Anketna komisija iznela podatke o ključnim partnerima države na projektu rekonstrukcije Železničke stanice

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić naveo je da je Srbija u opasnosti da se kredit sa kineskom bankom Eksim proglasi dospelim, jer je prema ugovoru o kreditu Srbija obavezna na potpuno izvršenje komercijalnog ugovora, što se, prema dostupnim podacima, nije desilo. Dušan Dobromirov, profesor na FTN u Novom Sadu, govorio je o finansijskim izveštajima kineskih podizvođača (koji se ne odnose isključivo na projekat rekonstrukcije), ali svedoče o "bahatom, kolonijalističkom odnosu prema našim propisima", piše N1.

„Ono što hoću da podelim sa vama jeste građevinski dnevnik, zvanični dokument koji je objavljen na sajtu Vlade. I ovo je građevinski dnevnik za 4. jul, dan pred otvaranje stanice. On je uredno pečatiran i potpisan, a tu se kaže se da su se stekli uslovi za otvaranje krila B za korišćenje putnika. Dakle, ovim dokumentom je nadzor, odnosno inženjer koji radi u nadzoru, a to je firma Ežis d.o.o, Ežis Grupe (EGIS), konstatovao je da je stanica bezbedna za putnike, odnosno spremna za korišćenje putnika“, kazao je Obradović.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjeg Radonjić istakao je da je Ugovorom o kreditu sa kineskom bankom Eksim Srbija je obavezna da obezbedi potpuno izvršenje Komercijalnog ugovora.

„Radi se o iznosu oko milijardu dolara, koji se sutra može proglasiti dospelim. Poređenja radi, mesečni transfer penzija u Srbiji je na nivou od oko 750 miliona dolara“, kazao je on.

Prema Komercijalnom ugovoru, kineski konzorcijom CRIC-CCC bio je dužan da angažuje jasno ograničen broj podizvođača sa središtem u Narodnoj Republici Kine (do 54 odsto), dok je za druge podizvođače bio potreban javni konkurs i saglasnost Republike Srbije, naveo je.

Konzorcijum CRIC-CCC je angažovao kineske podizvođače, ali ne do 54 odsto, nego u celosti, dodao je.

„To su firme CCECC, CRCC11, CRDC i tako dalje. To su sve kineski podizvođači, jer iako imaju adrese u Srbiji, njihova središta su u Kini. Tek u sledećoj fazi, ovi kineski podizvođači su angažovali podizvođače koji nemaju sedište u Kini – među njima se pominje Starting kao dominantan“, opisao je Radonjić ovaj propust.

Ono što nemamo u dokumentaciji, dodao je, jeste dokaz da je kineski podizvođač svoje podizvođače birao na javnom konkursu.

„Uz to, samo neki od ovih podizvođača su dobili saglasnost države Srbije“, istakao je Radonjić.

To se, kaže, nije desilo, jer kineski podizvođač CCECC nije obavezan Komercijalnim ugovorom – nije ga potpisao.

„Takođe, izvođač je prekršio Komercijalni ugovor u delu koji kaže da je nužno da građevinski materijal i druga dobra neophodna za sprovođenje projekta koji su proizvedeni, obrađeni i prerađeni izvan NR Kine, budu u količini od najmanje 46 odsto od ukupne prihvaćene ugovorne cene za projekat. Mi tu dokumentaciju, kojom bi se ovaj deo potvrdio, ne posedujemo. Vrlo je važno da je Ugovorom o kreditu precizirano da se ta sredstva, namenjena za izvršenje Komercijalnog ugovora, ne smeju koristiti za isplate provizija“, rekao je.

Kako finansijska dokumentacija nedostaje, da li mi možemo da tvrdimo da konzorcijum CRIC-CCC nije naplatio proviziju za dodelu celokupnog posla svojim podizvođačima, pitao je on.

„Ili ako nije naplatio tu proviziju, za šta je ovaj konzorcijum plaćen, ako ništa nije radio na terenu? Dakle, ovo su povrede Komercijalnog ugovora koje su, prema našem mišljenju dovoljne, da se ovaj kredit raskine i proglasi dospelim“, rekao je on.

