0
Izvršni direktor za razvoj, projektovanje i investicije "Beogradskog vodovoda i kanalizacije" Vladimir Milojević izjavio je, komentarišući koliko količinu vode mogu da prime beogradski odvodi, da nema razloga za brigu i da atmosferska kanalizacija ne može biti uzrok poplava.
„Sve češća pojava kiše jakog intenziteta je posledica klimatskih promena i to pravi problem i nama ovde, i u regionu, a i šire. Atmosferska kanalizacija ne može da bude razlog poplava u Beogradu. To su bujični tokovi, to je regulacija vodotokova“, rekao je Milojević za RTS.
On je ukazao da dve trećine Beograda od Drugog svetskog rata, dok se gradilo planski, ima atmosfersku i tri četvrtine fekalnu kanalizaciju.
„Mi tu nemamo većih problema. Tamo gde postoji planski odrađena kanalizacija, u 99 odsto slučajeva ona funkcioniše kako treba. Kad dođe do zagušenja naše ekipe stupaju na scenu i to rešavamo vrlo brzo. Nekada desi da ovakve kiše zauzmu širu oblast i onda ima problema“, rekao je Milojević.
Povezane vesti:
On je istakao da bi Grocka do 2022. trebalo da bude deo beogradskog vodovoda.
Naglasio je i da je više od 20 puta sa svojim timom bio u naselju „Veljko Vlahović“, gde je, kako su preneli mediji, juče poplavljeno oko 20 kuća.
Milojević je ukazao da dalje od ovog naselja’ ne postoji planski i legalno izvedena kanalizacija, ali je istakao da postoji rešenje za to.
„Direkcija za izgradnju grada u ovom momentu priprema projekte i treba da uđe u izgradnju nove Kumodraške ispod naselja ‘Veljko Vlahović’, gde treba da se gradi i atmosferski kolektor. To će biti rešenje. Ja mislim da će radovi početi već početkom sledeće godine“, naveo je Milojević.
Kako je dodao, leva obala Dunava ima isti problem kao i naselje „Veljko Vlahović“.
„Tu je poslednjih 40 godina došlo do intenzivne neplanske gradnje. Mislim da će već u septembru izaći tender za izgradnju kanalizacija Krnjača, Kotež i Borča sa postrojenjem za preradu otpadnih voda“, naveo je Milojević.
Milojević je istakao da je velika potrošnja vode problem u prigradskim opštinama .
„Kada su velike vrućine potez prema Barajevu bio je opterećen sa 240 litara u sekundi. Posle pada kiše, sutradan, bilo je 70 litara u sekundi. Mi proizvodimo kvalitetnu vodu za piće, to nije voda kojom treba da se zalivaju bašte i staklenici. To se rešava nekom alternativom. Voda beogradskog sistema ne treba da bude korišćena za zalivanje“, izjavio je Milojević.
Navodi da treba naći optimalan koncept koliko nas košta proizvodnja vode i koliko građani mogu da plate.
„Tu se postavlja pitanje i blok tarife i nekih drugih stvari“, poručio je on.
BONUS VIDEO: Najmnogoljudniji gradovi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
