29
Doktorka i bivši oficir Aleksandra Vojvodić, dala je otkaz na Vojnomedicinskoj akademiji 2020. godine zbog kontinuiranog mobinga, verbalnog uznemiravanja, ponižavanja, uvreda i onemogućavanja rada, a neposredno pre odlaska iz ove zdravstvene ustanove, protiv uprave je podigla tužbu. Pet godina kasnije, Viši sud u Beogradu, doneo je presudu u njenu korist.
Sudski proces protiv VMA, koji je počeo još 2019. godine, tek nedavno dobio je epilog.
“Prošlo je više od pet godina od kako sam podnela tužbu Višem sudu za zlostavljanje koje sam trpela na VMA. Znala sam u kakvu se tešku borbu upuštam, protiv sistema. Zlostavljači uvek imaju moć jer drugačije ne bi mogli da zlostavljaju. Tada sam bila kapetan prve klase, specijalista dermatovenerologije, doktor medicinskih nauka u oblasti neuronauka, a mobing se smatrao gotovo normalnom pojavom”, priča za Nova.rs dr Vojvodić, nakon što je stigla prvostepena presuda.
Tokom godina, obraćala se redom svima, Ministarstvu odbrane, inspektoratu, svim nadležnim vojnim institucijama.
“Muk, tišina, nеutralnost kao izdaja. Toliko su me jako pritisli, ubili su sve u meni. Nisam spavala, odlazila sam na posao sa bolom i stezanjem u srcu, mučninom u stomaku. Pred njima sam, međutim, uvek stajala uspravna i jaka. Uradili su sve što su mogli da mi unište budućnost, da me ponize i zgaze. Govorili su ‘može ona da se žali koliko hoće, mi smo ovde zakon!’. Reči nadređenog moje načelnice neću nikada zaboraviti: ‘Bolje ćuti, smiri se, ne talasaj, znaš kad mraz udari na mlado drvo ono ne preživi, a ono staro sa dubokim korenima, njemu ništa ne može!’”, seća se doktorka.
Samo je želela, ističe, da radi ono za šta se do tada, 28 godina školovala.
“Htela sam samo da budem lekar, da lečim i da nosim uniformu koju sam volela, ali posle njih više nisam imala ništa. Bila sam sama. Ubijena, ostavljena, smrskana, psihički u najjačem bolu koji sam ikada osetila i koji i danas ne prestaje. Znala sam da moram da ustanem da se borim. Branila sam svoje dostojanstvo i sve one koji nisu mogli da se brane, branila sam VMA, vojsku, Srbiju, da ih svi vide, a da mene čuju. Smatrala sam da ne mogu ni kao oficir, ni kao lekar da odem i ćutim”.
Borba je bila jedini put.
“Moja dužnost bila je da ustanem i da se borim, jer ako svi ćutimo i puštamo, popuštamo, zato i jesmo ovde gde smo. Ne možemo kriviti društvo, jer društvo smo mi. Moramo da se menjamo, da bismo ga promenili. Ja više nisam oficir, ali je oficir u meni večan”, naglašava doktorka Vojvodić.
Nakon njene tužbe, reagovala je, očekivano, druga strana.
“Pokrenuli su proces protiv mene, gde su i prof dr L. K. S. i prof dr Ž. M. (imena poznata redakciji) podneli prijave da ja njih zlostavljam sa potpuno identičnim sadržajem. Prijava je, naravno, odbijena. Pokrenuli su i parnične postupke za uvredu, pa se istovremeno vode tri postupka gde sam tužena jer sam sve iznela u medije, tako da je pritisak tokom ovog perioda, od 2019. do danas bio ogroman”, priča dr Vojvodić.
Ipak, oprostila im je, ali, navodi, moraju da znaju šta su uradili, da se suoče sa svojim postupcima.
“Ovo je prvostepena odluka. Kada bude pravosnažna, znaćemo koja ih kazna čeka. Što se mene tiče, ja sam im oprostila. Žao mi je samo što sam dovedena u ovu situaciju i što sam ih upoznala. Jedino što mi je bitno je da im neko kaže ‘to što ste radili, to je mobing, to je zlostavljanje, tako se ne postupa sa ljudskim bićem, sa čovekom!’ I da više nikada niko više ne prođe ono kroz šta sam ja prošla, kroz šta je zbog mene moje dete prošlo i moja porodica”.
“Od 2021. nikada nisam prošla pored VMA. Nikada nisam otišla u taj deo grada. Kada krenem tim putem, kojim sam išla na posao, stegne me u stomaku. Sve se vrati, isti osećaj, ista bol. Samo da se nikome nikada više ne desi, a cilj moje tužbe nije napad nego odbrana”, objašnjava ova hrabra doktorka.
Na kraju, posle svega što je preživela, apeluje da se u Srbiji uvede sistem prijave mobinga.
“Tako da zlostavljani budu zaštićeni od trenutka prijave mobinga. Treba podsetiti nadređene da njihova mesta nose privilegije, ali i obaveze i treba odrediti velike kazne u slučaju mobinga. Pokazati da to ne sme da se radi, jer mobing ostavlja posledice za ceo život. To je sada kao posttraumatski stresni poremećaj. Sistem mora da se menja, režim mora da se menja”, naglašava ona.
