Meta na čelima 45 novinara i kritičara režima: Centar za društvenu stabilnost napravio listu za odstrel

"Kokice spremne? Ulaznice vam ne trebaju? Uvalite se u fotelju… Kreće 5D”.

Zažmurite na trenutak na nepismenost ove poruke, ali eto, upravo na ovaj način je na Instagram profilu Centra za društvenu stabilnost najavljen nastavak obračuna sa nezavisnim novinarima u Srbiju. 

Na spisku je ukupno 45 imena, većinom novinara, kojima će ova organizacija baviti u narednim danima.     

Ovo je ceo spisak… 

Veran Matić, Antonela Riha, Vuk Cvijić, Marko Vidojković, Rodoljub Šabić, Tamara Skroza, Branko Čečen, Sanja Lončar, Jovana S. Polić, Vladimir Pavićević, Cvijetin Milivojević, Radmilo Marković, Jelena Kikić, Mladen Savatović, Zoran Strika, Ivana Manušić-Jovanović, Olja Bećković Višnjić, Aleksandar Dikić, Sanja Ignajtović Eker, Nemanja Šarović, Ljubica Gojgić, Dragan Bujošević, Žarko Bogosavljević, Jugoslav Ćosić, Danica Vučenić, Sanja Kljajić, Ana Lalić Hegediš, Ksenija Pavkov, Senka Vlatković Odavić, Miodrag Sovilj, Olivera Kovačević, Jelena Obućina Rakić, Željko Veljković, Zoran Kesić, Žaklina Tatalović, Aleksandar Mitić, Dragoljub Petrović, Milan Ćulibrk, Goran Dimitrijević, Slobodan Georgiev, Aleksandra Subotić, Filip Švarm, Željko Bodrožić, Stevan Dojčinović, Kruna Savović.

Jezivo, ali ne i iznenađujuće. Osim, možda, imena dojučerašnjeg direktora RTS Dragana Bujoševića. 

Svi novinari s kojima smo ovim povodom razgovarali, saglasni su u dve stvari… Prva je da nema sumnje da iza ovoga stoji režim koji faktički pravi liste za odstrel. Druga je da bi im bilo žao da njihovo ime nije na ovoj listi. 

Upravo to u razgovoru za Novu kaže urednik nedeljnika “Radar” Milan Ćulibrk. 

“Iskreno da vam kažem, bilo bi mi žao da nisam tu. Zabrinuo bih se šta radim u životu, ako me nema na tom spisku”, kaže Ćulibrk. 

O vezama sa ministrom i državom…

Uveren je da iza Centra za društvenu stabilnost stoji Srpska napredna stranka i to neskriveno, jer je jedan od organizatora te organizacije, aktuelni ministar za evropske integracije Nemanja Starović, a tu su i mnogi državni sekretari. 

“Zato mislim da je to što rade kukavički. Trebalo je da se potpišu kao Srpska napredna stranka, kao ispostava Vlade Srbije, kao bilo šta, samo ne kao nekakva nevladina organizacija. Nije nikakva tajna da vlast odavno ima spiskove nepoželjnih ljudi. Svako ko drugačije misli za njih je neprijatelj ove države i izdajnik, a svi vidimo ko zapravo rasprodaje i nacionalno bogatstvo i nacionalne interese”. 

Na pitanje da li misli da je njemu i ostalima sa spiska ugrožena bezbednost odgovara: 

“Sigurno da da, ali iskreno da vam kažem ne razmišljam o tome i nije me briga, sve dok radim svoj posao profesionalno i onako kako Bog i zakoni nalažu. A to je da se objektivno i pravovremeno informiše javnost”. 

Novinar Radara Vuk Cvijić u celoj priči, takođe, vidi potpis države. 

“Nažalost, to su radikali radili devedesetih godina, pravili spiskove novinara. Neki od tih ljudi se ponovo nalaze na tim istim spiskovima i to je to zlo, to je način za koji smo se nadali da se neće ponoviti u 21. veku”, kaže Cvijić. 

Nažalost, svi se dobro sećamo i kako su se devedesetih završavali ovakvi obračuni države s novinarima. 

“Da, znamo šta su radili radikali i kako se to završilo devedesetih. Ubijen je Slavko Ćuruvija, za kojeg je tadašnji ministar informisanja rekao da će mu sve osvetiti. Kada je postao premijer i predsednik, sudilo se kao Slavkovim ubicama, a zapravo su oni koji su bili optuženi oslobođeni, za njegovo ubistvo niko nije kriv, dok se sudi Ćuruvinoj deci koja su osnovala fond u znak sećanja na svog oca”, navodi Cvijić. 

Novinar BIRN-a Radmilo Marković, takođe, je deo ekipe novinara na koju je stavljena meta.

“Nije ugodno kada znaš da te je država označila za neprijatelja sa kojim želi da se obračuna. Jer, taj opskurni centar je upravo to - paradržavno telo koje je zaduženo da proganja, kinji i mrcvari ljude. Pretpostavljam da se centru nije svideo nedavni tekst BIRN-a u kojem smo pronašli kako jedna od saradnica centra, ujedno sestra ministra u Vladi Srbije, dobija pare na nameštenim javnim nabavkama. Ukoliko se nešto nepredviđeno ne desi, nadam da ću u budućnosti još dosta pisati o pojedinim članovima te organizacije, njihovim finansijerima i nalogodavcima, kao i tzv. medijima koji im daju platformu da šire mržnju i proganjaju ljude”, kaže Marković za Novu.

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine i novinarka Nove Ana Lalić Hegediš kaže da ovo nije nikakva najava „serijala“ Centra za društvenu stabilnost, već spisak za odstrel više od 40 ljudi i direktno ugrožavanje njihovih života. 

“Ono što sa sigurnošću već sada znamo jeste da će se u tim filmovima naći svega osim istine. A s obzirom na to da se Centar finansira novcem iz budžeta Republike Srbije, moje pitanje je da li je Aleksandar Vučić spreman da preuzme odgovornost ukoliko neki ludak, koji poveruje u ovu kampanju zla, ubije nekog od nas na ulici? Jer ovo upravo ka tome vodi, a bojim se da tome i služi”, kaže Lalić i dodaje: 

“Nažalost, kada ova država odluči da vas eliminiše, ona to prilično „uspešno“ sprovodi, što je demonstrirano na primeru Slavka Ćuruvije i Olivera Ivanovića. Uznemirujuće je to što su njihovim ubistvima prethodile upravo ovakve kampanje i „dokumentarni filmovi“. Znajući za blisku povezanost Nemanje Starovića, ministra za evropske integracije sa ovim Centrom, postavlja se pitanje i da li ovaj režim zaista ocenjuje da je pravljenje spiska za odstrel nezavisnih novinara pravi put ka Evropskoj uniji”. 

Saglasan je i voditelj TV Nova Zoran Kesić. 

“A šta ćete sutra?”

“Verovatno je želja vlasti da se osetimo ugroženo, pa onda da potreba da sačuvamo živu glavu nadvlada potrebu da časno radimo svoj posao. Tome služe ovi nevešti video radovi poslušnih kućnih ljubimaca režima koji se predstavljaju kao "Centar za društvenu stabilnost". I možda bi se neko od nas čak i osetio ugroženim, da nije jednog malog problema - skloni smo da izađemo iz svojih redakcija i domova na ulicu. A na ulici se najbolje oseti raspoloženje (i neraspoloženje) naroda”, kaže Kesić. 

Sudeći po besu ljudi kojima je dosta laži, lažova i poltrona, navodi dalje Kesić, pitanje "da li se osecate ugroženo" treba uputiti nalogodavcima i sastavljačima ovih spiskova. 

“Usuđuju li se oni da prošetaju ulicom? Odu li na neki javni događaj gde nisu samo dovedeni stranački aktivisti? Ne bih da preterano plašim već preplašene ljudske mrve iz Centra za društvenu stabilnost, ali svaki ozbiljan, odrastao čovek planira budućnost. Pa u tom smislu nije loše da porazmisle o odgovoru na pitanje "a šta ćete sutra?" uz napomenu da još neki spiskovi postoje - spiskovi onih koji prave spiskove. I kao što reče neko "milost ne tražim niti bih vam je dao", svako po svojoj savesti pa Bože zdravlje redom sve po spisku!”. 

Pisac i jedan od autora emisije “Dobar, loš, zao” Marko Vidojković jedno je od imena na ovom spisku, što za njega više nije ni iznenađenje, jer godinama faktički živi u izgnanstvu, upravo zbog pretnji koje je dobijao.  

“Kad ukucate Marko Vidojković u pretragu Informera, izađe skoro 100 rezultata, znači skoro 100 targetirajućih tekstova posvećenih meni. Nema ni jednog pohvalnog, naravno. Zato bih se zabrinuo da se ne nađem u tom novom, nazovi, filmu. To je ta ista kuhinja, ista matrica, prepoznajem čak i glasove i način targetiranja. Stotine targetirajućih tekstova, montaža, izvačenja iz konteksta je bilo na Informeru, na Pinku, u Novostima, Alou, svim tim medijima zajedno… I zaista bi bilo glupo da se ne pojavim i na ovom spisku. Osetio bih se nekako izopšteno i nepravedno izostavljenim”, kaže Vidojković. 

Kad se podvuče crta, direktor vesti na TV Nova Slobodan Georgiev smatra da svi znakovi vode ka jednom mestu.  

“Na osnovu onoga što smo videli da je emitovano o Veranu Matiću, mogu da kažem da je to, po mom mišljenju, izveštaj BIA o tome šta je on radio proteklih 40 godina. Mislim nije dobro po državu kada tajna služba daje neke dosije iz svojih nekih praćenja i onda to puštaju na televiziju. Sve nesreće koje su se desile novinarima organizovao je neko koji je bio povezan sa državom. Dakle, nije se dešavalo da Milanu Jovanoviću u Vrčinu kuću zapali slučajni prolaznik, nego je član SNS to organizovao. Nije Ćuruviju ubio slučajni prolazniki besan zbog tekstova koje on objavljuje u Telegrafu ili Evropljaninu, nego je tadašnja Slobina mafijaška država to organizovala. Isto se desilo i Milanom Pantićem u Jagodini”, kaže Georgiev, dok na pitanje da li se plaši odgovara: 

“Ja prosto iz higijenskih razloga ne mogu da se plašim takve države kojom upravljaju naprednjaci”.