Zaustavljena izgradnja pruge Beograd-Budimpešta: Presušio budžet, a i Kinezi ne mogu da ispune standarde

Kako piše Telex, Kinezi su preuzeli izgradnju sistema osiguranja i kontrole vozova koji je ključan za investiciju - ali to jednostavno ne mogu da urade po evropskim standardima.Prema rečima glavnog urednika saobraćajnog lista Navigatorvilag Gergelija Andoa, koji je nekada radio u MAV-u, iako se u Kini koristi kontrola vozova slična ETCS-u, to je mnogo jednostavniji sistem nego u Evropi. Na primer, ne moraju da razmatraju uslove interoperabilnosti, jer zemlje povezane s njima železnicom (na primer Laos) takođe grade železničke linije po kineskim standardima.

Druga razlika je u tome što mreža pruga i osiguranje kineskih železničkih stanica skoro potpuno isti za svaku kategoriju, pa se oprema proizvodi serijski. Nasuprot tome, u Evropi je svaka stanica drugačija, kolosečne veze i druga tehnička rešenja su svuda različita. Iz tog razloga, prema evropskim standardima, sva sigurnosna oprema je jedinstven, ručno izrađen proizvod koji mora biti dizajniran, licenciran i proizveden posebno za svaku stanicu. Kinezi zapravo ne znaju šta da rade s ovim.Kako kaže, drugi problem je to što u Mađarskoj barijere takođe kontrolišu zaštitna oprema na železnici. S druge strane, na novoizgrađenim kineskim prugama nema nijednog pružnog prelaza, tako da kineski inženjeri nemaju saznanja o tome kako bi rad barijera trebalo ili bi mogao da se integriše u sigurnosne uređaje.

750 milijardi, što neće biti dovoljno

Drugi veliki problem pruge Budimpešta-Beograd je nedostatak novca.Ugovor o renoviranju i izgradnji potpisan je 2019. godine s ukupnom sumom od 750 milijardi. U to vreme, kritičari su smatrali da je cena veoma previsoka, ali prema rečima stručnjaka za transport Gergelija Andoa, budžet je zapravo bio prilično uzak, ostavljajući vrlo malo prostora za manevar.

U međuvremenu je došlo do inflacije od najmanje 35-40 odsto, skočile su cene repromaterijala i delova, zbog čega su izvođači već neko vreme u teškoj finansijskoj situaciji. U martu ove godine budžetu je jednom dodato još 20 milijardi, što svakako govori da kasa nije prepuna novca.Međutim, ako za izgradnju sistema kontrole i osiguranja vozova bude trebalo da se ugovori nova kompanija, onda će to opet iznositi desetine, ako ne i stotine milijardi. Pitanje je da li mađarska država to želi da nadoknadi svojim novcem, da li se s Kinezima dogovaraju oko nekakvog rešenja ili će ceo sistem uticaja na vozove ostaviti dođavola, a umesto 160, vozovi će saobraćati u 100.

"Treba nam neko da zameni Kineze, ali se ne usuđujemo da im to kažemo"

Ovaj problem je poznat u železničkim krugovima godinama, ali iz nekog razloga mađarska država koja je naručila projekat do sada nije uradila ništa. Prema informacijama Telex-a, Kinezi su iz nekog razloga dugo zamišljali da će moći da koriste svoju kinesku tehnologiju koja ne ispunjava standarde EU.U ovoj situaciji, mađarska vlada ima dve mogućnosti.Prema rečima Gergelija Andoa, jedan od njih je da oni uopšte ne grade sistem kontrole vozova koji je u skladu sa standardima EU. U ovom slučaju, vozovi će moći da idu samo 100 kilometara na čas umesto planiranih 160, a upravljanje saobraćajem će morati da se reši s tehnologijom 20. veka i s mnogo više radnika.Za teretne vozove sporije napredovanje nije toliki problem, jer oni retko idu brže od 100 km/h, a stanovništvu naselja duž pruge ne očekuje se da će toliko smetati 10-20 minuta duže vreme putovanja. Pogotovo što će to ipak biti manje nego pre rekonstrukcije, kad su vozovi na prilično velikom delu koloseka mogli da saobraćaju samo 60.Druga opcija je da se izgradnja sigurnosne opreme i sistema upravljanja vozom poveri novom preduzeću. Međutim, ovo bi odložilo završetak projekta za još nekoliko godina, jer je vreme izrade takvog projekta, uključujući planiranje i izvođenje, isto koliko i vreme izgradnje koloseka.BONUS VIDEO U toku rekonstrukcije pruga na istoku Srbije: U pojedinim deonicama vozovi su mogli da se kreću samo 10 km/h