Grujičić: Pacijenti na listi čekanja na Banjici će doći na red ranije, a ne 2033.

Direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS Lazar Davidović kaže da na toj klinici nema generacijskih jazova i da je vode ljudi u najboljem hirurškim godinama. Olja Ćorović iz Udruženja građana obolelih od raka pluća "Punim plućima" ističe značaj ranog otkrivanja bolesti i dodaje da nove terapije daju značajne rezultate. Predsednica NORBS-a ističe da su terapije za spinalnu mišićnu atrofiju koje su dostupne u Srbiji, deci kod koje je bolest otkrivena skrinignom dale potpuno normalan život, bez znakova atrofije.Čak 74.000 građana Srbije u ovom trenutku čeka na operaciju kuka, kolena, katarakte, koronarografiju, na neku dijagnostičku proceduru ili operaciju. Godišnje, Srbija izgubi grad od više od 100.000 stanovnika zbog kardiovaskularnih i malignih bolesti. Da li je neophodna bolja organizacija, više lekara i sestara u zdravstvu, redovniji preventivni pregledi, brža dijagnostika i savremenija terapija? Zašto odlaze anesteziolozi, hirurzi, pedijatri?Ministarka zdravlja Danica Grujičić podseća da je određivano koliko treba da bude lekara u zavisnosti od broja stanovnika po regijama Srbije, "a onda se ni to nije poštovalo"."Sada moramo da napravimo drugu organizaciju i da shvatimo da ne možemo samo da gledamo broj stanovnika, već i konfiguraciju terena i površinu koju jedan Dom zdravlja pokriva", kaže Grujičić za RTS.Domovi zdravlja su bili u nadležnosti lokalne samouprave, napominje ministarka, i ukazuje da su često predsednici opština bili ljudi koji se nisu bavili medicinom, a često nisu slušali struku.Podseća da je 2019. godine doneta odluka da se domovi zdravlja vrate pod kontrolu Ministarstva zdravlja i ocenjuje da je to bila dobra odluka."Tehnologija u medicini se menja. Jedan pregled sada zahteva više vremena. Nije normalno da lekar opšte prakse pregleda 30 ljudi, pedijatar 45 ili 50 dece. To je nešto čime se moramo baviti do kraja godine i onda izaći sa određenim zahtevima. Imamo nezaposlene lekare i sestre koje možemo zaposliti", navodi ministarka.Masa ljudi odlazi u penziju, a što se tiče ljudi koja odlaze iz zemlje, Grujičićeva napominje da se ipak odlazi manje nego ranije i da postoje ljudi koji se vraćaju."Nema nema razloga da se plašimo. Mladi ljudi su dobro edukovani, treba im posvetiti pažnju i na specijalizaciji, to zahteva angažovanje profesora i svih nas. Svaki stariji specijalista dužan je da u službi ostavi nekoga ko će raditi njegov posao kad ode u penziju. Tu penziju ne treba shvatiti kao tragediju, jednostavno se može naći nekakav angažman", ističe Danica Grujičić.Mora da se, naglašava, uspostavi racionalizacija, kontrola i zapošljavanje."Aparaturu imamo, država je uradila neverovatne stvari za poslednjih desetak godina", dodaje ministarka.

"Nismo svesni koliko je značajan skrining aneurizme"

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Davidović, koji je i direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, kaže da postoji nekoliko sukcesivnih generacija i da ona koja je u najboljem hirurškim godinama praktično vodi Kliniku."Na Klinici za vaskularnu hirurgiju tog problema generacijskih jazova neće biti. Oni su rešeni u prethodne dve decenije", kaže Davidović.Davidović naglašava značaj skrininga aneurizme."Mi ovom momentu nismo svesni koliko je značajan i koliko će unaprediti lečenje ove bolesti", ističe Davidović i navodi da je za ove dve nedelje pregledano oko 4.000 osoba, a aneurizma je otkrivena kod 180 ljudi, otprilike 4,5 odsto.Sa ovom kampanjom treba da se nastavi, dodaje Davidović, koji smatra da se u narednom periodu to mora sistematski organizovati i spustiti na nivo primarne i sekundarne zdravstvene zaštite.

