Princ Petar Karađorđević odrekao se u četvrtak svih prava koje mu pripadaju na osnovu prvorodstva u porodičnoj lozi, za sebe i sve svoje potomke. Ova vest iznedila je kako širu, tako i onaj deo javnosti koji se pomno bavi prilikama u kraljevskoj porodici. Kako tvrde, nije praksa da se na ovaj način napušta “presto”, međutim odluka je konačna – njegov naslednik biće princ Filip, koji ima velike simpatije javnosti u zemlji.
Pomenuta odluka znači da će princ Filip biti potencijalni naslednik Aleksandra Karađorđevića, koji je istakao da ceo postupak nije sproveden u skladu sa tradicijom kraljevske porodice.
Prestolonaslednik je poželeo sreću najstarijem sinu princu Petru, te naglasio da ceni njegovu iskrenost u vezi sa odlukom koju je doneo. Ipak, njegova izjava da ceo postupak nije sproveden u skladu sa tradicijom i normama kraljevske porodice postala je okidač za sumnje među građanina – šta se to dešava među Karađorđevićima?
Član Krunskog saveta Dragomir Acović kaže za Nova.rs da je ovakav postupak princa Petra izuzetak u istoriji kraljevske porodice, čime se zainteresovanost javnosti dodatno povećava.
„Jedan deo komentara ticao se toga da smo mi republika, te da nas ovakve situacije i ne interesuju, međutim stvarnost je drugačija. Ovde republika nije došla legitimnim putem, već nasiljem koje je stvorilo čitav niz problema. Otuda tolika želja građana da čuju informacije oko odricanja prava princa Petra. Njegov slučaj nije izuzetak, ali je činjenica da se retko dešava“, ističe Acović u izjavi za Nova.rs.
Naš sagovornik dodaje da je ovakav slučaj postojao i 1909. godine, kada se prava na presto odrekao princ Đorđe u korist brata Aleksandra.
„To nisu stvari kojima se radujemo, ali moramo da ih razumemo, prosto to se dešava i u svetu. Nakon te odluke, po osnovu prvorodstva prava prelaze na sledećeg najstarijeg brata. U ovom slučaju to je Filip i tu ne postoji nikakav problem. Videli ste da je njihov otac izrazio nezadovoljstvo što to nije urađeno u Beogradu, a njegovo pravo je da izrazi svoje nezadovoljstvo“, dodaje on.
Acović naglašava da ništa nije narušeno u vezi sa statutom kraljevske porodice, te da je to najbitnije u ovom momentu. Komentarišući izjavu prestolonaslednika Aleksandra, da ceo postupak nije sproveden u skladu sa tradicijom, član Krunskog saveta ističe:
„Sama izjava, na neki način, daje osnov za određene priče, ali one su se pojavile i pre samog saopštenja. Prestolonaslednik nije osporio činjenicu da je došlo do prenosa, već je njegov osnovni komentar vezan za činjenicu da je toj primopredaji trebalo da prisustvuje i on. Sa druge strane, zašto on nije prisustvovao, u to već ne mogu da ulazim“, zaključio je Acović.
Prestolonaslednik Aleksandar direktan je potomak Petra II (1923-1970), koji je svoju starost doživeo u Beogradu, iako su komunisti bili na vlasti od 1945. Njegov otac je Aleksandar Ujedinjitelj, čiji je otac Petar I Karađorđević. To je ta čuvena, „glavna“ grana stabla na koju se nastavljaju princ Petar i Filip. Njihov dvojica, kao i princ Aleksandar (1982) direktni su potomci prestolonaslednika Aleksandra.
Princ Petar, koji se u četvrtak odrekao svih prava rođen je 1980. godine u Čigaku. Školovao se u Engleskoj, ali i drugim zemljama Evrope gde se usavršavao na polju dizajna i umetnosti.
Njegov mlađi brat, princ Filip, rođen 1982. godine, poznat je široj javnosti u zemlji budući da je nedavno podržao borbu protiv istraživanja bora i litijuma, odnosno veliki broj protesta koji je bio u zemlji. Poput Petra, obrazovao se u Londonu, a veliki je ljubitelj surfinga, snoubordinga i fudbala.
Neretko trči maratone, a kako stoji u zvaničnoj biografiji interesuju ga slikarstvo, finansijska tržišta, muzika i meteorologija. Princ Filip sa svojom suprugo i sinom Stefanom (3) živi u Srbiji.
Treći brat, ujedno i najmlađi je princ Aleksandar koji se poput svoje braće školovao u inostranstvu, a ljubitelj je fotografije, umetnosti i filma. Voli muzeje, književnost, košarku i fudbal.
Bonus video: Veče Sa Ivanom Ivanovićem – Gosti Princ Filip i Princeza Danica Karađorđević
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare