0
Preduzeće s posebnom namenom "Beo čista energija", koje po projektu javno-privatnog partnerstva sa Gradom Beogradom gradi postrojenje za tretman i odlaganje komunalnog otpada, saopštilo je danas da će radovi biti završeni do kraja godine, kada će biti moguće zatvaranje gradske deponije smeća u Vinči.
„Realizacija projekta javno-privatnog partnerstva će omogućiti zatvaranje i sanaciju postojeće deponije u Vinči, koja predstavlja jednu od 50 najvećih neuređenih deponija na svetu“, navodi se u saopštenju.
„Beo čista energija“ – u vlasništvu francusko-japanskog konzorcijuma „Suez i Itochu“ i korporacije „Marguerite“, navodi da će do kraja godine biti završeni izgradnja nove sanitarne deponije, postrojenja za recikliranje građevinskog otpada i „postrojenja za tretman procednih voda“, što će omogućiti zatvaranje postojeće gradske deponije.
„Komercijalne aktivnosti su planirane da u potpunosti budu započete 2020. godine, a u izgradnji su nova postrojenja koja obuhvataju 103 MW postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u kojem će se komunalni otpad prerađivati za proizvodnju elektro i toplotne energije“, navodi se u saopštenju.
Na novoj deponiji će se prerađivati biogas i „tretirati kontaminirane procedne vode“, dok će se u drugom postrojenju građevinski otpad reciklirati za ponovnu upotrebu za izgradnju saobraćajnica i drugog.
Kako se navodi, „ulaganja u jedan od najkompleksnijih projekata u regionu“ iznose 370 miliona evra, a 290 miliona evra je obezbeđeno iz kreditnih linija Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB).
Gradilište sanitarne deponiji u Vinči danas je posetila premijerka Srbije Ana Brnabić i rekla da je to „najveći projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji“ i „model saradnje koji bi trebalo da više koristimo“.
Predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) su 12. juna zvanično zatražili od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i njenog predsednika Sume Čakrabartija da se EBRD povuče iz projekta spalionice u Vinči koju finansira kreditom od 128 miliona evra.
Jedan od lidera SzS, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đjilas, rekao je tada da je to „najveća pljačka Beograda koja će budžet i Beograđane koštati preko milijardu evra“.
„Obavestili smo ga da ćemo podneti krivične prijave protiv svih koji su potpisali taj ugovor“, rekao je Đilas novinarima kod sedišta EBRD u Beogradu.
On je rekao da je prvobitno spalionica onog otpada koji ne može da se razgradi, trebalo da košta 179 miliona evra, ali je sadašnja vlast poništila taj projekat, našla strane kompanije koje su formirale konzorcijum i izašle sa svojom cenom spalionice od 290 miliona evra i onda se obratila EBRD-u da dobije kredit.
Grad Beograd će tom konzorcijumu sledećih 30 godina plaćati 38 miliona evra godišnje ili ukupno milijardu i 148 miliona evra, a struja koja se proizvede spaljivanjem smeća pripadaće konzorcijumu, te će grad Beograd sledećih 12 godina da je kupuje po specijalnim cenama višim od tržišnih, rekao je Đilas.
„To znači da će Beograd u sledećih 30 godina platiti milijardu evra više nego što bi bila cena da smo sami to radili“, rekao je predsednik SSP.
Najavljeno je da će dopis o tome, pored EBRD, biti poslat i Razvojnoj banci Austrije, koja je sufinansijer i AFC-u odnosno Svetskoj banci.