"Rano otkrivanje raka pluća smanjilo bi crnu statistiku"

Olja Ćorović iz Udruženja građana obolelih od raka pluća "Punim plućima" kaže da je karcinom pluća jedan od najsmrtonosnijih i zbog toga što se kasno otkrije, u fazama kada je lečenje već otežano i skoro nemoguće."Neko rano otkrivanje raka pluća verovatno bi smanjilo tu crnu statistiku. Godišnja se dijagnostifikuje kod 7.000 ljudi, a 5.000 ljudi izgubi bitku", navodi Ćorovićeva.Od 2020. godine se primenjuju savremene terapije na teret Fonda, koje su, ističe Ćorovićeva, pokazale svoja savršena dejstva."Po prirodi sam optimista što se tiče budućnosti zdravstvenog sistema. Verujem da ima mladih ljudi koji će nas lečiti", kaže Ćorovićeva.

"Terapije za spinalnu mišićnu atrofiju imaju fenomenalne rezultate"

Predsednica Nacionalne organizacija za retke bolesti Srbije Olivera Jovović ističe da su terapije za spinalnu mišićnu atrofiju koje su dostupne u Srbiji, deci kod kojih je bolest otkrivena skriningom, dale potpuno normalan život, bez znakova atrofije."Mi sada imamo situaciju da gledamo decu koja su i kasnije primila terapiju, a koja imaju fenomenalne rezultate", ističe Jovovićeva.Ona dodaje da se u Srbiji leče i odrasli."U Narodnom frontu je oko 7.000 beba pregledano. Samo tri procenta majki je odbilo da potpisuje saglasnost za sam skrining, tako da mislimo da je to negde uspeh sa obzirom na to da je na početku bio mnogo veći problem sa tim odbijanjem i to je predstavljalo ozbiljnu prepreku za sve nas", navodi Jovovićeva.

"Sutra tender za projektovanje novog kliničkog centra u Kragujevcu"

Danica Grujičić je rekla da će sutra biti objavljen tender na Portalu javnih nabavki za projektovanje novog kliničkog centra u Kragujevcu i da će oko godinu dana biti potrebno da se naprave kompletni projekti i tačni planovi, a da će Evropska investiciona banka obezbediti sredstva tokom sledeće godine.Najveća rak-rana zdravstvenog sistema Srbije su liste čekanja. Trenutno više od 74.000 građana čeka na neku dijagnostičku proceduru ili operaciju. Primera radi, 2.606. pacijent na listi čekanja Instituta "Banjica" će na red doći tek 2033. godine, ali ministarka tvrdi da će doći ranije."Dogovorili smo se da, čim se završi rekonstrukcija "Banjice", da ih oslobodimo dežurstava i traumatologije, tako da će oni raditi samo listu čekanja. Ono što nije dobro je što oni imaju listu čekanja za reviziju određenih pacijenata koji su operisani na drugim mestima. Obećali su da će rešiti listu čekanja, radnim danima kad budu radili. Da li će raditi subotom i nedeljom, kakav će raspored napraviti njihov direktor, to je stvar 'Banjice'", rekla je Grujičićeva.Istakla je da, na primer, u Kragujevcu i Čačku nema listâ čekanja za kataraktu i da bi građani, ukoliko se izjasne da žele, mogli tamo da budu operisani.

"Sve što je do mesec dana - nije lista čekanja"

