12
Zbog nedovoljnog broja specijalista u bolnicama, a sve više pacijenata, termini za ambulantne preglede svedeni su na minimum, a svakodnevno zakazivanje, uvedeno u vreme bivše ministarke zdravlja Danice Grujičić, više ne postoji. Za pregled kod pet najtraženijih specijalista, pacijenti u Srbiji čekaju dva do tri meseca, neretko i duže, zbog čega većina odlazi u privatne ustanove.
Lekari za Nova.rs kažu da se hvataju za glavu, ako treba da zakažu termin za pregled u sekundarnoj ili tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi za internistu-kardiologa, endokrinologa, neurologa, reumatologa ili fizijatra.
Situacija je u velikim gradovima za nijansu bolja, nego u malim mestima u unutrašnjosti, gde su oboleli usmereni na opšte bolnice u kojima nema ni kadrova, ni medicinske opreme.
“Teško je zakazati termin za specijaliste, naročito za kardiologa i endokrinologa. Naša Opšta bolnica kad izbaci termine, ne bude ih ni blizu dovoljno u odnosu na broj pacijenata. Lekari se doslovno grabe za termine kako bi ih obezbedili obolelima. Ko se u momentu, kad izbace termin, nađe pored kompjutera, taj će uspeti, a ostali moraju da čekaju sledeći mesec. Za kardiologe i endokrinologe čeka najveći broj pacijenata, a tih specijalista je malo”, objašnjava dr Olgica Obradović, direktorka Doma zdravlja u Smederevu.
U Opštoj bolnici u ovom gradu, početkom svakog meseca specijalisti izbacuju po nekolicinu slobodnih termina za naredni mesec, pa ko ugrabi – dobija pregled.
“Svakako se čeka minimum mesec i po dana, a za one koji nemaju sreće da ovog meseca dobiju termin, čekaće sledeći, pa će tek kroz dva do tri, doći na red. Ako je neko hitan, ide u naš Urgentni centar. Ljude sa uputom bez termina u beogradske bolnice ne možemo da šaljemo, u slučaju da u našoj, gradskoj, nema mesta”, kaže dr Obradović.
U većini manjih mesta u našoj zemlji problem sa zakazivanjem je isti.
“Poseban problem je nedostatak specijalista sekundarnog nivoa. U Milanovcu nema endokrinologa, ni internista kardiologa. Takođe veliki problem je i zakazivanje kod reumatologa ili fizijatra. Ova gužva za termine je samo pokazatelj da u našoj zemlji specijalisti opšte medicine treba malo da se uozbilje i da više koriste svoju specijalizaciju. Često, bespotrebno ljude šalju kod specijalista, recimo kod endokrinologa ili kardiologa na svaka tri meseca, za simptome koje u domu zdravlja možemo da rešimo”, objašnjava doktorka opšte medicine, koja je zamolila da ostane anonimna, a zaposlena je u Domu zdravlja u Gornjem Milanovcu.
Ona smatra da država mora da organizuje edukacije za lekare u primarnim zdravstvenim ustanovama, pre svega u manjim mestima, i da im hitno obezbedi medicinsku opremu za rad, kako ne bi slali pacijente kod specijalista za svaku sitnicu.
“Nemamo obučen kadar, niti tehničke mogućnosti da lečimo ljude, a mogli bismo kada bi nam sistem pomogao, što bi državu daleko manje koštalo, nego ovo kako je sad. U Milanovcu nemamo sondu, ni ultrazvuk, bez toga ne možemo ništa. Mogli bismo da radimo i holter pritiska, što rade svi lekari u domovima zdravlja u zemljama regiona. Mi u Srbiji samo pišemo upute i izdajemo recepte. Šaljemo pacijente kod specijalista sa uputima bez termina, jer ih nema. Kod nas ne bude više od 20 slobodnih termina u mesec dana za specijaliste, a imamo 15 lekara i svakodnevno svi šalju bar po jednog pacijenta na specijalistički pregled”, priča ova doktorka.