Anketna komisija je na konferenciji 26. februara, a ekspertska grupa Univerziteta u Beogradu 5. marta, tvrdila da nedostaje dokumentacija u vezi javnih konkursa za izbor podizvođača, kao i fakture i privremene situacije između konzorcijuma i podizvođača, rekao je Radonjić.

„Odgovor Ministarstva građevine od 6. marta je da su ‘navedena dokumenta stvar ugovornog odnosa između podizvođača i izvođača’, kao i da ‘ta dokumenta ne poseduje, niti su ikada imala bilo kakve veze sa investitorom i finansijerom, odnosno, državom’. Anketna komisija konstatuje da je, osim što je po peti put obljavljena nedostajuća dokumentacija, Ministarstvo građevine još jednom obmanulo javnost, jer je u skladu sa Komercijalnim ugovorom država ovlašćena, a izvođač dužan da dostavi svu dokumentaciju, od tehničke do one poverljive. Mi ne tvrdimo da država ima ovu dokumentaciju, ali ako je nema, zašto je nema? Ako je nema, da li ju je tražila? Ako je nije tražila, zašto nije? Dakle, i ovde se eventualno može govoriti o povredi Komercijalnog ugovora, ako izvođač nema dokumentaciju koju država ima pravo da poseduje“, naveo je on.

Dodao je da je Anketna komisija registrovala 58 zip fajlova na sajtu Ministarstva građevine koje nije moguće raspakovati.

Profesor Dobromirov ističe da su članovi Anektne komisije, na osnovu javno dostupnih podataka i finansijskog izveštaja podizvođača – ogranka kineske kompanije CCECC koja posluje u Srbiji – pokušali da neke stvari protumače „između redova“.

„To su podaci za 2023. godinu, dok za 2024. još nisu javno dostupni. Pritom, to nisu podaci koji se odnose isključivo na projekat stanice u Novom Sadu, već na celokupno poslovanje ogranka kineske kompanije. I prema tim podacima oni su napravili u 2023. godini 216 miliona evra prometa, imaju značajnu imovinu u vrednosti otprilike 30 miliona evra, uz 110 zaposlenih. To je izuzetno velika vrednost imovine po jednom zaposlenom – skoro 300 hiljada evra. Imaju i izuzetno velike obaveze prema svojim stranim i domaćim podizvođačima“, kazao je.

Tako veliki obimi, prema našim propisima, zahtevaju reviziju finansijskog izveštaja, istakao je profesor.

„Oni su odabrali nezavisnu revizorsku kuću i platili je. A revizorska kuća se ograđuje od tih finansijskih izveštaja. Na šest mesta se u revizorskom izveštaju kaže da nisu u mogućnosti da potvrde da su navedeni podaci objektivno i istinito predstavljeni“, kazao je on.

Kada se pogledaju ti, kako kaže, „sumnjivi podaci, dođe se do cifre od više od 100 miliona evra“.

„Upravo obaveze prema partnerima (podizvođačima) potpadaju pod te stavke. Što govori da se finansijska dokumentacija nije uredno vodila, da se finansijski izveštaji nisu podnosili u skladu sa našim propisima, i jednostavno govori o tom bahatom, kolonijalističkom odnosu prema našim propisima, prema državi Srbiji pa na neki način i prema građanima koji treba da te kredite dugi niz godina vraćaju“, kazao je on.

Još jedna interesantna stvar postoji u tim finansijskim izveštajima, dodao je profesor Dobromirov.

„Postoje poreske obaveze koje ogranci stranih firmi ovde imaju. Za promet koji su ostvarili u Srbiji, morali su da Poreskoj upravi podnose fakture na uvid. Čak i da su oslobođeni PDV-a, kao što kaže ugovor, ipak su u toku oslobađanja od PDV-a morali su na uvid Poreskoj upravi podnose profakture. Dakle, svi podaci (onaj deo koji se prometovao u Srbiji), sve fakture jesu u vlasništvu države i Poreska uprava lako može da ih da na uvid onome ko je zaista zainteresovan – sve podatke o svim fakturama, kome su plaćali, šta su plaćali i koliko“, naveo je on.