Danica Grujičić je napomenula da je sve što je do mesec dana nije lista čekanja i da se nigde u svetu tako ne klasifikuje.Profesor Davidović je da u klinici na kojoj on radi 20 godina ne postoje nikakve liste čekanja, ali je rekao da bi, da se on nalazi na listi čekanja, "pokušao drugačije da reši svoj problem"."Ko god želi da ga ja pregledam, taj može da zakaže telefonskim razgovorom sa sekretaricom klinike. To bez ikakvog dodatnog napora rade kolege iz primarne zdravstvene zaštite koristeći informacioni IZIS sistem. Ako mene neko od prijatelja nazove da ja pogledam nekog pacijenta ili da ga operišem, ako ja to uradim tako da ne poremetim ništa kod onih drugih pacijenata, a na tome insistiram, mislim da to nije ništa loše", rekao je profesor.Ministarka je istakla da je jako zadovoljna lekarima opšte prakse i da bi im trebalo dati veću šansu, ali i da se poverenje u medicinu zasnovano na dokazima vraća.Olivera Jovović je navela da iskustva organizacije na čijem je čelu govore da nisu potrebne veze i da oni imaju predivnu saradnju sa svim lekarima koji su pacijente sa retkim bolestima bili izdvojeni kao prioritetni."To se dešavalo i za vreme kovida gde se pokazalo da su apsolutno bili zbrinjavani onako kako treba da budu zbrinuti i negde zaista iskustvo nije takvo da je potrebna veza, da su potrebni određeni kontakti", rekla je Jovovićeva i dodala da se najčešće čeka na dijagnostiku, a da je najveći problem kod izuzetno retkih bolesti koje ni najstručniji specijalisti ne mogu da posumnjaju na određene dijagnoze.Istakla je da veruje mladim lekarima i da po svojoj sestri, koja je anesteziolog u KBC "Dr Dragiša Mišović", vidi da smo u dobrim rukama.Olja Ćorović je rekla da, kada je reč o obolelima od raka pluća, kada stignu na Kliniku za pulmologiju, sve ide brzo, a da je dug period zakazivanja i prvih pregleda."Treba malo da se ubrza primarni sektor, jer kažem kada dođu na pulmologiju i kada su ušli tamo, oni brzo završe", rekla je Ćorovićeva.

"Zalagali smo se za test sklonosti"

Govoreći o prijemnim ispitima za Medicinski fakultet, profesor Davidović rekao je da će se ovogodišnji ispit održati na isti način kao i prethodnih decenija i da očekuje veliku zainteresovanost.Istakao je da se u poslednjih godinu i po dana konstruktivno diskutuje kako će upisi na fakultet izgledati kada bude uvedena državna matura."Da ne bi bilo zabune, naš fakultet podržava tu inicijativu. Smatramo da će to unaprediti obrazovni sistem, ali pre svega kao sertifikacioni ispit koji bi trebalo da pokaže uspeh pojedinca u školi, ali i uspeh škole. Naravno, ona treba da ima i svoj uticaj na prolaznost ka fakultetima, ali ne samo ona. Mi smo se zalagali za takozvani test sklonosti koji će pojedini fakulteti, recimo naš, Elektrotehnički, Arhitektonski moći da organizuje, a sve sa ciljem da se zadrži određeni kvalitet", objasnio je profesor.Dodao je da je aktuelni predlog da 40 poena nosi uspeh iz srednje škole, a po 30 poena sa mature i testa sklonosti."Mi bismo želeli da na test sklonosti otpadne 50 poena, a na prethodni uspeh u školi 20. O tome će se sada, sem našeg kolegijuma izjašnjavati najznačajnija veća fakulteta i na kraju Nastavno-naučno, kao najviši stručni organ, pa ćemo nastaviti da diskutujemo", naveo je profesor Davidović.

"Za specijalizacije se prijavilo 600 lekara"

Ministarka Grujičić rekla je da je za specijalizaciju ove godine prijavljeno 600 lekara iz državnih i privatnih ustanova, a da su volonterske specijalizacije raspisane u oblastima koje su deficitarne u nadi da će mladi lekari što pre dobiti posao."Ako se neko opredeli za anesteziju, ja sam ubeđena, odmah može da dobije posao, ne samo u Beogradu, nego bilo gde. Urgentna medicina jako potrebna, opšta medicina isto tako, patologija, radiologija, sportska medicina", rekla je Grujičićeva.Smatra da je sportska medicina možda i pomalo zapostavljena, a ocenila je i da bi stažiranje trebalo da se plaća i da će izračunati ekonomski efekat i predočiti ga Ministarstvu finansija.***BONUS VIDEO - Kada će nam ozdraviti zdravstvo?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kadaenamozdravitizdravstvo-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5766594"]