Na mestu gde je danas velika rupa u zemlji predviđena za otpad iz rudnika Čukaru Peki, takozvano jalovište, Miodrag Živković do prošle godine je obrađivao zemlju. U okolini Bora, živeo je od oko šest hektara imanja – šuma i njiva sa kojih je dobijao hranu za stoku. Zemljište mu je prinudno oduzeto u eksproprijaciji, a krupnu stoku je rasprodao jer nema od čega da je hrani. Danas, kaže, živi od 14 hiljada dinara invalidske penzije.
„Mi smo od domaćina na selu postali socijalni slučajevi“, započinje svoju priču Živković za CINS, koji pokušava da naplati imovinu svog oca Petra.
Pročitajte još...
Sve je počelo kada je, u aprilu 2020. godine, država proglasila javni interes za eksproprijaciju za područje rudnika Čukaru Peki, u vlasništvu kineske kompanije Ziđin Majning (Zijin Mining). Miodrag Živković je dobio rešenje o eksproprijaciji, odnosno prinudno mu je oduzeta zemlja, za koju je naknadu trebalo da plati kompanija. On se sastao sa predstavnicima Ziđina u prostorijama Gradske uprave u Boru, ali do dogovora nije došlo. Naime, kompanija mu je ponudila nisku cenu – nižu od tržišne vrednosti, prema proceni Poreske uprave. Imanje od koga je živeo Poreska uprava je procenila na oko 22 miliona dinara i on se sa tim slaže.
U očekivanju takve ponude, Živković mora u Osnovnom sudu u Boru da vodi postupak protiv kompanije. Kompanija, naime, traži ponovno veštačenje kojim bi mogla da obori tu cenu.
„Multinacionalna kompanija koja je puna para, a mi smo bez dinara u džepu i mi treba da se sa njima rvemo po sudovima. Ljudi sa sela, to smo izabrali da budemo. Niti smo pismeni niti imamo neke pare da uložimo u advokate“, požalio se Živković, koji se plaši i zagađenja koje preti ovom kraju.
U hladnoj sali mesne zajednice sela Slatina, kod Bora, sa novinarkama CINS-a sede i drugi meštani ovog kraja. Ljude različitih profila i životnih okolnosti za jedan sto okuplja ista briga – da li će na sudu uspeti da dobiju kineskog investitora i pravično naplate hektare njiva i šuma koji su im prinudno uzeti u eksproprijaciji zarad rudnika Čukaru Peki. Zemlja koja se generacijama prenosila njima je, kažu, oduzeta preko noći, a proći će godine pre nego je naplate na sudu.
Zbog problema sa naplatom, u toku je 12 postupaka protiv Srbija Ziđin Majninga (Serbia Zijing Mining) pred sudom u Boru. Prema podacima suda, većina predmeta čeka veštačenje. Jedan rešen postupak trenutno po žalbi čeka odluku Višeg suda u Zaječaru, a jedan je vraćen na ponovno odlučivanje.
CINS otkriva probleme koje je donela eksproprijacija, na štetu stanovnika Slatine. Meštani koji su naterani na prodaju imovine, a žele pravičnu naknadu, osuđeni su na duge procese u kojima sudovi odlučuju o njihovoj sudbini – ali im to ne garantuje pravdu.
Trenutna verzija novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji to neće promeniti. On je poslednji u nizu propisa kojim se širi mogućnost eksproprijacije u korist privatnika, a na štetu građana, smatraju sagovornici CINS-a.
U slučaju Gorana Dimitrijevića veštaci su na sudu umanjili cenu koju Ziđin treba da plati. Poreska uprava smatra da je Dimitrijević imao njive, pašnjak i šumu vredne skoro 6,6 miliona dinara, ali je sud tražio od kompanije pet i po puta manje – nešto više od 1,2 miliona dinara.
Prema presudi do koje je CINS došao, oborena je cena Poreske uprave, a prihvaćena je procena veštaka.
Advokat sa višegodišnjim iskustvom u radu na predmetima eksproprijacije, Predrag Savić, objašnjava da je odluka suda u Dimitrijevićevom slučaju nedopustiva:
„Mislim da je ta odluka (gde im je plaćeno ispod cene koju je odredila Poreska uprava) diskriminatorska i da je vrlo loša i za vladavinu prava“.
On objašnjava da kompanija Ziđin želi da što jeftinije dođe do zemlje i da je to njeno legitimno pravo, ali to nije u skladu sa sudskom praksom. U jednoj presudi Ustavnog suda, dodaje Savić, piše da procena Poreske uprave predstavlja najnižu cenu koju sud može da odredi.
Goran Dimitrijević se žalio na odluku osnovnog suda pa čeka presudu Višeg suda u Zaječaru.
„Mi ne želimo i ne možemo da sprečimo rudarstvo. Ali zašto mi, pojedinci, da budemo žrtve tog rudarstva? Mi smo trenutno žrtve“, zaključuje.
Iz kompanije Ziđin za CINS potvrđuju da se inače u postupku eksproprijacije isplaćuje tržišna vrednost nepokretnosti, koju određuje lokalna kancelarija Poreske uprave.
Međutim, nakon što je proglašena eksproprijacija, Poreska uprava je bez obrazloženja višestruko uvećala tzv. tržišnu vrednost nepokretnosti, tvrde u kompaniji. Ta cena, smatra Ziđin, nije realna, jer bi to značilo da zemljište 5, 6. i 7. klase u Slatini kod Bora vredi višestruko više od npr. najplodnijeg zemljišta 1. klase u Vojvodini.
Tako je, objašnjavaju, i nastalo neslaganje sa nekoliko vlasnika iz Slatine i odlazak na sud.
Novac od eksproprijacije se godinama čeka
Problema ima čak i kada sud presudi u korist meštana, navodi se na sajtu CINS-a. To pokazuje primer Ivice Todorovića iz Slatine. Naime, Osnovni sud u Boru tražio je da mu Ziđin isplati za zemlju cenu koju je propisala Poreska uprava, ali je tu odluku poništio zaječarski sud. U junu 2021. predmet je vraćen sudu u Boru da ponovo odluči o njemu.
U svojoj knjizi „Iskorak ka pravdi“ advokat Predrag Savić govori da je praksa vraćanja postupka na ponovno suđenje nepremostiva prepreka i jedan od najvećih problema u praksi.
„To predstavlja povredu prava postupanja u razumnom roku“, piše u knjizi. Ovakvi postupci su hitni, navodi, ali raniji vlasnici imovine čekaju godinama da se odredi naknada i isplati novac.
U realnom roku sudski postupci mogu da se završe za 2-3 godine, a u ekstremnim slučajevima mogu da traju i više od 10. Savić zaključuje da meštani okoline Bora mogu da „zaštite svoja prava samo ako imaju adekvatnu pravnu pomoć“. Protok vremena zbog trajanja sudskog postupka ljudima se nadoknadi kamatom.
Kompletnu priču pročitajte na sajtu CINS-a.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare