Bolest koja je opasna po život, a počinje najobičnijom prehladom

Kako bi se skrenula pažnja na infekciju donjih disajnih puteva, Svetska zdravstvna organizacija ustanovila je 12. novembar za Svetski dan borbe protiv upale pluća, posvećen širenju svesti kod ljudi kako bi se podsetili da vode računa o svom respiratornom zdravlju. Loš kvalitet vazduha, pogrešne životne navike, pušenje, dugotrajan boravak u zatvorenom prostoru, oslabljen imunitet, virusne i bakterijske infekcije, sve to može da naruši zdravlje pluća.Upala pluća se javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima imunog sistema. Pneumonija ili narodski upala pluća, može biti blaga, ali i opasna po život. Najozbiljnija je po novorođenčad i malu decu, osobe starije od 65 godina, kao ione sa zdravstvenim problemima ili oslabljenim imunološkim sistemom.

“Zapaljenje pluća i pneumonije su među najčešćim infekcijama u detinjstvu. U zemljama u razvoju su ta zapaljenja većinom bakterijske prirode, a u razvijenim zemljama se najčešće radi o virusnim infekcijama. Najčešći izazivač bakterijskih pneumonija je pneumokok, jedan od najvećih „ubica“ na svetu. Međutim, danas se pneumokokna bolest može prevenirati vakcinacijom i to je važna stvar. Ta vakcina je u Srbiji uvedena 2017. godine u kalendar obaveznih vakcinacija, a od ove godine smo osavremenili tip vakcine koju deca dobijaju. Kod dece uzrasta do 3 godine najčešće infekcije pluća uzrokovane su virusima, a kod dece starije od 4 godine, mnogo češće se javljaju bakterijske infekcije upale pluća. Međutim, u poslednje vreme se sve više prepoznaje značaj kombinovanih virusnih i bakterijskih infekcija donjih disajnih puteva, u kojima virusne infekcije „otvaraju“ putbakterijskim. Upala pluća je u načelu bolest koja se lako leči, ali u 5 do 10 odsto slučajeva upala pluća može da bude praćena komplikacijama. U svetu, gde je vakcinacija protiv pneumokoka uvedena i primenjuje se duže nego kod nas, za 70 odsto je manje bakterijskih upala pluća”, objašnjava prof. dr Predrag Minić, pulmolog.

Kao i većina infektivnih oboljenja i pneumonija uzrokovana bakterijom pneumokok se karakteriše prisustvom nespecifičnih i specifičnih simptoma.Opšti simptomi (nespecifični) slični su kao kod prehlade ili gripa, a razlika je u tome što traju duže.Najučestaliji među njima su: groznica, gubitak apetita, umor, mučnina, povraćanje, bol u prsima, dijareja, znojenje, drhtavica, kratak dah, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja.“Kod nas su deca zaštićena vakcinom, ali se još uvek nedovoljno pažnje obraća na starije od 65 i ljude koji su u velikom riziku da teško obole od pneumokokne bolesti. Tu se pre svega misli na one koji nemaju slezinu, osobe sa ozbiljnim oštećenjem imuniteta - HIV pozitivne osobe,transplantirane, obolele od malignih bolesti. Mnogi ne znaju, ali i za ovu kategoriju stanovništva država snosi troškove imunizacije. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio Covid-19, Svetska zdravstvena organizacija jepozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za Covid, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima”, kaže dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju, UKC Srbije.

Preporuke Instituta za Javno zdravlje, kao i brojnih svetskih referentnih ustanova odnose se na zaštitu dostupnim vakcinama.„Više nije lako lečiti ozbiljne infekcije i zbog sve češće antibiotske rezistencije. Koliko smo rezistentni na antibiotike govori i podatak da se čak 20 odsto svih slučajeva sa pneumonijom, i pored upotrebe antibiotika u lečenju, na žalost završi smrtnim ishodom. Zato apelujem na svestarije i osobe u riziku da se vakcinišu”, kaže dr Stjepanović.Od kako je počela epidemija COVID – 19, lekari svakodnevno upozoravaju da je među novozaraženima sve više mladih ljudi, koji imaju ozbiljne kliničke slike i teške upale pluća.“U razgovorima sa pacijentima širom Srbije, iz brojnih udruženja, došli smo do zaključka da su njima pluća danas mnogo važnija zdravstvena tema nego ranije. Tu ne mislim samo na redovne kontrole, odlaske kod lekara i kontinuirano uzimanje terapija, već im je sve veći fokus na prevenciji, odnosno imunizaciji, kako od kovida i gripa, tako i od pneumokokne bakterije, koja takođe izaziva pneumoniju/upalu pluća, nekad i sa fatalnim ishodom. Korona nam je očito mnogo toga uzela, ali je i nešto dobro donela. To je briga o našim plućima i svest o tome koliko je važno delovati preventivno kada je reč o brojnim respiratornim tegobama”, kaže Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drdraganajovanoviuporankaaljzbogkogsetrebajavitilekaru-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3021296"]