Ona naglašava da Moravički okrug nema nijednog vaskularnog hirurga, pa građani masovno odlaze u privatne ordinacije ili se sami snalaze da dođu do lekara u Beogradu.
Pročitajte još:
12
1
1
5
“Sami to rešavaju, jer mi nemamo osnova da ih odavde šaljemo na vaskularno u Beograd, gde se inače čeka mesecima”.
Iako u Beogradu i drugim velikim gradovima radi daleko više specijalista, nego u manjim mestima, ima i mnogo više pacijenata, zbog čega ni beogradski domovi zdravlja ne mogu da dođu do termina.
„To svakodnevno izbacivanje termina, koje je uvela Dana Grujičić više nigde ne važi. Recimo, endokrinolozi izbace slobodne termine petkom ujutru i to se odmah popuni. Pacijenti dolaze u šest ujutru kako bi bili među prvima i ugrabili datum za pregled. Oni koji stignu kasnije, ne dobiju ništa, pa onda dolaze narednih nedelja, sve dok im ne nađemo termin, koji bude za mesec i po od dolaska, ili dva, tri, zavisi od gužve“, priča za Nova.rs doktorka zaposlena u jednom beogradskom domu zdravlja.
Ona naglašava da imaju veliki problem sa zakazivanjem i kod neurologa.
„Pacijenti traže određene doktore, a termine dobijamo za ambulante po brojevima, ne po imenu lekara. Tih termina je malo, pa ako hoće u Klinički centar, pacijentu damo uput bez termina. Međutim, u sve većem broju ustanova ne primaju upute ukoliko nema termina, i onda ljudi idu privatno da se leče, jer nemaju izbora“, kaže doktorka.
„Strašno je što u pojedinim bolnicama u Beogradu zakazuju takozvane skraćene termine, koji idu na pet minuta, za prvi pregled. To je naravno nedovoljno vremena da pacijent objasni i simptomatologiju koju ima, a ne da dobije kompletan specijalistički pregled. To rade samo da bi fiktivno pokazali kako imaju dovoljno termina koji su zapravo beskorisni. Naše zdravstvo se svelo na lično zalaganje svakog lekara, koliko će ko da se zauzme za pacijenta, od toga ljudi danas zavise“, naglašava naša sagovornica iz doma zdravlja.
Na Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbija (UKCS), najavljuju veći broj termina i drugačiji raspored rada lekara, zbog naglog povećanja broja pacijenata.
„Ovde je kao u ratu, svi radimo sve. Imamo ogroman priliv pacijenata u hitnoj službi. Trudimo se da oboleli koji su bez termina budu pregledani, jer oni ne dolaze zato što pokušavaju da se ubace preko reda, već imaju visok pritisak i ozbiljne probleme, a nisu mogli da zakažu. Ne možemo da vraćamo pacijenta jer može da se šlogira već sutradan i šta onda? Moraćemo da pojačamo broj termina jer smo prebukirani“, kaže za Nova.rs prof. dr Predrag Mitrović, specijalista kardiologije.
Promena vremena u poslednjih nekoliko meseci stravično je uticala na zdravlje srčanih bolesnika, ističe on.
„Radimo daleko više od broja termina koji izbacimo. Nema više kao nekad da starije kolege ne rade ambulantu, nemamo taj luksuz danas“, objašnjava prof. dr Mitrović.
Specijalisti u bolnicama, kao i njihove kolege lekari opšte medicine, slažu se da je trenutno jedino rešenje jačanje primarnog zdravstvenog sektora, odnosno edukacija izabranih lekara, kako bi mogli da zbrinjavaju kompleksnija oboljenja, bez upućivanja pacijenata na sekundarni i tercijarni nivo za lakše simptome, i opremanje medicinskom aparaturom svih domova zdravlja u Srbiji.
Pregled – Cena
Endokrinologija – od 4.200 do 8.000
Kardiologija – od 6.500 do 8.500
Neurologija – 4.200 do 8.000
Reumatologija – 4.500 do 6.000
Fizijatrija – od 3.000 do 7.000
***
BONUS VIDEO: UŽICE: Dom zdravlja vapi za lekarima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare