19
Pre tačno godinu dana Novi Sad je dobio novi Generalni urbanistički plan, koji bi vrlo lako mogao da se pretvori u smrtnu presudu ovom gradu. Građani su se pobunili, ali je samovolja bila jača. Sećanje na ovaj dan donosi aktivista i pisac Nebojša Milenković.
Njegov autorski tekst prenosimo vam u celosti:
Piše Novi Nebojša Milenković
U istorijama gradova ima datuma koji simboličkom težinom o stvarnosti koju živimo svedoče toliko ubedljivo da se uz njih s pravom stavlja epitet istorijski. U istoriji Novog Sada takav datum je 21. jul 2022, kao dan u kom je uzurpator funkcije gradonačelnika i današnji lažni predsednik vladajuće stranke Miloš Vučević, uz asistenciju policije i privatnih batinaša, pokušao da ukine građane! Skupština grada tada je usvajala novi Generalni urbanistički plan – dokument koji bi trebao da određuje strateške pravce razvoja grada, čije donošenje u društvima koja drže do vlastitog digniteta i ozbiljnosti treba da predstavlja praznik.
Problem, međutim, leži u činjenici da se urbanistički planovi u Novom Sadu decenijama unazad ne donose u korist građana – već isključivo u korist povlašćene urbanističko – mafijaške klike, po pravilu usko povezane s vlastima, koju ovde od milošte nazivaju “investitori”.
Umesto nove urbanističke filozofije, zasnovane na vrednostima humanog, solidarnog, urbanistički smislenog i ekološki održivog, odgovornog grada koji vodi računa o kvalitetu života i dobrobiti vlasititih građana – jedino o čemu GUP vodi računa je nastavak hipertrofirane, neplanske gradnje u čijem je epicentru korupcionaški projekat kolokvijalno znan kao „Novi Sad na vodi”.
Ovakav GUP građani Novog Sada odbacili su tako što su na isti podneli više od 13.000 primedbi. Tokom procesa izrade dokumenta (prezentacija, javnih sednica Komisije za planove) primedbe građana ne samo da nisu uvažene već, suštinski, nisu čak ni razmatrane.
Gradska Komisija za planove kojom je predsedavao Radonja Dabetić (a u kojoj sede i lica koja su kao „projektanti” prethodno bila angažovana upravo od strane „investitora” u čijem se interesu „plan” donosi), direktor Urbanizma Dušan Miladinović i „gradonačelnik” Miloš Vučević na argumente građana
uzvratili su nezapamćenim uvredama i klevetama, koje ne samo da ne priliče nosiocima javnih funkcija već ni elementarnoj komunikaciji pristojnih i civilizovanih ljudskih bića. Umesto dokumenta o razvoju grada, GUP je postao dokaz varvarstva vlasti koja grad otima i „razvija” uprkos i uinat sopstvenim građanima!
Verujući u institucije, u i ime 15 ekoloških i urbanističkih inicijativa koje su se aktivno suprotstavile usvajanju ovakvog GUP-a, shodno Poslovniku o radu Skupštine grada, 18. jula 2022. podneo sam zahtev da se u danu usvajanja dokumenta obratim odbornicima Skupštine grada s namerom da obrazložim primedbe građana i ukažem na štetnost usvajanja ovakvog dokumenta. Jedini zahtev, danas čuvenog protesta „Protiv GUP-a – Svi za Novi Sad!” bio je, dakle, da se u Skupštini grada čuje i glas građana. Iako ih je na to obavezivao zakon, ni sekretar ni predsednica Skupštine Jelena Marinković Radomirović na isti nisu odgovorili, niti ga ponudili na izjašnjavanje odbornicima. Procedure i zakoni su suspendovani, a jedini „odgovor” koji smo kao građani dobili bile su metalne barijere, privatno obezbeđenje „Intersek” (angažovano javnim novcem) i interventne jedinice MUP-a. S namerom da najplašljivijeg i najlažljivijeg „gradonačelnika” u istoriji Novog Sada „zaštite” od sopstvenih građana i toga da prvi put u „političkoj karijeri” bude prinuđen da sasluša drugačije mišljenje – građani su tog dana na najbrutalniji način prebijani i privođeni.
Pravo građana (garantovano međunarodnim konvencijama koje je ratifikovala i naša zemlja) da se slobodno izjasne o strateškim pravcima razvoja sopstvenih gradova onemogućeno je pendrecima, batinanjem i hapšenjima izvođenim od strane nabildovanih lica u belim majicama, koja za to nisu imala nijedno zakonsko ovlašćenje.
