Verovatnoća da se broj preminulih od koronavrisa po danima od 14. do 28. decembra kretao kao što je zvanično saopšteno, iznosi 1 prema 29.000, što ukazuje na mogućnost da je neko tim podacima manipulisao, kaže za Nova.rs Igor Smolić, koji je na isti problem upozorio i u junu.
U periodu od 14. do 27. decembra, prema zvaničnim podacima preminulo je 698 osoba.
Zvanične dnevne vrednosti preminulih u tom periodu bile su: 49, 53, 49, 47, 51, 51, 54, 47, 49, 51, 49, 49, 52 i 47.
Igor Smolić objašnjava za Nova.rs da je verovatnoća da ovi podaci odgovaraju realnosti oko 1 prema 29.000.
“Maksimalni raspon, razlika između maksimalne i minimalne dnevne vrednosti, je samo 7”, kaže on i objašnjava kako se dolazi do pomenute verovatnoće:
“Kreirano je 3 miliona slučajnih realizacija četrnaestodnevnih nizova brojeva iz Poasonove distribucije sa srednjom vrednošću 698/14 (približno 50), i samo u 104 slučaja je dobijeno da je maksimalni raspon jednak vrednosti 7 ili manje.”
Ukoliko 3 miliona podelimo sa 104 dobijamo približno 29.000.
“Očekivana distribucija maksimalnih raspona za taj period ima najverovatniju vrednost od 23, a 90 odsto distribucije je između 15 i 33”, kaže on.
Dakle, bilo bi prirodno da je razlika između najvećeg i najmanjeg broja umrlih na dnevnom nivou bila dva do pet puta veća od tih sedam u zvaničnim podacima.
“U tih četrnaest dana bi bilo verovatnije da smo imali bar jednom oko 40 i bar jednom 60 preminulih. To je opseg koji bi trebalo da se očekuje. Ili bar da je išlo, recimo, od 43 do 57. Ali ništa od toga se nije desilo”, kaže Smolić.
Gotovo nemoguće da nije manipulisano brojevima
Smolić objašnjava da kada se u nauci testira neka hitopeza – koja bi u ovom slučaju bila da su brojevi odraz prirodnog procesa – obično koriste dva kriterijuma.
Jedan je, kako kaže, da je verovatnoća 1 prema 20. To znači da, statistički gledano, hipoteza može da stoji ako je verovatnoća viša od tog iznosa. Drugi, stroži kriterijum je da je 1 prema 100.
“Ali 1 prema 29.000 vam je, na primer, verovatnoća u rangu da dva puta pogodite za redom kartu koja se izvlači iz velikog špila, pa da pogodite koji će vam broj sledeći izaći kad bacite kockicu za jamb i još posle toga da bacite dinar i pogodite da li je glava ili pismo”, objašnjava plastično.
U naredna tri dana verovatnoća porasla
Na osnovu zvaničnih podataka o dnevnom broju umrlih od kovida 19 objavljenih zaključno sa 30. decembrom, Smolić kaže kako je maksimalni opseg porastao na 11.
„Sada je verovatnoća da podaci odgovaraju rezultatu prirodnog procesa 1 prema 1.900“, objašnjava on.
Međutim, ni taj odnos nije ni blizu nečega što otklanja sumnju u verodostojnost podataka.
Foto: Privatna arhiva
Ako je neko smanjivao podatke, smanjivao ih je čak tri puta
Upozorava da, pod hipotezom da neko svakog dana smanjuje podatke, pravi podaci za period od 14. do 27. decembra bili bi čak tri puta veći.
“Po onome što ja vidim u ovim podacima, kad bi se koristila samo stastistička pravilonst koja postoji za Poasonove distribucije, moglo bi se reći da ovo odgovara, da je neko podelio brojeve sa tri za svaki od ovih dana”, objašnjava.
Podseća na period od 1. do 21. juna, kada je objavljeno da je u tom periodu 18 puta umrla jedna osoba, a tri puta ni jedna osoba za 24 časa.
Tada je neprirodnost podataka bila očigledna i bez računanja.
Smolić, međutim, upozorava da se tragovi mogućih manipulacija vide još od prvog talasa epidemije i traju do danas.
