Danas se u 34 grada u Srbiji održava veliki protest „Vostani Serbije“

Student Vukašin Đinović ističe da je glavni cilj protesta „Vostani Serbije“ da pokaže koliko građana širom Srbije podržava studentski pokret i da se, kako kaže, „prebrojimo“.

„Cilj protesta je da se prebrojimo, da pokažemo da nas ima zapravo u svim mestima i da širom Srbije građani podržavaju ovaj studentski pokret, da su se probudili i da pokazuju bunt“, kaže Đinović za Danas.

On podseća da studenti već više od mesec dana traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ocenjujući to kao „legitiman način“ da se dokaže da su oni zapravo brojniji.

„Očekujemo dobru energiju, očekujemo veliki broj ljudi i da pokažemo da nismo tiha manjina nego glasna većina“ poručuje on.

Podseća da su studenti i građani 15. marta u Beogradu već pokazali snagu, kada su, kako navodi, pozvali sve da se okupe na jednom mestu i uspeli u tome. Međutim, ovaj put ideja je drugačija.

„Sada je baš ideja, kao i što stoji u najavi, decentralizacija – da ljudi koji nisu u mogućnosti da putuju tako daleko iz bilo kog razloga, mogu da dođu u svoj manji grad i da tu pokažu bunt“, objašnjava Đinović.

Kako kaže, poruka protesta je i da cela Srbija stoji jedinstveno, a ne samo jedan ili dva grada.

Studentkinja Anđela Elez poručuje da je protest Vostani Serbije rezultat višemesečne borbe i istrajnosti studenata i građana koji zahtevaju vanredne parlamentarne izbore i suštinsku promenu društvene stvarnosti.

„Ideja o organizovanju protesta na više lokacija došla je kao prirodan nastavak studentske borbe koja traje već više od šest meseci, iz potrebe da se glas nezadovoljnih čuje ne samo iz velikih gradova, već iz svih sredina u kojima građani osećaju da su im prava i volja ignorisani“, navodi Elez.

Kako ističe, poruka protesta je jasna – „bunt koji su studenti pokrenuli ne staje“.

„Udružili smo se i svi zajedno stojimo solidarno protiv trenutnog režima. Iako se borba vodi dugo, uz brojne izazove i represiju, volja naroda da istraje i da se izbori za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora ne jenjava“, kaže ona.

Koordinacija među gradovima, prema njenim rečima, zasniva se na stalnoj komunikaciji i međusobnoj podršci, kako univerzitetskih centara manjim mestima, tako i građanskih inicijativa studentima.

„Svaki grad ima svoju dinamiku i slobodu da protest prilagodi svojim mogućnostima, ali svi stojimo iza istih ciljeva – slobodni izbori, odgovorna vlast, rad institucija i poštovanje demokratskih principa“, ističe Elez.

Za Novi Sad, plan protesta biće uskoro objavljen na mrežama, a početak je zakazan za 18 časova na Futoškoj pijaci.

„Protest ćemo u Novom Sadu završiti tišinom ispred Železničke stanice, čime ćemo odati poštu stradalima, povodom sedam meseci od tragedije“, dodaje.

Na kraju poručuje da studenti i građani, uprkos dugoj borbi, nisu posustali.

„Ova borba nije trenutni bes. Ona je proizvod dubokog nezadovoljstva i odlučnosti da se sistem promeni. Verujemo da će ovaj protest biti još jedan korak ka dokazivanju da ne odustajemo. Do raspisivanja izbora i ispunjenja zahteva!“ zaključuje Elez.

Profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu, Biljana Stojković, ocenjuje da je organizacija protesta širom Srbije važna za dalju mobilizaciju građana i očuvanje zajedništva u, kako kaže, borbi protiv mafijaškog režima.

„Razumemo da je režim, nakon više meseci otpora, ušao u fazu konsolidacije i da povlači ofanzivne poteze. Na to moraju da odgovore studenti, profesori i građani. Trajanje bunta od šest meseci jeste promenilo igru – Aleksandar Vučić je uspeo da iz defanzive pređe u fazu nametanja uslova. Zbog toga svi zajedno moramo da povratimo vodeću ulogu u borbi za slobodu“, ističe Stojković.

Ona smatra da svaki protest koji pokazuje da otpor traje dodatno ohrabruje ljude i pojačava pritisak.

„Društvena promena je nepovratna, a to zna i Vučić. Predstoje događaji koje režim neće moći da ignoriše. Do pre šest meseci mogao je da ćuti i čeka da protesti utihnu, ali to više nije opcija. Sada mora da pokazuje svojim biračima da ume da suzbije bunt, ali mu je jasno i da represija rađa još veću odlučnost. Na toj klackalici pravi greške“, kaže profesorka.

Stojković ističe da ne sumnja da će se građani u svakom mestu odazvati pozivu na protest, jer je, kako navodi, nenormalnost režima predugo trajala da bi ljudi sada mogli da se povuku.

„Ima nas koji smo spremni da se odreknemo komfora da bismo mafiji videli leđa – tačnije, da bismo mafiju videli iza rešetaka“, poručuje ona.

Posebno ističe značaj činjenice da se protesti sada šire i van glavnog grada.

„Sjajno je što se borba širi. Nije Beograd cela Srbija. Ima mesta u kojima građani gotovo da ne znaju da studentski i narodni bunt postoji, jer ne postoje mediji koji bi ih o tome obavestili. Ako im se protest desi pod prozorom, neće moći da ga ignorišu. Decentralizacija protesta je i politička poruka – da svako selo, grad i mesna zajednica treba da odlučuje o sopstvenom razvoju. Dosta je bilo centralizacije u kojoj se ne odlučuje ni u Beogradu, ni u vrhu stranke, nego u jednoj jedinoj glavi“, zaključuje Stojković.