Snimci sukobljavanja građana s jedne i policije i batinaša sa druge strane obišle su svet. Nepuna dva meseca od ubistva Džordža Flojda, kom su
u Americi prilikom hapšenja policajci klečali na vratu – iz Novog Sada stiže slika dvojice stokilaša u belim majicama kako na identičan način kleče na vratu, potom i hapse Milorada Ljeskovca, magistra elektrotehnike i oca troje maloletne dece.
Iako su imena batinaša koji su maltretirali građane a ponižavali policiju svima poznata, za nasilje nad građanima do danas nije odgovarao niko. Štaviše, isti batinaši primećeni su i tokom gušenja pobune u Šodroš survajver kampu, takođe jednom od simbola građanskog otpora nenarodnom režimu koji u gradu i prirodi koja ga okružuje ne vide resurse za unapređenje kvaliteta života i zdravlja građana već isključivo predatorski plen.
Od jasnog insistiranja za utvrđivanjem odgovornosti batinaša, svega nedelju dana kasnije, na protestu „Buna protiv mafije” odustali su i sami organizatori – tako što je kao centralni zahtev Miran Pogačar zatražio raspisivanje referenduma o Gup-u (što vlast, očekivano, nije razmatrala). Antidatiranim, to jest falsifikovanim dokumentom, na Zatev da se obratim odbornicima predsednica Skupštine grada “odgovorila” je 24. jula (četiri dana nakon održane sednice) tako što je njen „službeni dopis” kurirska služba Skupštine ubacila u PTT sanduče Skupštine stanara zgare u kojoj živim (dostavnica koja „potvrđuje” prijem dokumenta uredno je iscepana ali na njoj se svakako ne nalazi moj potpis)…
Godinu dana kasnije, za iskazanu besprizornost Miloš Vučević nagrađen je funkcijom ministra odbrane i mestom navodnog predsednika Srpske napredne stranke. Novi Sad dobio je novog, lažnog gradonačelnika Miloša Đurića koji očigledno radi na baterije – što je veliki problem pošto je ruka koja
drži daljinski daleko pa se i baterije brže troše, tako ostaje nepoznanica da li u ovom času uopšte imamo gradonačelnika?! U međuvremenu, protiv aktivista podneto je na desetine krivičnih i prekršajnih prijava koje još uvek nemaju epilog. Deo aktivista angažovan u borbi protiv usvajanja Gup-a formirao je političke organizacije „Građanski pokret Bravo” i „Zajedno za Novi Sad”, uzimajući učešće i u organizaciji aktuelnih protesta Srbija protiv nasilja.
Nažalost, umesto da u politiku unesu žar i energiju aktivizma, postali su žrtve narcizama malih razlika te su i sami protesti – koji su pokazali nedvosmislenu želju Novosađanki i Novosađana za političkim promenama – trenutno u popriličnoj senci njihovog međusobnog fizičkog sukobljavanja (koje se odigralo na samom protestu) za koje, kao građani, još nismo dobili adekvatno objašnjenje niti izvinjenje. Nakon svake veće kiše Novi Sad je i bukvalno na vodi – pošto invazivna stanogradnja nije praćena izgradnjom i unapređenjem kanalizacione infrastrukture.
U sklopu pripremnih radova za izgradnju „Novog Sada na vodi”, u neposrednoj blizini njegove buduće lokacije, otpočela je gradnja novog mosta – u okviru projektovane „obilaznice oko Novog Sada”. Opet uz asistenciju policije, vlast ugušila je i Šodroš kamp, ugrozivši tamošnjih 150 zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, opet izlazeći u susret „investitorima” (ovaj put kineskim) koji tu planiraju izgradnju privremenog, pomoćnog mosta. Kao ključni razlog za „planiranje” tranzitne obilaznice „oko Novog Sada” – koja pri tom ne obilazi APSOLUTNO NIŠTA pošto prolazi kroz širi centar, to jest prilično gusto naseljen deo grada – vlast je potegla „argument” kako je na tom mestu „obilaznica projektovana pre 70 godina”!? Ono što se uporno prenebregava je da su na tom mestu pre 70 godina živele žabe – dok danas tu žive ljudi!
Uostalom, deluje kako su u čitavoj priči ljudi zapravo najmanje bitni pa nam ne ostaje ništa drugo do da se zapitamo: kome pripada i u čijem se interesu „razvija” jedan grad – ukoliko se to ne čini u interesu njegovih građana!?