1
Nakon što ga je na protestu na Vidovdan, 28. juna, pripadnik Žandarmerije udario pendrekom u leđa dok je pokušavao da pomogne povređenom studentu, a potom su ga i priveli pod neosnovanom optužbom da je napao policiju, anesteziolog, dr Vladimir Stefanović iz Zrenjanina, proveo je devet paklenih dana u teškim pritvorskim uslovima. Za Nova.rs dr Stefanović ispičao je kako je izgledalo privođenje i dani u ćeliji.
Doktor Stefanović je posle 10 dana, konačno juče pušten iz pritvora u Centralnom zatvoru u Beogradu.
U pritvor je stigao dva dana nakon vidovdanskog protesta, jer je prethodnih 24 sata proveo u samici u Sopotu.
„Sećam se da su na protestu neki ljudi oko mene povređeni i kao lekar, ali i čovek, krenuo sam da pomognem jedno od njih, ali, nažalost, nisam stigao. Osetio sam udraca u leđa, kada me je pripadnik Žandarmerije udario pendrekom. Nakon toga sam i priveden jer sam samo hteo da im objasnim da sam lekar. Ništa nisam imao u rukama, a oni tvrde da sam ih napao nekom motkom“, priča dr Stefanović.
Kada je ubačen u maricu, njega i još nekoliko privedenih sa povredama, vozili su u krug, dok nisu stigli u policijsku stanicu.
„Vozili su nas u krug i svaki čas otvarali vrata, pa sam video da smo sve vreme negde oko ETF-a. Sa mnom su u vozilu bila još dva klinca, koji su optuženi za napad i imali su povrede. Konačno smo stigli u stanicu u Zemunu, gde su nas postrojili uza zid, kao u streljačkom vodu. Rečeno nam je da gledamo u zid. Posle nekog vremena dozvolili su da se okrenemo kada su nam uzimali podatke i otiske. Jedan dečko, koga su udarili pendrekom u glavu, sedeo je u dvorištu stanice sa teškim povredama. Rekao sam policiji da moraju da ga vode u bolnicu jer postoje rizici od ozbiljnih posledica. Ne znam da li je to bio Luka, koji je posle operisan u Zemunskoj bolnici, ali moguće da je on, tad nisam znao ko je ko. Tek ujutru su ga odveli, kada su i mene sproveli do Urgentnog na pregled, a potom me odveli u nepoznatom pravcu“, seća se doktor.
Kad je sledeći put izašao iz vozila, odveli su ga do samice.
„Bio sam u pritvorskoj jedinici u Sopotu, to sam naknadno saznao. Smestili su me u samicu sa jednim malim prozorom, kroz koji jedva vidite da li je napolju dan ili noć, bez vode i na, čini mi se, 90 stepeni, kao u limenoj kutiji, toliko je bilo vruće, ne daj bože nikome. Kada sam hteo vodu, morao sam da mašem u kameru da bi me odveli do toaleta. Nudili su mi da jedem, ali nisam mogao. Tu, u toj konzervi, proveo sam 24 sata. Sutradan oko podne odveli su me u Centralni zatvor“, seća se doktor.
Tamo je prvi put osetio strah.
„Nisam znao šta me čeka, do tada nisam bio uplašen. Međutim, ušao sam u ćeliju koja je bila malo komotnija od prethodne samice i tu sam čuo svakakve priče. U jednom trenutku neko je rekao da mogu da dobijem i 10 godina zatvora zbog napada na policiju, što se nije dogodilo. Ipak, živimo u takvoj zemlji da uvek očekujete najgore jer se najgore uvek i dešava. Sama pomisao na to me je zaledila. Tamo sam se istuširao prvi put posle tri dana, na onoj vrućini. Niko mi se nije obraćao, bio sam potpuno izolovan, nisam znao šta se napolju dešava. Kad sam izašao, osećao sam se kao da sam sleteo sa Marsa“, kaže dr Stefanović.
Pročitajte još:
1
0
0
0
„Tužilac mi je rekao da ako želim, mogu da priznam da sam napao policiju i da platim 10.000 dinara. Pisali bi mi da sam osuđivan, što bi dovelo do zamrzavanja licence, što mi nikako sad ne treba, a i nisam nikoga napao. Ako sam ja opasnost za ovu državu, onda stvarno ne znam šta da kažem. Čuo sam da se pominjem i kao magarac, što mi je bilo jako smešno. Čuvaću taj klip za uspomenu“, kaže doktor Stefanović, koji uskoro treba da polaže specijalistički ispit.
Sve bi ponovio, ističe on.
„Dužnost svih nas koji smo stariji od 30 godina i koji se nismo na vreme borili za svoju budućnost je da slušamo ove mlade ljude koji sve rade da nešto promene i bore se za sebe i naredne generacije. Neka oni odluče šta i kako hoće, a ja ću se drage volje boriti zajedno sa njima za njihovo bolje sutra“.
Nama se sve ovo dešava, kaže doktor, jer niko do sada nije ustao da kaže ‚Car je go!‘
„I sad svi to govorimo, ali car se pravi lud i gluv. Moja generacija je svoju budućnost loše stvarala, nismo se borili ni za šta, ili smo odlazili iz zemlje ili smo se učaurili. Ovi studenti, mladi ljudi, nešto rade i zaslužuju da im bude bolje u ovoj zemlji, a svi mi koji smo prešli 30 godina ili ne treba ni da glasamo više ili da glasamo za onog koga nam oni odrede. Revoltiran sam, besan, neispavan, muka mi je od svega, sad samo želim da dođem sebi, ali bih sve ovo ponovio ako je to cena koju treba da platim, i nisam se pokajao što sam otišao na protest, naprotiv“, zaključuje doktor Stefanović.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare