Dakle, ovom nekanonskom presudom sam višestruko egzistencijalno ugrožen.

Podneli ste žalbu na odluku Crkvenog suda. Očekujete li da se bilo šta promeni?

Predsednik Velikog crkvenog suda je mitropolit Irinej Bulović, a članovi su mitropoliti Fotije i Metodije, kao i dvojica mirskih sveštenika sa fočanskog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Sapienti sat. Inače, moj proces je otpočeo skandaloznom odlukom upravo VCS-a (Velikog crkvenog suda), kojom sam iz moje matične eparhije prebačen u Beogradsko-karlovačku, kako bi patrijarh mogao lično da sprovodi pravno nasilje nada mnom. Uprkos tome, kao neko ko veruje da su ljudi u suštini dobri i da mogu da se pokaju, tj. preume, verujem da će ovog puta VCS postupati u skladu sa Sveštenim kanonima, Ustavom SPC i Pravilnikom o postupku za crkvene sudove. Drugim rečima, verujem da se VCS neće ponašati razbojnički, onako kako se ponašao Porfirijev Crkveni sud.

Da li postoje slični slučajevi od ranije ili je vaš jedinstven ako uzmemo u obzir da ste vi praktično osuđeni zbog iznošenja stavova?

Ne znam ni za jedan sličan slučaj, da se teologu civilu, na ovako protivzakonit način, sudilo samo zato što se patrijarhu nije svidelo mišljenje koje teolog ima o tome kako on obavlja svoju funkciju. Nije mi poznato da je neki teolog isključen iz naše Crkve zbog verbalnog delikta, zbog kritike upućene tzv. crkvenom vrhu, a koje nemaju nikakve veze sa učenjem i ustrojstvom Crkve.

Da li je vaš primer poruka vrha SPC neposlušnima ili potvrda lojalnosti vladajućoj stranci?

Nemojte mi to odvajat'!

Ko su glavni lojalisti unutar Crkve?

Najotvoreniji i, neka mi ne zameri, najmizerniji je episkop Sergije. Zbog toga se u crkvenom žargonu za ljude poput njega već koristi pojam sergijanci. Uzgred, pod sergijanizmom se, kao što verovatno znate, podrazumevala politika apsolutne lojalnosti rukovodstva Ruske pravoslavne crkve sovjetskom komunističkom režimu. Najodurniji je mitropolit Irinej Bulović, a dokaze za moju tvrdnju možete naći u njegovom poslednjem intervjuu datom Miloradu Vučeliću. Po Crkvu najopasniji, kako vi rekoste, lojalista je, svakako, patrijarh Porfirije. Za razliku od dvojice pomenutih, on pokušava da prikrije da je lojalista, ali mu to baš i ne polazi za rukom.

Ni prethodnici patrijarha Porfirija nisu bili izuzeti od kritika, ali deluje da nisu reagovali i delovali ekstremno kao on?

Njegovo ponašanje je toliko skandalozno da su ljudi u Crkvi potpuno zatečeni. Nikada u istoriji SPC nismo imali takvog poglavara. Uspeo je da prevaziđe čak i svog prethodnika, Inokentija Pavlovića, dvorskog mitropolita poslednjih Obrenovića. A mnogi od nas su mislili da to nije moguće.

Kako iz vašeg ugla zvuče pozivi patrijarha tipa da „moramo da slušamo jedni druge i budemo tu i za brata koji ne misli isto kao i mi“?

Kao školski primer licemerja.

Istovremeno, dok traju "pozivi na jedinstvo“, traje i progon episkopa koji nisu na liniji vlasti. Pa tako imamo slučaj vladike Justina, koji se našao na meti, takođe nijednom nismo čuli da je vrh SPC stao u zaštitu vladike Grigorija kada ga targetiraju režimski mediji. Šta nam to govori?

To nam govori kako će proći svako ko odbija da bude lojalista, čuj mene, ćaci. Progon koji sprovode patrijarh Porfirije i njegovi saborci otpočeo je isključenjem oca Vukašina Milićevića i mene iz Crkve. Ako se nešto u međuvremenu ne promeni, a verujem da hoće, taj progon će se završiti uklanjanjem politički nepodobnih episkopa.