Jedna svetla tačka, međutim, kaže doktorka, pojavila se u međuvremenu.
“Deo sistema na VMA je izmenjen i nadam se da za ovu, nekada najbolju bolnicu u regionu, stižu bolja vremena. Ova prvostepena presuda je možda mala pobeda nad režimom i sistemom, ali velika pobeda za jednu malu ženu, poput mene. Ne smemo nikada odustati, odustajanje nas je do ovde i dovelo”, poručuje doktorka Vojvodić.
Inače, dr Vojvodić bila je đak generacije u osnovnoj, a potom i u srednjoj školi i jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sada je specijalistkinja dermatovenerologije i doktorka medicinskih nauka, ali očigledno da nije bila “dovoljno dobra” za VMA.
„Bila sam kapetan prve klase i aktivno vojno lice. Došla sam na VMA 2014, sama, bez ikakve veze i pomoći. Videla sam sebe tamo zauvek. Nikada nisam pomislila da ako se jednom zaposlim na VMA, što mi je bila životna želja, da ću dati otkaz i pobeći glavom bez obzira. Ipak, zlostavljanja koja sam podnosila svakoga dana tokom šest godina, bila su neizdrživa. Nisam imala izbora, morala sam da se sklonim“, ispričala je Aleksandra u razgovoru za Nova.rs još 2022, kada je sudski postupak bio u toku.
Kako nam je tada rekla, najteži period krenuo je nakon što je završila specijalizaciju. Od strane nadređenih svakodnevno je trpela uvrede i poniženja, koje su za nju bile neshvatljive i nepodnošljive.
Kada je počela da radi na VMA, bila je na trećoj godini doktorata.
„Moja tadašnja nadređena zabranila mi je da nastavim doktorat. Izjavila je da ne mogu istovremeno da doktoriram i specijaliziram, što naravno nije bilo tačno jer sam sama finansirala svoje školovanje. Ipak, insistirala je da prekinem, iako je znala da ako sačekam da se završi specijalizacija, gubim posle pravo na doktorat. Rekla sam joj da ću prestati, ali nisam. Kad sam završila, pozvala sam ih na odbranu i tada je počelo njeno svakodnevno obračunavanje sa mnom“, rekla nam je tada dr Vojvodić, koja je specijalista dermatovenerologije.
Oni su bili civili, a Aleksandra aktivno vojno lice sa doktoratom.
“Nisu mogli da me podnesu, a mene od njih nije imao ko da zaštiti. Trpela sam uvrede, kažnjavali su me bez povoda, blatili i ponižavali pred kolegama. Svako jutro počinjalo je vikanjem nadređene doktorke i to su svi slušali, a ja sam u sebi vrištala i molila se da prestane. Kada mi je dete u školi dobilo napad astme, zamolila sam je da izađem sa posla i odem po njega, nije dozvolila“, ispričala je Aleksandra, koja osim što je vrhunski stručnjak u svom poslu, privatno se sama brine o detetu, sa čim su njeni nadređeni bili upoznati.
Sa završenim doktoratom i kao specijalista dermatologije, otišla je na put, na Kongres u Vašington u Sjedinjene Američke Države, gde su je predložili za predsednika Svetskog dana vitiliga.
„Poslali su taj predlog mojoj nadređenoj i doktoru, koji je u to vreme bio predsednik Dermatološkog društva Srbije”.
Kada se vratila na VMA, u martu 2019, sačekao ju je pakao. Zbog predloga za predsednika Svetskog dana vitiliga i zbog objave radova u naučnom časopisu, disciplinski je kažnjena.
„Posle objave naučnoistraživačkih radova, nadređena doktorka me je kaznila disciplinskom opomenom jer nisam, kako je rekla, poštovala interno pravilo, da moram nju da pitam pre nego što objavim bilo kakve radove”, rekla nam je Aleksandra, koja je posle Medicinskog fakulteta završila Školu za rezervne oficire, a potom radila u Gardi skoro tri godine, u činu poručnika i potporučnika.
Pročitajte još:
29
74
2
92
Kada je raspisan konkurs za izbor u zvanje asistenta na dermatologiji VMA, konkurisale su tri osobe.
„Bile su dve devojke, koje su tek upisale doktorat, imale su dva naučno-istraživačka rada, a treći kandidat bila sam ja, sa završenim doktoratom i preko 100 naučno-istraživačkih radova, ujedno sam bila i kapetan prve klase, dok su one bile civili. Mene su odbili, zbg disciplinske mere od strane moje nadređene”.
I tada je odlučila da ode, ali nije im ostala dužna.
Danas, u iščekivanju pravosnažne presude, kaže da očekuje da će se druga strana svim silama boriti da poništi odluku suda.
“Sistem uvek mora da se zaštiti, režim ne sme da padne, ali verujem u pravdu i pravo, i u istinu. Boriću se do kraja, a ako bude trebalo, idem i u Strazbur”, snažno poručuje doktorka.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare